Народно благостање — додатак

лед за то потребних новчаних средстава прибављен је повишењем главнице са 7 на 14 милиона. У вези с тим издато је 35.000 нових акција од по 200 динара. ·" Повишење главнице дошло је до изражаја већ у 5авршним рачунима за прошлу годину. То се може рећи иу погледу једног дела трошкова за подизање нове фабрике. Ево завршних рачуна „Кроације“ за 1937 и три претходне године:

Актива 1934 1935 1936 1937 | у хиљадама динара

Инвестиције 17.072 17.521 17.023 18.219 Нова творница — — — 9.144 Инвентар 391 376 366 425 Роба и материјал 2.818 2.802 2.408 3.203 Дужници 3.947 9.295 14.081 1578 Ефекти 379 345 427 410 Готовина 10.673 5.887 4:153 5.853

Пасива Главница 7.000 7.000 7.000 14.000 Резервни фонд 1.270 1.280 1.280 1.350 Фонд валоризације 1.750 1.750 1.750 1.750 Резерва за обнову 250 250 250 250 Фонд амортизације 10.243 10.797 11.737 11.695

Фонд аморт. врећа 25 25 25 25

Збир сопств. сред. 20.598 21.102 22.042 30.070 Пензиони фонд 646 699 712 338 Повериоци 13.308 13.671 14.578 14.328 Разна пасива 267 692 706 1.680 Чиста добит 522 12 1:025 1.911 Збир биланса 35.281 36.176 39.058 48.827 Расходи Упр. трошкови и плате 2.069 2.164 2282 2.363 Порези 2.242 3.784 5.278 4.927 Одржавање кућа — 138 107 182 Отпис намештаја 59 38 36 51 Фонд амортизације 493 497 940 958 Губ. на курсу ефеката 6 -— 13 Чиста добит 522 19 1.025 1.911 Приходи Пренос добити 10 9 12 54 Од производње 5.071 6.252 9.140 10.267 Камати 52 59 181 250 Од кућа 256 314 293 291 Збир прих. или расх. 5.391 6.634 9.626 10.892

Обртни капитал фабрике повећан је прошле године за непуних 10 милиона и достигао је рекордну висину од 48,8 милиона. Од тога отпада скоро 32 милиона на укупна сопствена средства и чисти добитак и 16,8 мил. на укупна туђа средства. Као што је већ споменуто, главница је у току прошле године повећана са 7 на 14 милиона. За 958 хиљ. повећан је и фонд амортизације, а за 70 хиљ. дин. законски резервни фонд фабрике. Најзад, у 1937 је и чисти добитак био за око 850 хиљ. дин. већи него у пр=тходној години. Код туђих средстава није било значајнијих промена. Једино „разна пасива' показује и даље тенденцију пораста и крајем 1937 исказана је са 1,68 милиона према 706 хиљ. дин. у 1936.

Инвестиције су крајем 1936 биле билансиране са 17,6 мил. У току прошле године повећане су за 600 хиљ. дин. ва 18,2 мил. Међутим, ова позиција не обухвата трошкове за градњу нове творнице, пошто су они исказани засебно, и то са 9,14 мил. Према томе укупне инвестиције износе преко 27 мил. Пораст инвестиција биће иу текућој години врло знатан, јер крајем 1987 главни део послова око проширења и реконструкције фабрике није био још ни издглека завршен. Иначе, у активи видимо да су крајем 19837 и залихе биле за 800 хиљ. дин. веће него у 1936, а готовина је била такође за равно 1,7 милиона већа и износила је 5,85 мил. Дужници су за око 2,5 мил. мањи него у 1936 и изн"-

129

се 11,57 милиона. То је још увек знатно више него у 1985, 1934 или у ранијим годинама. Иначе, смањивање дужника је и разумљиво с обзиром на чињеницу да се сада врше тако обимне нове инвестиције.

