Народно благостање — додатак

:Poverioci 12.574 14.343 13.923 12.966 Lombard . — 204 148 207 Razna pasiva 660 941 1.007 926 Kaucije, gar., ostave 11.260 95.093 93.017 29.997 "Dobit 443 504 36 136 Zbir bilansa 49.406 64.711 60.728 59.824 „Обе Кара! | 38.146 39.618 37711 36.827

Iz gornje tablice vidimo da Rudnik nikada nema većih zaliha uglia. Ova pozicija varira između pola i jedan milion dinara. Krajem 1937 iskazana je за 696 hilj. Dužnici iznose #6,4 miliona prema 6,2 mil. u prethodnoj i 7,4 mil. u 1985 год. :Ukupne investicije bilansirane su sa 28,7 mil., od čega otpada 18,6 mil. din. na Dbrodarstvo i 10,1 miliona na rudnik. Zbir "bilansa iznosi nešto manje od 60 miliona. Ako se od toga oduzmu kaucije, garancije i ostave, kao neutralne pozicije "koje su iskazane sa istim iznosima u aktivi i pasivi, vidi se „da obrtni kapital preduzeća iznosi ravno 86,8 miliona. To zna:či da su skoro četiri petine sredstava s kojima preduzeće radi uložene u investicije. Sopstvena sredstva nisu dovoljna za pokriće svih investicija. Zbog toga se preduzeće Služi i „dugoročnim kreditima. Inače, glavnica iznosi 10 mil., a ukupna tuđa sredstva (obveznice, menice, poverioci i lombard) oko "96,5 miliona dinara. U toku poslednie tri godine menice i poverioci pokazivali su tendenciju postepenog opadanja, dok se :stanje obveznica nije menjalo. Lombardni dug preduzeća је neznatan.

. Račun gubitka i dobitka Rashedi - 1934 1935 1936 1937

. | u hiljadama dinara „Admin. i opšti troš. 4.749 3.983 4.142 4.867 Amortizacija "407 309 · 323 410 Otpis sumni. potraž. — — 527 Kamenolom — | 152 — Ekonomija : 15 — = 5 рођ а 443 504 36 136 Prihodi Prenos dobiti | 2915 da 440: 1. 503 36 Rudnik | 5.275 4,436 4.502 5.308 Brodarstvo 193 34 10 12 Мит. С 4 7 7 10 Ekonomija = 30 6 = "Razni prihodi — = БН 19 :Zbir prihoda 5.607 4.947 5.029 5.418 ·

_ Рићод гифика и 1937 bio je za 800 hilj. din. veći nego ru prethodnoj godini i iznosi 5,3 miliona. Prihodi ostalih grana su neznatni. Prošle godine. je jedino rad ekonomije završen sa "gubitkom. 1 „režijski troškovi pokazuju tendenciju porasta.

'U računu rashoda amortizacija је pokazana sa 410. hilj. Me-· đutim, jedan deo otpisa je izvršen pre zaključka knjiga, tako.

da je ukupna” атогтасца. и 1937 iznosila 1,08 miliona гргеma 1,2 miliona u prethodnoji godini.

Ukupan. čisti dobitak sa prenosom .iz. 1036 iznosi 136 "hilj. din. Od toga je upotrebljeno za dotaciju Dobrotvornom Tondu poč. Đorđa Vajferta 97 hili din:, Za povećanje rezerV-

пог Топда 2 ћ |. а ostatalc od 107 hiljada prenet je na novi.

Tačun.

ТЈ пргам зи 2. 2.: I)- -r Dragutin K. Protić, (pretsednik),. d-r Ferdinand Gramberg, Žorž Fai, Herman Gramberg i Oto 'Vajfert. Članovi: madzornog“ddbora bili su g. z.: Rudolf Pile

Ta d-r 'Gustav | i 595 „Мат Parivodić.

OBADI PANSEOJ ELEKTRIČNO" 1 INDUSTRIJSKO A. | VELIKO GRADIŠTE · (|

рођћа. trgovina Ktaljevine Srbije pre iz-

101

Gradište, Smederevo. i Šabac. V. Gradište imalo je Stiz za pozadinu, kao Šabac Mačvu i Smederevo Jasenicu. Paralelno sa tim ogromnim volumenom trgovačkog prometa robe razуЦајо је УМ. Gradište i proizvođačku delatnost. Ono je bilo u drugoj polovini XIX veka isto tako jedno od najvećih izvoznih mesta za debele svinie. Dok nije Mađarska sagradila železnice prema Dunavu, Srbija je izvozila poluugojene svinje, takozvane kočinare za meso. S izgradnjom železničke pruge do Baziaša, koji leži zapadno od V. Gradšta, preorijentisalo se V. Gradište od trgovca u proizvođača debelih svinja. To. je imalo za posledicu da je Stig znatno proširio kulturu kukuruza i tim dvojstvom proizvodnje: pšenice i kukuruza, znatno se Osigurao protiv atmosferskih nepogoda.

