Народно благостање — додатак

132

исказани рекордним износом од 33 милиона, дужници су све до претпрошле године показивали сталну тенденцију опадања, што је била последица обуставе кредитирања на дуже рокове и форсирања продаје за готово. Тај нови начин продаје, који је био један од разлога смањења пословног волумена у годинама кризе, није ни прошле године напуштен, јер је управи познато да је то једна од најјачих гаранција за здрав развитак Југочешке. Прошлогодишњи пораст дужника је доказ да је опадање пословног волумена престало, и то благодарећи одличном квалитету производа Југочешке.

Поред активираног преноса губитка из 1933 у активи имамо још само једну позицију „готовину и ефекте", која је билансирана са 25,04 мил. према 24,2 мил. у претходној години. Само мањи део тог износа отпада на ликвидна средства, а ефекти, који се претежним делом састоје из акција Београдске текстилне индустрије, износе преко 20 мил. дин.

Туђа средства су око 4 пута већа од сопствених. Због тога биланс пружа слику извесне затегнутости. Међутим, највећи део туђих средстава је прибављен путем средњерочних, па чак и дугорочних кредита уз каматну стопу која је за „Југочешку“ врло повољна. Иначе, повериоци износе 103 милиона и већи су за 21 мил. дин. него У 1986 години. Главница је од 1930 у којој је била повишена са 15 на 20 милиона, остала непромењена. До краја 1933 и резервни фондови предузећа били су порасли на нешто изнад 3 милиона, али су у 1988 години, због губитака, у целости отписани. Застој у прођи и због тога проузроковани губитак био је толики, да се није могао потпуно елиминисати отписом фондова. Због тога је остатак губитка из 1983 у износу од 1,3 мил. активиран, с тим да се отпише из добитка у повољнијим годинама. До краја прошле године резервни фондови предузећа опет су порасли на 4,11 мил.

Рачун губитка и добитка

Расходи 1984. 1985. 1936. 1937. У хиљадама динара

Општа режија 20.957 18.179 16.670 15.427 Курсна разлика но 412 — слон Дубиозе 231 — 586 laga Амортизација 3.926 2.384 2.825 2.330 Пореској резерви о — 3.200 3.000 Прен. губит. из 1933 1.815 1.815 12915 1.315 Добитак тек. год. 794 1.461 1.627 1.936

Приходи Бруто добитак 24.618 22.436 24.408 92.693 Курсна разлика 1.290 ти iri ет ти

1.315 1.315 1.315 29.751 25.729 24.008

Прен. губит. из 1933 1.315 Збир прих. или расх. 27.223

Бруто-приход у 1987 износи 22,7 мил. Упркос појачаном промету он је за 1,7 мил. мањи него у претходној години. То је у вези са повећањем издатака за наднице и разне дажбине. Општи режијски трошкови су такође за 12 мил. мањи него у 1936, у којој су били готово једнаки онима из 1930. Међутим, у међувремену од 1930 до 1987 порасла је како производња и продаја, тако и бруто-добит. То значи да режијски трошкови по јединици производње односно по метру израђене тканине све више опадају. Чиста добит је за 300 хиљ. дин. већа него у претходној години и износи 1,9 милиона. После 1930 дивиденда није дељена. У управи су господа: Отон Детела, Емил Сторза, д-р Станоје Михајловић, д-р Хенрик Стеска, Драган Милићевић, Павле Тајмер и Максо Хоровиц (директор).

СЈЕДИЊЕНЕ ТВОРНИЦЕ СТАКЛА НА ДИОНИЦЕ, ЗАГРЕБ

Индустрија стакла је једна од наших најстаријих индустријских грана, а Сједињене творнице стакла на дионице у Загребу су њезин најмаркантнији и најглавнији претставник. Ово предузеће је практично један велики индустријски концерн, са више фабрика. Поред оне у Храстнику, основане 1856 године, припадају му и фабрике у Стражи код Рогатца (основана 1863), у Загорју об Сави (такође код Рогатца) и у Светом Крижу крај Рогашке Слатине. Пре десетак година дошле су у интересну сферу Сједињених творница и Творница стакла у Дарувару, Керамичка индустрија дед. у Загребу и Српска фабрика стакла а. д. у Београду (са творницом у Параћину).

Темеље овог великог концерна поставио је Вилим Абел, пионир наше стакларске индустрије, који је 1886 године преузео фабрику у Храстнику. Његови наследници наставили су посао у још ширем обиму. Све су фабрике модернизоване и специјализиране. Она у Храстнику намењена је производњи шупљег стакла за потрошњу ширих слојева, а ради са преко 800 радника и има дневни производни капацитет од преко 50 хиљ. кг. стакла. Фабрика у Стражи израђује у првом реду типизирану робу, као флаше за минералну воду, вино, лимунаду итд. У њој је производња готово сасвим механизирана. Иначе, фабрика у Стражи има дневни производни капацитет од 45 хиљ. кг. стакла. Производњи стаклене луксузне робе, као брушеног стакла, разних сервиса, пантографиране и гравиране робе итд, намењена је фабрика у Светом Крижу, која је основана 1926 године. Својом фином робом ова фабрика је не само потиснула наш увоз скупе стаклене робе из Чехословачке, Немачке и Белгије, већ је успела да и сама продре на разна страна тржишта: у Алжир, Тунис и Мароко, у РумуниЈу, Бугарску, Турску и на Блиски Исток. Даруварска фабрика израђује прозорско стакло, сијалице и друге врсте стакла за осветљење, а она у Параћину је сецијализирана за производњу брушеног и шупљег стакла, а у првом реду за гостионичарску робу.

Пре опште привредне кризе, у 1930 години, продаја стакла Сједињених творница била је достигла износ од 87 милиона динара. После тога је, због кризе, била преполовљена и у 1932 години износила је само 48 милиона динара. Благодарећи смањењу продајних цена, које је било омогућено рационализацијом и појевтињењем производње, већ у 938 примећено је мало опорављење, на 44,13 милиона. У току 1984, 1935 и 1936 побољшање се наставило, тако да је укупна продаја у 1936 по фактичној вредности, упркос нижим продајним ценама, била већ за око 504, већа него у 1933 години. Прошле године продаја је у односу на 1936 по фактичној вредности опет порасла за око 147. „Постепена повећање продаје наших производа наставило се јен у прошлој години — вели управа Сједињених творница стакла — пак видимо у томе сигурне знакове, да се прилике У нашој струци стално побољшавају и да се приближујемо промету и продаји наших производа, који одговорају нашим редовним приликама и повољнијем искоришћењу капацитета наших творница".

Због конкуренције осталих фабрика у земљи, а делимично и због конкуренције иностранства, продајне цене показивале су и у прошлој години тенденцију опадања. Међутим, Сједињене творнице стакла наставиле су с потпуним успехом своје напоре око рационализације производње, тако да су упоредо с повећањем продаје за 149/•