Народно благостање — додатак

130

cionalno-ekonomskog gledišta. Naiglavniji cili sporazuma zaključenog među našim cemeninim fabrikama leži u racionalnijem snabdevanju tržišta s obzirom na geografski i tarifni položal pojedinih fabrika; zatim je bila potrebna i medusobna kreditna zaštita, koja treba da oteža izigravanje fabrika od strane hesavesnih kupaca. Kao što se vidi, »Cement« a. d. nema za zadatak da povisi cene, nego da smanji troškove distribucije, a po mogućnosti i prodaine cene.

Visoke cene cementa su štetne i za cementnu industrilu, jer one smaniuiu tražnju. Cementnim fabrikama, Које imaiu ogroman nejiskorišćeni kapacitet, nije sigurno prijatno kad vide da se umesto cementa upotrebljava drugi gradevinski materijal. Njima nije nepoznato da bi se pri nižim cenama, s obzitom na veliku elastičnost tražnie, i naša pot·rošnjia cementa za kratko vreme mogla udvostručiti. A to bi za паиз ји cementa značilo. ogromno smanjenje fiksnih troškova-po jedinici proizvodnje i znatno pobolišanje rentabiliteka. Prema tome, interes cementne industrije nijž> u suprotnosti s interesom građevinske delatnosti, kao što se io često tendenciozno tvrdi. Naprotiv, sniženje cena dalo bi snažan impuls i cementnoj industriji i građevinskoj delatnosti. Zbog toga bi cementna industrija rado snizila prodainu cenu, kada bi joj to s obzirom na stanie proizvodnih troškova bilo moguće. ~

Sasvim je proizvolina i tvrdnja da kartel cementa svesno ograničava proizvodnju. Nestašica cementa ne Dostoji, niti je kod nas ikada postojala. Naprotiv, gotovo sve fabrike imaju, pored redovnih, i znatne rezervne zalihe. Tačno ie, doduše, da su u godinama krize neke fabrike bile primorane да obustave rad (kao, na primer, one u Zidanom Mostu, u Omišu, u Mojstrani i u Ralii). To ie posledica teških prilika pod kojima je cementna industrila bila primorana da radi. Када је odnos između proizvodnih troškova i prodajnih cena

takav, da se može raditi samo s gubitkom, onda ne preostaje ·

ništa drugo nego da se nerenfabilni rad napusti ili, ako je to moguće, da se preduzmu mere za ponovno stvaranič Doremećene ravnoteže bilansa, to jest da se povise prodajne cene ili da se smanje proizvodni troškovi. O povišenju prodainih cena nije moglo biti ni govora, a smanjenje proiZzvodnih troškova ne bi se moglo ostvariti bez ulaganja znatnog iznosa novog kapitala. Međutim, s obzirom na današnje prilike, za odnosna preduzeća, to bi bila sasvim promašena ili bar vrlo rizična investicija.

Naime, proizvodni kapacitet naše cementne industrije iznosi preko 2 miliona tona godišnje, a godišnja potrošnja cementa u zemlji poslednjih godina nije dostigla prosečno ni 400 hili. tona. Prosečni godišnji izvoz ne iznosi takođe više od 400 hili. tona (u toku 1936 izvezli smo 808 hili. tona, a u prošloj godini čak samo 200 hili. tona). To znači da naša cementna industrija ni u naipovolinijiem slučaju nije mogla da iskoristi ni 40% svog ogromnog kapaciteta. Cementne fabrike su, s obznrom na to, vrlo dugo vodile između sebe najoštriju konkurenciju, koja je srozala prodajne cene i iZbacila iz proizvodnog procesa preduzeća koja su radila s yećim režiiskim troškovima. Fabrike koje su nadživile роmenutu borbu bile su, u interesu svog daljeg postojanja, primorane da i dalie smanjuju svoje troškove proizvodnje i prodaje. Njihov kartel takođe služi tome. cilju.