V. Gradište se paralelno s ekonomskim snaženjem razvijalo i kulturno. Još pre 50 софпа, Када је 959 naroda u Srbiji bilo nepismeno, Gradištanci su slali svoje sinove na školovanje u Mađarsku, u Slovenačku (Liubljanu), pa čak i u Švaicarsku (Vintertur). Gradištanci su bili toliko komercijalizirani u svome mentalitetu, da su se smatrali višim od ostalih redova, pa čak i činovništva. Obično sirotinja i činovništvo školovali su decu za činovnike. Patricije su slale decu u stručne škole.

Požarevački okrug uopšte (u čije područje spada i V. Gradište) liferovao je vrlo malo političara, koji se regrutuju iz činovnika. Ali je dao velike privrednike.

Veliko Gradište imalo je poslednjih decenija zlu sudbinu. Najviši udar mu je zadala železnica, kojom je Požarevac vezan sa Dunavom (a docnije sa unutrašnjošću do Petrovca). Pre te pruge celokupna proizvodnja poljoprivrednih proizvoda morala je doći u V. Gradište, jer je požarevački trgovac plaćao nižu cenu za iznos podvoza kolima od Požarevca do Dubravice. Gradištu je ostala njegova naibliža okolina, koja mu je i danas verna, ali se trgovački promet smanjio za 60—70%/. Istovremeno ie propao i izvoz debelih svinia. Carinski rat s Austrijom ije zadao smrtni udar ovoj veoma rentabilnoi privrednoi grani. Ni trgovinski ugovor od 1907 god. nije doneo oživlienje zbog Kkontingentiranja izvoza па“ 50.000 komada svinja (a ranije 150.000). Jedna broika ie dovolina, da nam pokaže svu tragediju nainaprednijeg mesta predratne Srbije: broj stanovnika V. Gradišta je iznosio pre 50 god. 2.000, a danas iznosi 3.000. Za ovo vreme i sela i Varoši su se udvostručili, a poneka i udeseterostručila.

Još je fatalniji postao njegov geografski:položaj stvaranjem Jugoslavije. S onu stranu Dunava došla je Rumunija, sa kojom se nije imalo i ni danas se nema gotovo nikakvih eko-· nomskih veza. : ; :

Gradište se otimalo· od zle sudbine svom svojom sna gom. Najsjajnijii pothvat preorijentaciie prestavlia Gradištansko električno i industrijsko društvo a. d. Požarevački· okrug sem mlinova nije imao iskustva u industrijskoj delatnosti. 1 baš na tom polju za poslednjih dvadeset i nekoliko godina pokazali su oni uspeh, koji je gotovo besprimeran kod nas a koji pokazuje, koliko je jak komercijalni duh u atmošfefi Gradišta.

Sa bogatom žitnicom u pozadini a ležeći na Dunavu i Peku ·Gradište je imalo razvijeno mlinarstvo. Na jarugama Peka bile su. dve vodenice potočare: gornja i donja. Za nekada bogato Gradište one su bile letnja kupatila prvoga reda. Na mestu gde. je stajala, gornja vodenica. nalazi: se danas šest industrijskih preduzeća.Ona imaju zajedničku bazu, u jarugi na kojoj je bila vodenica, a koja je pretvorena u električnu centralu. Ona liferuie osvetljenje Gradištu. To se jedino imalo u vidu pre rata, kad je podignuta :centrala. Danas su na tom istom mestu povezana pogonskom snagom i DTraV- ·

no u jedno akcionarsko.društvo fabrika leda, vunara, cedište

zejtina i fabrika kartona. Koliki je napor bio potreban pa da

pn . se:-bez ikakve industrijske tradicije.,prelazi s.jedne na drugu ' lica imala „je iri · glavnie| Dfobojne tačke: Менко.

industriju. Teško, је гес Које је ргедихесе ргозрегпје,.1 Које