Народно благостање — додатак

126

ВЕЛИКОКИКИНДСКА БЕНТРАЛНА ШТЕДИОНИЦА Д.Д, ВЕЛИКА КИКИНДА

Као што је то био случај код свих локалних провиннијских банака, и Великокикиндска централна штедионица је давала кредите земљорадницима. Међутим, износ ових кредита, срећом, није био толико да би банци с те стране могла запретити нека озбиљна опасност. Ако томе додамо да она има врло способну и необично обазриву управу и да је ликвидност њене активе увек била на потребној висини, биће нам сасвим јасно, да је код Великокикиндске централне штедионице и банкарска криза сразмерно доста лако преброђена.

Заштитом се Штедионица није никада користила. Иначе, ни питање рентабилитета није овде никада претстављало нерешљив проблем, тако да код Великокикиндске централне штедионице није никада изостала ни исплата дивиденде. Чиста добит у годинама банкарске кризе била је, додуше, мања него раније, али су се постигнути пословни резултати, с обзиром на тешке прилике, могли сматрати као потпуно задовољавајући.

У нашим ранијим анализама биланса имали смо већ прилику да констатујемо, да је Штедионица основана још 1611 године. Првобитна главница је износила 250 хиљ. круна. Она је неколико пута повећавана, последњи пут у 1928 години — на 3 милиона динара. За експанзију Штедионице и развој њеног пословања била је нарочито значајна фузија са Великокикиндском трговачком и кредитном банком, која је извршена 1924 године.

Ево биланса Великокикиндске централне штедионице за 1937 и три претходне године:

Актива 1934 1935 1936 1937 Благајна, девизе у хиљадама динара валуте и банке 1.152 1.587 2.522 5.474 Хартије од вредности 312 307 306 306 Менице 14.880 14.980 13.238 11571 Разл. на земљ. дуг. — — — 660 Дужници по тек. ррач. 5.685 5.056 4.756 4.311 Хипотекарни зајам — — — 488 Пасива Главница 3.000 3.000 3.000 3.000 Фондови 1.330 1.360 1.390 1.420 Улози 16.400 16.358 15.269 17.512 Реесконт 1.034 94 900 606 Разна пасива 86 91 83 64 Чиста добит 180 180 180 215 Збир биланса 22.030 21.930 20.822 22.811 Дивиденда 496 496 490 5%/0 Расходи Камата 753 609 558 478 Порези, прирези - 100 128 29 17 Плате 239 227 210 204 Трошкови 108 96 96 2 Отписи ненапл. потр. 128 70 26 51 Чиста добит 180 180 180 215 Приходи Камата 1.120 1.085 891 367 Провизије и разни 380 924 207 190 Пренос добити 2; _ 1 1 – Збир прихода 1.502 1.310 1.099 1.057

Пре банкарске кризе, крајем 1930, збир биланса, који је идентичан са банчиним обртним капиталом, износио је

32,94 мил. Од тога је отпадало око 4 мил. на главницу и фондове и 26,34 мил. дин. на улоге. До краја 1934 Штедионица је својим улагачима била исплатила око 10 милиона дин. чиме је на видан начин показала велику мобилност својих пласмана. Иначе, највећи одлив улога био је овде У 1982 и 1983. После 1938 било је такође извесног подизања улога, али то није више имало везе ни са паником улагача нити са неповерењем према Штедионици. То је била последица максимирања каматних стопа. Неки већи улагачи повлачили су свој новац из банке, да би га уложили у послове који су им обезбеђивали повољније укамаћење од овога који им банка, с обзиром на постојеће прописе, сме да одобри. Нарочито су се подизале куће и куповала земља. У прошлој години, уместо одлива, дошло је опет до повећања улога за преко 2 мил. на 17,5 мил. дин. У вези с тим порастао је и збир биланса Штедионице на 22,8 мил. Штедионица се служи и реесконтом код Народне банке. Крајем 1987 ова позиција је исказана са 600 хиљ, према 900 хиљ. дин. у 1986 и 1,22 мил. крајем 1933, када је реесконт показивао рекордно стање. Као што се види из горње таблице, улози су сада, као и раније, далеко најважнији извор обртног капитала.

Великокикиндска централна штедионица није ни у најтежим моментима банкарске кризе престала са давањем нових кредита. Међутим, разуме се да је увек посвећивала највећу пажњу како сигурности, тако и ликвидности својих пласмана. Највећи део подељених кредита обезбеђен је хипотеком. У току последње две године Штедионица је настојала да своју кредитну делатност још јаче развије. У вези с тим она је опет одобравала краткорочне трговачке кредите и у већим износима. У појединим случајевима помагала је кредитом и економе, и то само оне који су познати из прошлости као солидни и потпуно поуздани. Земљорадници који су се користили заштитом сматрани су и овде, као што је то и разумљиво с обзиром на рђаво искуство, неспособнима за нове кредите. Нешто преко 50%е банчиног обртног капитала пласирано је у „менице“, које су у 1937 билансиране са 11,57 мил. према 13,24 мил. у претходној и 17,83 мил. у 1930 г. Дужници по текућим рачунима, који су у 1980 били исказани са 11,84 мил., редуцирани су до краја 1937 на 4,3 мил.

Одмах расположива средства, која се састоје из готовине и потраживања код банака, износе 5,47 мил., за непуна три мил. више него у 1936. Тиме би се могло одмах исплатити преко 309 свих туђих средстава.

Рентабилност пословања је такође нешто побољшана. Међутим, док се не промене одредбе о максимирању Kaматних стопа, ни издалека се неће моћи постизати пословни резултати слични онима из добрих година пре банкарске кризе. Бруто-приходи у 1937 износили су 1,05 мил. (према 3,4 мил. у 1930). Бруто-приходи се, у ствари, још увек смањују. То је неизбежна последица обарања каматних стопа и мањег пословног волумена. Међутим, управи Штодионице је пошло за руком да знатно компримира и све расходе. Чиста добит за 1987 исказана је са 215 хиљ. дан. (према 180 хиљ. у 1938, 1934, 1935 или 1936 и 808 хиљ дин. у 1930 год.). Дивиденда је 590 према 472 годишње у току 4 претходне године.

У управи су г. г д-р Лајош Жирош (претседник), Гавра Будишин, д-р Павле Лазић, CD Светислав Михајловић, Ника Милић, Вилим Рајх, д-р Иван Веселиновићи др Леополд Волф. Чланови Надзорног одбора су гг.: Комненовић Милић, Јулије Лев и Милан Пецић. Генерални директор је г. Макса Гутман.