Народно благостање — додатак
100
rezervni fond || 11.055... 11268. 12027 19.840 fond za obnovu ~ 13:696 13.825 13.595 13.296 · penzioni fond 469 735 1.231 " 1.774 Ukupno 68.498 69.154 70.164 71.211 Poverioci | | Min. fin. ostat. dob. 8.862 9.642 5.867 5.548 tantijeme 310 11 385 477 poverioci tel... rač. 7.804 1.490 1.485 1258 prenosni poverioci O 7 743 61 ~ neispl. repa 1 razno 20 87 55 12 Ukupno 0 07.416 6.008 7.926 7.490 Evidencioni računi 19.284 16.790 22.024 23.802
Zbir bilansa 105.192 91.947 100.114 102.503 Zbir bilansa iznosi 102,5 mil. din. Ako malo bolie po-
gledamo sastav pasive, videćemo da fabrika uopšte nema po-~
verilaca u uobičajenom smislu te reči. Među poveriocima iskazano je na prvom mestu Ministarstvo finansija sa 95,54 miliona dinara za čistu dobit fabrike, koja je preostala posle odvajania za fondove i nagrade upravi i osoblju. Poverioci po tekućim računima iznose svega 1,45 miliona, gotovo iednako kao i krajem prethodne godine. Za tantijemu upravi i osoblju izdvojen je iznos od 477 hilj. dinara. Razni evidencioni računi, preko kojih se knjiže garancije, kaucije, ostave itd., iskazani su sa 29,8 miliona, a ukupna sopstvena sredstva iznose 71,2 miliona. Kao državno preduzeće, fabrika nema sopstvene glavnice. Pozicija »Obrtni kapital«, koja ovde. zameпјије glavnicu, formirana je iz čiste dobiti, najvećim · delom u 1926/27 i 1927/28 godini. Ova pozicija, Која je iskazana sa 49,9 miliona dinara, ne pretstavlja sav obrini kapital fabrike. Fondovi (za cbnovu i rezervni) iznose preko 26 miliona, a poverioci su, kao što smo videli, sasvim neznatni.
U aktivi pada u oči ogromni ıznos gotovine. Mrajem prošle poslovne godine (31 marta 1938) fabrika je imala u blagajni samo 129 hiljada dinara, ali se je na Žiro-računima
nalazio iznos od 30,4 miliona prema 4,7 miliona krajem pret-
hodne poslovne godine. Ovo veliko povećanje gotovine је posledica smanjenja zaliha gotove. robe sa 45,07 miliona u 1936/97 na 15,85 miliona dinara krajem 1937/38. Ukupni iznos dužnika izkazan je sa 10,96 miliona prema 7,934 miliona u prethodnoj godini. Samo mali đeo tog iznosa otpada na dužnike za šećer, jer se poslovi obavljaju uglavnom samo za gotovo.
Dužnici po tekućim računima iznose 4,05 miliona, potraživanja”
od: fabričnih' filijala 3,02 miliona a predujmovi 2,65 mil. dinara. U odnosu na: prethodnu godinu preduimovi su povečani za skoro 2 miliona: To je :U vezi sa povećanjem površine zasa-
dene repom u tekućoi kampanji. Vrednost celokupnog ma-
šinskog uređaja i nepokretnosti iškazana је sa ciglo 14 miliona dinara. Stvarna vrednost investicija je nekoliko puta veća. Fabrika jie osnovana pre 40 godina, ali su stare, dotrajale, neekonomične i sa malim kapacitetom mašine i aparati zamenjeni pre nekoliko godina najmodernijim i vrlo ekonomičnim 3šinama i aparatima, koji imaju veći proizvodni kapacitet. Fabrika može danas sa lakoćom da preradi godišnje око:15.000
vagona repe: i.da izradi:oko.1.600 vagona šećera, radeći.4 me- : seca u godini, ti. za vreme MO se smatra kao normalno; za:
naše klimatske prilike... . i M ONJA · Pre izvesnog vremena donio, Mel; rešenje: o prošireniu OM fabrike ! па, „proizvodnju špiritusa i kvasca. Te-
hnički uslovi za to postoje. Eabrika proizvodi godišnje. пеко; ;
liko. stotina vagona melase, za koju se uvek ne mogu lako naći, kupci. Dakle, postoje, sirovine .za obe „grane industrije. Fabrika ima. i, „dovoljno.. sopstvenog. kapitala za nabavku роtrebnih investicija, како. да, пе bi morala plaćati kamate, МајŽad, ona ima i 5у05 nei Tišćenog Zemljišta za podizanje” роtrebnih zgrada, "magaciha | postrojenja. Građevinski, 'objekti potrebni za smeštaj novih proizvodnih grana fabrike, и da budu izcrađeni još u foku оме софте. +: пуг
БИ PR BAR NJ O ЗА
15 Метсе
Pretsednik Upravnog veća fabrike je g. Dragutin Рпса, a članovi su g. g.: Đukan Spasojević i Toplica Pešić. Direktor je g. Velimir Đurdić.
