Народно благостање — додатак

110

ЦРтете су у 1986 години биле изузетно врло умерене, тако да се извесан пораст могао унапред очекивати. Прошле године за исплату свих штета употребљено је 4006 укупних премија према 35,9% у 1936. То је још увек врло повољан резултат. Мако се је прошле године такође нешто погоршао, ипак је повољан и однос између нето-штета и нето-премија. Од сваких 100 динара премија наплаћених за сопствени рачун употребљено. је прошле године 38,4 дин. за исплату насталих штета према 31,7 дин. у претходној и 39,1 дин. у 1985 години. Кретање процентуалног односа између „нето“ и укупних премија показује нам да „Сава' уступа реосигурачу све мањи део преузетог ризика. Због тога расте и њено учешће у наплаћеним премијама, као и део штета који иде на њен рачун. Међутим пораст ових процената није сталан. Због тога се мења и проценат који нам показује колико је „Сава“ уштедила средством реосигурања. Међутим, та уштеда била је увек знатна. Ефекат реосигурања је прошле године опет нешто погоршан, али је такође још увек врло повољан, нарочито с обзирм на чињеницу да се од наплаћених дажбина реоснгурачу не уступа ништа.

Пошто је грана пожара и лома стакла најважнија, издвојили смо је, као и ранијих година, и приказаћемо је засебно. Главни подаци за ту грану изгледају овако:

Бруто- Нето- Бруто- Нето премије премије штете шттете 1932 22.178 10.635 11.486 4.343 1933 20.563 10.214 10.832 4.082 1934 19.885 10.485 7.935 3.530 1935 18.999 10.495 11.287 4.142 1936 21.695 12.218 7.190 3.351 1937 22.671 12.633 8.580 4.626

Бруто Нето Нето Нето Уштеда

штете штете прем.у ' штете у %е путем

у Уо бруто у 'уонето укупник укупних реоснгуГодина прем. прем. рања 1932 51,8 40,0 47,9 37,8 10,1 1933 52,7 40,0 49,8 37,8 12,0 1934 39,9 33,6 52,6 44,6 8,0 1935 59,4 39,5 52,2 42,1 13,1 1936 33,2 27,4 56,3 46,6 9,7 1937 37,8 36,6 55,7 53,9 1,8

Само у 1986 бруто-штете у % укупних премија биле су мање него у прошлој години. Проценат штета које сноси сама „Сава' је знатно повећан, али је повољнији од оног из 1932, 1983 или 1985 године. Уштеда путем реосигурања била је прошле године такође мања. Међутим, коначни резултат рада у овој грани био је и у 1937 години потпуно задовољавајући:

Рачун изравнања

Актива 1934. 1985. 1936. 1937. у хиљадама динара

Благајна 754 874 563 548 Готовина код банака 9.102 9.366 6.926 7.865 Харт. од вредности 15.099. | 17.923 16.525... 16.907 Непокретнности 4.931 4.931 8.826 8.877 Хипотек. зајмови 91 71 570 649 Филијале и заступства 5.582 3.375 5,269 4.648 Разни дужници 417 686 382 378 Реосигурач — тек. рач. 143 566 709 1122 Реосигурач — полог. 980 | 1991 "1.832 2.076

Пасива Главница 10.000 10.000 10.000 10.000 Резервни фонд 1.739 1.879 2.022 2.191 Пореска резерва 325 325. 325 325

Фонд за ванр. случ.. 200 400 600 600 Фонд за непокр, о 200 400 600 Фонд пр. зак. 18-1-1938. 2.792 2.792 2.792 2.792 Фонд курс разл. 211 1.525 869 2.075 Збир сопств. сред. 15.267 17.122 17.008 18.583 Премијске резерве 6.586 6.688 7.817 7.845 Резервисане штете 2.406 2.548 3.267 3.423 Гар. полог реосигурача 4.642 4.217 4.712 5.054 Гарантна средства 28.901 30.575 32.304 34.905 Росингурач — тек. рач. 4.189 3.184 3.182 2.252 Филијале и заступства 8 5 121 32 Разни повериоци 2.415 8.104 4.109 3.734 · Чиста добит 1.586 1.615 1.885 1.944 Збир биланса 37.099 38.484 41.602 42.871

TapaHrTHa cpencrTBa „CaBe” HaHoce kpajeM 1937 royHHe 34,8 мил. дин. а са дотацијама из прошлогодишње добити она су достигла висину од 35,46 мил. дин. Од тога отпада на сопствена средства 18,6 мил. и на техничке резерве осигурања 16,3 милиона. Остатак пасива износи свега 6 милиона динара. Као што је већ споменуто, „Сава“ се бави само елементарним, а не и животним осигурањима. Код елементарних осигурања уговори су увек краткорочни, тако да би H гарантни фондови могли да буду сразмерно врло мали, јер су текући приходи од премија и дажбина по правилу сасвим довољни за покриће режије н свих штета. Код „СаBe” Cy гарантни фондови стварно врло велики и њихов збир стално расте. Према томе, интереси осигураника су У том погледу максимално обезбеђени.

Актива нам показује да су расположиви капитали пласирани потпуно сигурно. Управа је најригорозније водинла рачуна о подели ризика. Потпуно довољна је и ликвидност. Готовина у благајни H код банака износи преко 8 мил. дин, а хартије од вредности — углавном само државне, које се без тешкоћа могу претворити у новац билансиране су са 16,9 милиона динара. Хартије од вредности су, иначе, најглавнији пласман. На другом месту су непокретности, које су исказане са 8,87 милиона премг 8,82 мил. у претходној години. Пласирањем средстава у хипотекарне зајмове, „Сава“. се бави само у мањој мери. Премијске и остале техничке резерве покривене су, као што се види, са два и по пута већом вредношћу активе. То је за осигуранике више него повољно и претставља једну реткост у билансима осигуравајућих друштва.

Чиста добит за прошлу годину исказана је са 1 мил. 707 хиљ. дин, а са преносом из 1936 она достиже висину од 1 мил. 944 хиљ. Међутим, то још није цела добнт. Наиме, зарада на курсној разлици ефеката од ! мил. 208 хиљ. унета је још пре закључка књига у одговарајући фонд, тако да је укупна добит за прошлу годину износила 2,91 мил. дин. или 29%/' од главнице. Од тога употребљујемо: 38 1090 дивиденду 1 мил. дин. за исплату поседницима оснивачких признаница 224 хиљ., за тантијему управи, надзорном одбору и чиновништву 163 хиљ., за повећање резервног фонда 170 хиљ. за повећање фонда некретнина 200 хиљ., а дин. 186 хиљ. пренето је на нови рачун.

У управи „Саве“ су гг.: д-р Светислав Шумановић. (претседник), Кав. ди Гр. Кр. Едгарго Морпурго и д-р Станко Шверљуга (потпретседници), Максо Антић, д-р Ан-_ ђело Ара, Никола Берковић, Миливој Црнадак, д-р Гедеон Дунђерски, д-р Гвалтиеро де Фишел, Стеван Карамата, д-Р Михајло Колин, д-р Стјепан Посиловић, Микеле Сулфина, Фрањо Сабо, Стеван Тубић и инж. Франтишек Зита. Чланови надзорног одбора су гг.: Роберт Лајбенфрост, Иван Берић, Љубомир Џиновски, Артур Коен и Артур Гвоздановић. Директори су господа Нико Гамулин и д-р Хинко Волак.