Пораст бруто прихода од производње је опет нешто успорен. Док су они из 1936 били за 46,2/0 већи него у 1935, дотле су прошлогодишњи приходи од производње били само за 12,34 већи од оних из 1936 и износили су 10 мил. 267 хиљ. дин. Повећање продаје цемента било је ипак знатније. Међутим, то није могло да дође потпуно до изражаја, јер су продајне цене остале непромењене, а погонски трошкови, наднице и социјални терети показивали су изразиту тенденцију пораста. Пошто се фабрика „Кроација“ налази у непосредној близини Загреба, она може да рачуна, као што је већ споменуто, са нижим трошковима За транспорт цемента, али с друге стране мора да плаћа знатно веће наднице. Управни трошкови и плате показују такође повећање од 631 хиљ. на 2,86 мил. дин. Порези су, додуше, за 346 хиљ. мањи него у 1936, али су још увек врло велики. У прошлој години они су износили 4,99 мил. То значи да је на порезе отишло око 46%/, укупног бруто прихода, односно за 265%• више него што је предузећу остало као чиста добит. Амортизација је прилично скромна. Од нове творнице није отписано ништа, а од старих инвестиција просечно само 5%. У годинама привредне депресије проценат амортизације био је и нижи и ретко када је прелазио стопу од 2,59.

Од чисте добити употребљено је за дивиденду 14 милиона, за тантијему 185 хиљ. за повећање резервног фонда 150 хиљ., за пензиони фонд 100 хиљ. а остатак од 76 хиљ. дин. пренет је на нови рачун.

У управном одбору налазе се господа: Миливој Црнадак (претседник), д-р Аурел Егри (потпретседник), Самуел Д. Александер, инж. Карл Ј. Бауда, Карло Коронели, д-р Елемер Гелерт, Јулије Јон, д-р Феликс Мандл, Ђуро Оренштајн, д-р Бранко Пливерић, Дезидер Шомођи и Ђуро Улман. Чланови надзорног одбора су г. г.: дер Перослав Паскијевић, Фрањо Шлезингер, Александер Унгар и инж. Рудолф Врбанић.

»CEMENT« A. D. — BEOGRAD

Karteli su kod nas stavljeni pod državnu kontrolu. Sadržina ugovora o kartelu mora se saopštiti nadzornoj vla, koja ispituie njegovu opravdanost i vrši registraciiu. Karteli protivni interesima narodne privrede i narodnog blagostanja ili oni koji se protive kojem drugom javnom interesu ne mogu se ni registrovati. To isto važi i u pogledu kartelnih ugovora koji sadrže klauzule neopravdane s obzirom na troškove proizvodnie i uobičajenu građansku odnosno trgovačku dobit. Kada je to tako, postaju upravo nerazumljiva ioš uvek dosta česta sumnijičenja uredno prijavljenih i registrovanih kartela.

1 protiv kartela naše cementne industriie iznošena su najrazličitija sumnjičenja: da ie povisio cene, da zatvara Dpostojeće fabrike cementa i da svesno ograničava proizvodnju, da namerno koči građevinsku delatnost u zemlji, da onemogućuje savremeno zidanje potrebnih zgrada, da određ:ije različite cene za razna mesta itd. Međutim, ni za jednu od ovih optužbi ne navode se stvarni dokazi ni konkretni podaci. Verujemo da se neće moći ni navesti, jer »Cement« a. 4, kartelna organizacija naše cementne industrije, ima sasvim drukčije cilieve. Pre svega treba napomenuti da ovai kartel nije ni osnovan radi povišenja cena. Niti ie povišenja fabričkih cena bilo, niti je postojala namera da se ono izvrši. Uostalom, takvo povišenie cena ne bi se moglo ni ostvariti, icr su cene cementa pre četiri godini od strane vlasti maksimirane.

Prilikom stvaranja kartela cementa mislilo se u prvom redu na racionalizaciju prodajnih, podvoznih i kreditnih prilika, dakle na momente koji su neobično važni i sa па-