RUDNIK »KOSTOLAC« ĐORĐE VAJFERT А. 0. КОЗТОГАС
Тако зе u firmi podvlači da je »Kostolac« rudarsko (ugljenokopno) preduzeće, ipak treba napomenuti da ovde imamo u stvari jedan mali trest. Pored ugljenokopa tu je Još i rečno brodarstvo, parni mlin, kamenolom i velika ekonomija. Brodarstvo, koje igra veoma važnu ulogu u bilansu, pošto je iskazano sa skoro 19 miliona u aktivi, ne pretstavlja samostalnu granu privređivanja. Ono služi uglavnom samo za prenos uglja, od mesta proizvodnje do Beograda i Pančeva, gde je koncentrisana glavna potrošnja. Značai parnog mlina, Kamenoloma i ekonomije nije znatniji, tako da je ugljenokop stvarno ipak najglavnija grana privređivanja u preduzeću. To nam pokazuje i račun gubitka i dobitka.
Ugalj koji proizvodi »Kostolac« je lignit vrlo dobrog kvaliteta sa prosečno 3500 kalorija, a dobiva se gotovo neposredno na obali Dunava, odmah ispod ušća Morave. Privredna kriza je u svoje vreme prouzrokovala smanjenje potrošnje uglja. Poslednjih godina od toga ije #грео i Rudnik »Kostolac«. Poboljšanje opštih prilika dobro je došlo i ovom preduzeću. Ipak treba primetiti da ni naša ukupna proizvodnja lignita ni proizvodnja »Kostolca« nisu još ni iz daleka dostigle onu od pre krize, iako je posleđhjih godina otvoreno čak i nekoliko novih rudnika lignita. Ni cene lignita nisu se oporavile u dovolinoj meri. Poznato je da su rudnici lignita dosta zapostavljeni od strane državnih Železnica. S obzirom na to, njihovi izgledi zavise od porudžbina industrije i privatnhika. Da bi se postojeći rudnici lignita racionalnije eksploatisali, trebalo bi ograničiti otvaranjč novih.
U svom poslovnom izveštaju ža prošlu godinu uprava »Козћојса« napominje, između ostaloga, da je preduzeće »i pored teških prilika i rudarskoge širajka od skoro 25 dana, postiglo zadovoliavajući poslovni rezultat«. Čista dobit DO svima granama poslovanja iznosi samo 100 hili. din. Međutim, preduzeće је изрејо да izvrši amortizacilu od 1 mil. 38 hili. din. na instalacijama, inventaru i plovnom' parku, kao i otpis od vrednosti poplavom odnešenog kamena sa stov arišta u Brnjicama u iznosu od 75 hilj. dinara.
Bilansi za poslednje četiri godine :гоуако izgledaju:
Račun izravnanja
Altiva "1984. ___IOJE | 1930 | __1057
На | u hiljadama dinara Gotovina | 138 457 519. | 221 Hartije od vrednosti _ _ 598. 601 Nepokretnosti 21568 | 2545 9.591 2.471 Коћсезја »Козбојасе« 5.500 5.500 5.500 5.500 Mašinerije 520 68 20 ||) Železnička postrojenja 1.590 _ 1.431 1.998 | 1359 Mlin. instalacija 180 | GP 098 | 117 Pokretni inventar | 4920 | (344 ___ 24 | 500 Plovni objekti, 19.560 1970 18595 18.037 Inventar Dlov. obi. 1.940 | 880 630 535 Novi potkop = 219 201 5, 180 Istražni radovi s.) 220 o 0 O NC Ugealj i materijal . 499 954 · 70 „ 96 Dužnici 5.038 + 7.998 6.193 6:10 Razna aktiva , ЗА | А | | Разјуа А ЛАА mF7>Glavna" odihjyna pO)))}OVG00% |) 410000 ~ 10:00 - 5 10.000 Rezervni fond | | TN 0 IT Dobri fond BP. WMajiet | И 10 Sj. obvezniče | 55 40 00 4500 6 45 :
сз.
ара рана рај