Народно благостање — додатак

112

45 мил. дин. Тиме би се одмах могло исплатити преко 2590 свих улога на књижице и по текућим рачунима. Као што се види, банчина управа се је у прошлој години, као и раније, старала да одржи ликвидитет завода, на примерној висини. Мако се увек обраћала највећа пажња сигурности и ликвидитету пласмана, ипак су и одмах расположива средства врло знатна. Сама готовина у касама, која се састоји из готовог новца, купона, валута и благајничких записа, повећана је прошле године за око 9 мил., на 29,23 мил, дин. Крајем 1937 ефекти износе 11,4 мил. и мањи су за 1,55 мил. него крајем претходне године. То смањење је последица продаје мањег дела банчиних државних папира. Банка је имала следеће ефекте:

Стање ефеката 1934. 1985. 1936. 1937. у хиљадама динара.

Државни папири 8.423 10.108 10.935 9.301

Акције банака 1.322 1.204 1.191 1.263

Остало 788 771 829 861

Укупно | 10.553 12.083 12.955 11.496

На акције банака, индустријских, бродарских, осигуравајућих и осталих предузећа отпада само 2,12 мил. дин. Сарајевска пивара, код које је Земаљска банка заинтересована, имала је прошле године нешто више прође и била је у стању да приступи рашчишћавању својих дебитора. Земаљска банка има у свом портфељу и један пакет акција осигуравајућег друштва „Сава“, које је и у 1987 постигло задовољавајуће резултате. Добро је радила и агенција овог друштва, коју води Земаљска банка. Банчини интереси у дрварској индустрији, која је прошле године радила знатно боље него у 1936, остали су непромењени. Иначе, банка и даље финансира неколико јачих предузећа дрварске индустрије, али не учествује у њима као акционар.

Филијале Земаљске банке остале су у прошлој години по свом броју непромењене, а радиле су са капиталом од 65 милиона према 102 мил. дин. у претходној и 95 мил. У 1985 години. Прошлогодишње снижавање обртног капитала филијала је такође последица предаје стока земљорадничких дугова Аграрној банци. Улози прикупљени од стране филијала и испостава повисили су се прошле године за 8,5 мил. дин., на око 65 милиона. Иначе, на рентабилност рада филијала и прошле године су неповољно утицале уредбе о максимирању камате и декретовано снижење камате на сељачке дугове. Рад банчиног експортног одељења У Брчком био је слабији због прошлогодишње неродице шљива, али је остварена бруто-добит ипак омогућила да се покрије прилично знатна режија тог банчиног огранка.

Хипотекарни посао је и даље у застоју. Комунални и хипотекарни зајмови билансирани су са 771 хиљ. дич, а у оптицају има још извучених, али још непрезентованих комуналних обвезница и хипотекарних заложница за 625 хиљ. Земаљска банка имала је раније одлучујући утицај на хипотекарном тржишту Босне и Херцеговине.

Рачун губитка и добитка

Расходи 1934. 1935. 1936. 1987. у хиљадама динара Плате 4.890 4.874 4.776 4.732 Трошкови и порези 5.434 4.898 4.324 4.324 Пренос добити 957 494 468 683 Добит тек. године 1.816 1.136 1.377 1.163 Приходи Бруто приход 11.641 10.908 10.478 10.219 Пренос добити 257 454 468 683

Збир прих. или расх. 11.898 11.832 10.946 10.902 Бруто-приход се и даље смањује, прошле године пре-

ма претпрошлој за 260 хиљ. дин. То је последица обарања“

каматне стопе на сељачке дугове (са 4'/9/ на цигло 390) и слабије издашности каматног посла уопште, који је још увек под притиском званичног максимирања каматних стопа. Расходи су такође нешто смањени, иако је пословање

У 1937 било живље него у 1936 и неколико претходних година. На име 5%, дивиденде банка исплаћује 1 мил. дин, за тантијему 32 хиљ., за добротворне сврхе 50 Хиљ., док се резервном фонду дотира 12 хиљ, а 752 хиљ. су пренетг на нови рачун.

У управи су господа: Перо Стокановић (претседник), Никола Берковић, Франо Петриновић и Владимир Сушић (потпретседници), Мехага Ахметашевић, Асимбег Алибеговић, д-р Никола Андријашевић, д-р Мустафа Денишлић, д-р Душан Јефтановић, д-р Љубо Леонтић, Исметага Мерхемић, д-р Емил Милер, д-р Милан Нешковић, Пол Рамло в д-р Цвјетан Спужевић. У надзорном одбору су гл; Мудага Шахинагић (претседник), Вуко Ђукић, Лудвиг Мерио, Петар Јуришић, Стево Прњатовић и д-р Јулиус Роткопф. Чланови пословодне дирекције су гг.: Александар Пољанић, Реља Петровић и д-р Никола Кузмани.

ЈУГОСЛАВЕНСКА СОЛВАЈ ТВОРНИЦА Д.Д. ЛУКАВАЦ

Солвајева творница соде је једино предузеће ове врсте у нашој земљи. Иначе, она спада у ред наших највећих и финансијски најбоље фундираних индустријских предузећа. Основана је још пре 45 година од стране богате породице Солвај у Брислу. Постројења су најмодернија и стално се обнављају и допуњују. Данас фабрика ради по прилици са пола свог капацитета и подмирује не само целокупну потрошњу наше земље, него извози своје производе и у Мађарску, и остале државе Југоисточне Европе. У предузећу је запослено преко 100 мајстора и чиновника и око 500 радника, за које се уз фабрику налази читаво насеље са врло удобним и најхигијенскије уређеним становима, са посебном основном школом, соколаном, амбулантом, читаоницом итд. За своју производњу фабрика троши искључиво домаће сировине и погонски материјал, те и на тај начин користи земљи.

Фабрика је у годинама кризе била приморана да се бори с огромним тешкоћама. Потрошња соде је нагло опадала, не само код нас, него и у другим земљама. Извоз је био ометан и девизним тешкоћама, тако да је наш извоз соде последњих година износио једва једну четвртину онога из 1929 године. То нам потврђују и подаци које објављује Народна банка. Наш извоз амонијачне и каустичне соде је износио: |

Године хиљ. тона МИЛ. дин. 1929 27,70 60,24 1930 21,70 40,56 1931 19,07 45,63 1932 11,94 29,05 1983 11,50 27,80 · 1934 7,54 22,46 1955 7,97 24,67 1936 7571 20,23 1937 6,18 15,79

До краја 1934 опадање извоза било је управо рапидно. После тога се прилике нешто поправљају, али се још ни из далека није достигло стање од пре кризе. Од 1935 постепено су расле и потрошња и продаја содних производа у земљи. Међутим, ни то повећање није ишло темпом који се је могао очекивати с обзиром на знатни развитак индустрије, која треба соду. Узрок за то треба тражити у несразмерно великом оптерећењу содних производа бановинском трошарином. У погледу наплате извесне робе говољно је утицало уређење платног промета са суседним земљама које долазе у обзир као увознице соде, али су се прилике на светском тржишту погоршале, тако да је и извоз фабрике у Лукавцу прошле године опет назадовао.

Добитак од фабрикације у прошлој години је 330стао иза оног у 1986. Међутим, коначни резултат прошлогодишњег пословања, ипак, морамо означити као потпуно задовољавајући, нарочито ако узмемо у обзир тешкоће на