Народно благостање — додатак

Податак „Народном Благостању“

БРОЈ 35

Садржај:

Весбтзка fabrika cementa a. d. u Beočinu

БЕОГРАЛ, 27, АВГУСТ 1938,

ГОДИНА Х

„Кроанија" творница портландцемента д. д. Загреб

»Cement« a. d. — Beograd

BEOČINMSKA FABRIKA CEMENTA A. D. U BEOČINU

Imali smo već priliku da naglasimo da je privredna depresiia imala vrlo nepovolino deistvo na cementnu industriju. Potrošnja cementa se je bila srozala na neverovatno nizak nivo. Vrlo znatno bio je i pad cena. S obzirom na OoZromni proizvodni kapacitet domaćih fabrika cementa, prilike u našoj cementnoj industriji bile su, mnogo teže nego U Većem broju drugih zemalja. Naše dalmatinske fabrike cementa trpele su i usled smetnji na koje je nailazio izvoz, pa su se počele intenzivnije baviti i prodaiom u unutrašnjosti zemlje. Time je još i pogoršana nepovolina situacija fabrika iz savsko-dunavskog rejona. Inače, položaj Beočinske fabrike cementa, koja je daleko naivažnija u tom rejonu, bio je dosta težak i pre opšte privredne Hkrize.

Pre svetskog rata ona je snabdevala cementom i gotovo celu bivšu Ugarsku, a vrlo znatan je bio i njen izvoz u balkanske države ı Tursku. Posle oslobođenia ostalo ioj je samo domaće tržište, jer je svaka država favorizovala svoiu sopstvenu cementnu industriju. Dok je Beočinska fabrika cementa od 1906 do 1914 godine uspevala da prodaje stalno oko 32.000 vagona cementa godišnje, dotle je ona u naipovoljnijim posleratnim godinama, u 1928 i 19929, uoči krize mogla da proizvodi samo oko 16.000 vagona godišnje, iskorišćujući na taj način svoji proizvodni kapacitet sa oko 50% Posle 1929 prilike su se, zbog poznatih uzroka, sve do pretprošle godine stalno pogoršavale. U 1985 g. Beočinska fabrika cementa nile mogla da iskoristi ni punu jednu čeivrtinu svog kapaciteta. | U toku poslednjie dve godine stanje se popravlia. Medutim, tempo kojim se vrši ovo popravljanje je prilično spor, tako da o nekoj povoljnoj konjunkturi u našoj industriji cementa nema još ni govora. U svom poslednjem poslovnom izveštaju uprava Beočinske fabrike cementa napominje, pored ostaloga, da se za prvih 5 meseci 1938, u sravnjenju sa prethodnom godinom, opet primetilo izvesno smanjenje isporuka u njenom području. Prema tome izgleda da je očekivano dalje oživljenje izostalo. Za to ima više uzroka. Pre svega, projektovani novi javni radovi nisu izdani blagovremeno. Ogromnu prepreku za jači razvitak građevinske delatnosti 1 za veću potrošnju cementa pretstavlia i suviše velika državna trošarina na cement. Najzad, od velikog značaja je i činjenica, da se kod nas još uvek čeka i na rešenje bankarske krize, koja traje punih sedam godina. Zbog nestašice hipotekarnih i građevinskih kredita osetno. zapinje i рпуа а отаđevinska delatnost.

Državna hipotekarna banka daje samo malo takvih kredita privatnicima, a privatni novčani zavodi i štedionice, s obzirom na potrebu održavanja svoje likvidnosti, takođe nisu u stanju da daju hipotekarne i građevinske kredite. Izvođenje javnih radova, čak i onda kada bi se vršilo i u većem obimu, nego Što je danas slučaj, ne bi moglo da pretstavlja dovolinu zamenu za snažni razvitak privatne građevinske delatnosti,

koji bi se mogao sa sigurnošću ostvariti, kača bi se industriji i privatnicima pružila mogućnost da dođu do potrebnih srednjeročnih i dugoročnih kredita, kao što su ih imali, na Dprimer, pre svetskog rata. S obzirom na io trebalo bi čim pre preduzeti potrebne mere koje bi mogle da budu efikasna podloga za poslovanje hipotekarnim kreditima. To je, doduše, vrlo složen, ali nije i nerešliiv problem. Jednu od prvih

"тега u tom pravcu trebalo bi da pretstavlia konačno likvi-

diranje naše bankarske krize ı stvaranje uslova za jači razvitak privatnih novčanih zavoda. Zatim se mora stvoriti i mogućnost za razvitak tržišta hipotekarnim založnicama i industrijskinr obveznicama. Treba da se stvore i preduslovi koji će nam u tom pogledu obezbediti saradnju stranog kapitala, jer se bez toga ne može računati na pun uspeh u zemJil relativno siromašnoj sopstvenim kapitalom.

U toku 1937 Beočinskoi fabrici cementa je pošlo za rukon da svoje isporuke poveća za oko 35% prema onima iz 1936. Uprkos tome njen proizvodni kapacitet bio ie ı Drošle godine iskorišćen samo sa 45%. Prodaju cementa u zemlji vršila je i u 1937 firma »Cement a. d.« kao kartelna organiгасца, 1 (0 DbeŽ роу бамапја ргодајтић сепа. [пасе, хбог роskupljenja pogonskog materijala i znatnog porasta nadnica i socijalnih dažbina troškovi proizvodnje su pokazivali tendencilu porasta. Međutim, blagodareći s jedne strane uštedi na troškovima distribucije i sređivaniu prodajnih, kreditnih i podvoznih prilika, koje je ostvareno putem kartelne organizacije, a s druge strane, zahvaliuiući povećanim isporukama i daljem racionalizovaniu tehničkog pogona, fabrika ie u 1937 postigla ipak povolinijii poslovni rezultat nego u prethodnoi godini.

Bilansi Beočinske fabrike cementa za poslednje četiri godine ovako izgledaju:

u hiljadama dinara

Aktiva 1934 1935 1936 1937 Fabrika inameštai 93.881 94.102 94.576 95.546 Roba i materijal 13.862 15.150 13.649 13.027 Dužnici 42.045 41.279 47.620 57.995 Gotovina 5.305 3.581 3.161 1270 Hartije od vred. 19.921 18.839 18.961 20.102 Vrednost penz. |. 9.048 10.036 10.511 11.630 Pologz hart. od vredn. 4.534 2.840 1.265 2.630

Pasiva Glavnica 40.500 40.500 40.500 40.500 Rezervni fond 5.500 5.700 5.800 5.950 Spec. rez. fond 3.198 3.198 3.198 3.198 Rez. fond efekata 879 879 879 879 Fond valorizacije 10.066 10.066 10.066 10.066 Poreska rezerva 250 250 250 250 Amortizacioni fond 50.488 54.847 59.000 65.655 Sopstvena sredstva 110.881 115.440 119.693 126.498 Penzioni fond čin. 9.048 10.036 10.511 11.630