Народно благостање — додатак

ANRLIZA BILANSA

Dodatak „Narodnom Blagostamiuć“

BROJ 30

BEOGRAD, 23. JULI 1938,

Sadržaj:

Југославенска банка, д. д., Загреб „Сава" опће осигуравајуће д. д, Загреб

ЈУГОСЛАВЕНСКА БАНКА Д. Д., ЗАГРЕБ

Југославенска банка заузима треће место међу нашим водећим приватним новчаним заводима. По величини обртног капитала испред ње се налазе данас, као н пре банкарске кризе, само Прва хрватска штедионица и Југославенска удружена банка. Иначе, крајем 1937 обртни капитал Југославенске банке износио је 488 милиона према 1 милијарду 71 милиона динара у 1930 години. За време банкарске кризе одлив туђих средстава, губитци на курсевима ефеката и нагло смањивање пословног волумена били су код наших новчаних завода готово општа појава, па нису могли мимоићи ни Југославенску банку.

Као што је била једна од последњих великих банака које су прибегле заштити, тако је била и једна од првих које су извршиле радикалну санацију, Овде је пречишћени биланс био израђен већ за 1933 годину. Као што је нашим читаоцима из ранијих анализа биланса већ познато, код Југославенске банке, санација је била проведена искључи“ во сопственом снагом и уз помоћ Живностенске банке У Прагу. За отпис губитака и свих иоле сумњивих потраживања употребљени су, пре свега, банчини резервни фондови у износу од 30,5 милиона, затим је главница редуцирана од 100 на 40 милиона. Живностенска банка је, поред тога, ставила на расположење у корист санације даљих 250 хиљада акција или за 10 милиона динара номинале. Она је истовремено одобрила да се од њених потраживања издвоје даљи износи од 25 милиона за образовање специјалног резервног фонда и 20 милиона за поновно повишење главнице са 30 на 50 милиона. Од улагача и поверилаца нису тражене никакве жртве.

У току неколико последњих година настојања банчине управе кретала су се углавном у три правца, и то: 1) да се реализује што више актива из старог пословања, како би се што пре регулисале и све старе обавезе, 2) да се подигне и развије нови посао и 3) да се мобилитет банке одржава на висини која ће је сачувати од сваког изненађења. Банчини завршни рачуни нам показују да су у сва три правца постигнути врло повољни резултати.

Биланси Југославенске банке за последње четири године овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива 1934. 1985. 1936. 1937. у хиљадама динара

Благајна и банке 25.403 43.932 50.650 — 51.870 Девизе и валуте 1.945 2.356 1.059 1.564 Менице 60.816 58.477 50.015 39.449 Ломбард 4.738 3.166 8.908 18.807 Дужници 335.306 309.418 310.230. 310.928 Конзорц. послови 7.837 4.399 4.399 2.433 Ефекти 17419 16.799. 17.625. 18.771 Ефекти фонда заложн. 918 1.185 1,185 750 Сопствене заложнице 738 738 738 301 Хипотекарни зајмови 11.547 11.578 10.133 8.811

GODINA X#* Заост. обр. хип. зајм. 493 346 107 26 Непокретности сопств. 34.670 34.670 34.670 34.670 Непокретн, пенз. фонда 3.981 3.981 3.981 3.981 Прелазне ставке 234 636 785 713 Пасива Главница 30.000 30.000 30.000 30.000 Приор. главница 20.000 20.000 20.000 20.000 Ред. рез. фонд = —— — 500 Спец. рез. фонд 25.000 25.000 25.000 25.000 Фонд заложница 750 750 750 750 Пензиони фонд 2.674 2.738 2.550 2.477 Улози на књиж. 105.705 99.855 94.330 92.242 Улози на тек. рач, 45.282 61.869 84.088 100,403 Повериоци 263.615 238.326 293.125 204.111 Заложнице у промету 10.308 10.609 10.132 8.806 Аморт. фонд. заложн. 137 121 433 91 Фонд за испл. купона 203 136. 89 72 Извуч. зал. у промету 27 25 25 21 Ненспл. купони зал. и акц. 57 51 41 38 Прелазне ставке 402 733 1.917 1.437 Добитак 712 1.468 2.026 2.126 Збир биланса 506.231 491.682 494.507 488.075

Последњих година збир биланса показује само мање промене. Није се знатније променила ни структура биланса. Међутим, то још не значи да промене није било. Напротив, промене су знатне, али наведене билансне позиције указују само делом на њих, углавном због тога што се „ново“ и „старо“ пословање не исказују одвојено. Док се ликвидацијом старих послова умањује висина односних билансних позиција, дотле се с друге стране те исте познције у вези са све јачим новим пословањем повисују. Да би се могао донети правилнији закључак о кретању банчиних послова, као и о успеху настојања њене управе, одвојили смо банчине обавезе из „старог“ пословања од њнових" туђих средстава и добијамо следећу слику (у милионима динара):

Старо пословање Ново пословање

Година Улози Повериоци Реесконт Улози Повериоци 1934 112,79 87,15 128,36 38,19 48,10 1935 99,88 80,06 102,08 61,84 56,19 1936 83,37 66,97 90,33 95,04 65,82 1937 70,17 68,47 56,98 122,47 78,65

Са 932 милиона динара у 1930: укупна туђа средства су била пала на око 425 милиона у 1934. Од тога је отпадало 339 милиона на банчине обавезе из „старог' пословања и око 86 милиона на улоге и повериоце из „новог“ пословања. После 1934 пословни обим се углавном више не сужава, али се старо пословање и даље редуцира доста брзим темпом. Са 112,79 милиона у 1934 „стари“ улози се смањују на свега 70,17 милиона крајем 1937; реесконт опада још брже, са 128,36 милиона у 1934 на испод 57 милиона крајем прошле године; остали повериоци из старог пословања такође падају, са 87,15 милнона крајем 1934 на