Cement je, zaista, skup. Ali se za to ne može bacati krivica na cementnu industriju i na njen kartel, jer је пјеgova skupoća u prvom redu posledica prohibitivne trošarine na cement i drugih opterećenja. Državna trošarina iznosi 1500 dinara po vagonu, na ime opštinske trošarine, poreza na poslovni promet i raznih taksa mora se platiti najmanje daljih 500 dinara. Zatim dolaze troškovi pakovanja, podvoza + istovara, koji su takođe vrlo znatni, a pri većim udaljenostima pretstavljaju često i preko 100% same vrednosti fabrikata franko fabrika. Cene franko fabrika su umerene. Ako ih ne oseća potrošač, zato je kriva činjenica da se cement na putu

od fabrike do potrošača znatno poskupljuje usled visok;h daž--

bina i prevoznih troškova. »Cement« a. d. je osnovan 30 marta 1936. Pored cen-

trale u Beogradu, postoje i ekspoziture u Zagrebu, Liubliani

1 Splitu. Račun izravnanja Aktiva 1936 1937 u hiljadama dinara

Gotovina i banke. 2.031 2.686 Zaliha 574 | = Dužnici O 14.528 1.870 Menice 25 Inventar ~ 160 165 Maucije 50 44 Polog kaucija 3.000 3.000 Polog efekata 256 1.083 Razna aktiva = 10

Pasiva Glavnica 1.000 1.000 Rez. fond — 7 Verovnici 16.231 3.286

” Razna pasiva 63 500 Polog kaucija 3.000 3.000 Polog efekata 256 1.083 Čisti dobitak 74 32 Zbir bilansa 20.694 8.859 Račun gubitka i dobitka

Rashodi у Čin. plate i beriva 1.433 2.095 Porezi i pristojbe 137 298 Poslovni troškovi 2.076. 2.427 Čisti dobitak 74 32

Prihodi ~. Prenos dobitka _- 32 Od komisione prodaje 3.697 4.707 Razni prihodi 23 38 Zbir prihoda 3.720 4.777

Zbir bilansa iznosi 8,86 miliona. Od toga otpada na kaucije i pologe 4,08 miliona i na obrtni kapital 4,77 miliona prema 17, 3 mil. din. krajem 1986. Polog efekata je u odnosu na prethodnu godinu učetverostručen, odnosno povećan je sa 256 hili. u 1936 na 1,08 mil. din. krajem 1937 godine. U računu izravnanja imamo isto tako još nekoliko promena, ali su najznačajnije i najveće one kod »dužnika« i »poverilaca«. Dužnici iznose svega 1,87 miliona prema 14,5 mil. din. u prethodne godine. U aktivi »Cement« a. d. ne iskazuju se više nikakve zalihe. U vezi sa ovim promenama smanjena ie Dpozicija »poverilaca« u pasivi sa 16,23 mil. u 1936 na 8,23 mil. u prošloi godini. Društvo nema drugih dužnika, osim Кираca cementa, a uglavnom ni drugih poverilaca, osim fabrika cementa, koje zastupa. Bilo bi sasvim pogrešno, kada bi se na osnovu smanjenja »dužnika« i »poverilaca« izVeoO zakliučak, da se u 1937 kupcima nije više izlazilo u susret u pogledu uslova plaćanja. Ti uslovi ostali su nepromenjeni, ali kupcima ne daje kredit »Cement« a. d., već to sada čine fabrike neposredno. Nestanak pozicije »zaliha« iz aktive ukazuje na to da se kupcima sada isporučuje i sVa roba neposredno iz odnosnih fabrika. Dakle, način prodaje se još Više usavršio.

Prihodi od prodaje iznose 4,7 miliona, za oko 1 milion dinara odnosno za 97,3% više nego u prethodnoi godini. Medutim treba uvažiti da je Društvo osnovano tek u martu 1936, tako da je prethodna poslovna godina obuhvatala razdoblie od samo 9 meseci. Zbog toga se podaci iz računa gubitka i dobitka za 1937 ne mogu bez daljeg uporediti s onima za 1936 godinu. Ukupni rashodi »Cementa« a. d. u 1937. iznosili su 4 mil. 745 hili. dinara. Ušteda cementnih fabrika na troškovima distribucije bila je znatno veća.