Народно благостање — додатак

и бруто-приходи у 1987 били ипак, за око 12,5%/0 већи него у претходној години. У току прошле године дошло је, најзад, и до споразума са творницом Теслић у Сиску. По ЈЕ омогућило да се продајне цене опет стабилизују и прилагоде приликама у производњи.

Имали смо већ прилику да нагласимо да је продаја робе у иностранству у току 1936 морала да издржи тежак ударац услед пада вредности француског франка. Благодарећи реорганизацији извозног посла, која је у вези с тим извршена, штете претрпљене услед девалвације франка су ипак знатним делом ублажене, а извоз је чак и напредовао, како у 1986, тако и у прошлој години. Међутим, постоји опасност, да се извозни посао убудуће неће моћи држати у садашњем обиму, јер је конкурентска способност наше индустрије стакла смањена завођењем трошарина и нових царина на сировине. У току 1938 ни продаја у земљи није показивала даље напредовање. Продаја по количини креће се у истој висини, као и у 1937 години. Код робе летње сезоне примећено је чак и извесно опадање продаје, што се има приписати неповољним временским приликама.

Биланси Сједињених творница стакла за последње четири године овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива 1934. 1935. 1936. 1937. у хиљадама динара

Непокретности 3.832 3.832 3.832 3.832 Уређај и машине 8.217 8.274 9.698 11.581 Залихе материјала 2.992 3.492 2.505 2.294 Роба 13.621 13.526 13.470 13.235 Дужници 22.831 23.807 20.182 22.559 Хартије он вредности 122 122 122 122 Готовина 80 117 136 282 Губитак из ран. год. 873 1.302 2.350 2.176 Губитак из тек. год. 428 1.048 — Добитак тек. год. —— > > (-_174), (— 439)

Пасива Главница 10.000 10.000 10.000 10.000 Резервни фонд 1.000 1.000 1.000 1.000 Фонд валоризације 370 370 370 370 Фонд амортизације 1.436 1.916 5:521 5.057 Повериоци 40.191 42.234 40.181 39.221 Збир биланса 52.997 55.520 55.072 55.648

Рачун губитка и добитка

Расходи Трошкови 1.799 1.906 2.064 2.317 Камате 4.594 6.851 3.829 4.510 Порези 397 1.599 2.146 3.214 Отпис инвестиција — 480 1.605 12585 Отпис ненапл, потр. 887 242 857 === Пренос губ. ран. год. 874 1.302 9.350 9.175

Приходи Бруто приходи | 7.249 10.030 10.676 12.009 Губитак-салдо 1.302 2.350 2.176 1.743 Збир прих. или расх. 8.551 12.380 12.852 13.752

Збир биланса је исказан са 55,65 милиона. Ако од тог износа одузмемо губитак од 1,74 мил. видимо да Сједињене творнице стакла раде са капацитетом од 53,9 мил. дин.

133

Од тога отпада 72,7%/o Ha туђа и 27,39) на укупна сопствена средства (заједно са фондом амортизације). После 1932, У којој су били достигли рекордну висину од 48,2 милиона, повериоци су постепено опали на 39,2 милиона крајем 1937 године. После повишења са 5 на 10 милиона у 1930 години главница је остала непромењена. Већ читав низ година није било никаквих промена ни код резервних фондова, који су крајем прошле године били исказани са 1,37 мил. Од 1930 до краја 1934 није се мењао ни фонд амортизације. У току последње три године, благодарећи повољнијем пословању, амортизација се опет врши, тако да је и односни фонд повећан са 14 мил. у 1934 на 5,05 мил. дин. у 1937. -

Oko 90% ueme активе отпада на инвестиције, даљих 30% на робу и залихе материјала и око 40% на дужнике. Инвестиције су билансиране са 15,4 мил. од чега отпада 11,58 мил. на уређај и машине и 3,83 мил. дин. на непокретности. Док су непокретности већ десетак година остале потпуно непромењене, дотле показује позиција „уређаји машине" готово сталан пораст. Крајем 1937 исказана је, као што је већ споменуто, са 11,58 мил. према 9,7 мил. У претходној и цигло 3,1 мил. дин. у 1927 год. Уређај фабрике и машине одржавају се на савременој техничкој висини. Старије инсталације и машине се редовно обнављају, а У циљу рационализације и појевтињења производње подигнута су и многа сасвим нова постројења. У погледу техничке усавршености производње, као и у погледу квалитета производа, фабрике Сједињених творница стакла не заостају ни иза најмодернијих и највећих европских фабрика. Иначе, овде су инвестиције покривене са око 95,3% сопственим средствима. Дужници су са 22,5 милиона још увек знатни, ма да су у односу на 1931 или 1982 скоро преполовљени. Сразмерно врло скромни отписи ненаплативих потраживања су доказ велике опрезности код кредитирања робе. Залиха робе билансирана је са 13,2 милиона иу току последњих пет година није показивала већих промена, док се је од 1929 до 982 кретала између 26 и 74 мил. дин.

Бруто-приходи су са рекордне висине од 8,34 милиона у 1931 били пали на 6,9 милиона у 19833, да би после тога постепено порасли на 12 мил. дин. у 1937. На страни расхода видимо да су издаци за камате доста знатни. У 1937 износили су 45 мил. према 3,8 мил у претходној и 6,8 мил. у 1985 години. Чим се поправе прилике на тржишту капитала, овде ће ради уштеде на каматама постати актуелно и питање повећања главнице. Разуме се да би на коначни пословни резултат врло повољно утицало и ограничење кредитирања продаје. Упоредо са повећањем продаје последњих година су и управни трошкови показивали тенденцију пораста. У 1937 они износе 2,3 мил. према 2,06 у претходној и 1,8 у 1934 години. Још далеко знатнији пораст показују порези, који су у 1937 (са 3,2 мил. динара) 8 пута већи него они у 1984 години. Око 274 прошлогодишњих бруто-прихода издато је за порезе. Иначе, они су око 7,5 пута већи од прошлогодишњег добитка.

Док је пословање од 1931 до 1935 стално закључивано са мањим или већим губитком, дотле се за 1936 могао исказати мали добитак од 174 хиљ. Прошлогодишњи добитак износи 432 хиљ., а употребљен је за смањење преноса губитка из ранијих година.

У управи су гл: Вилим Абел, инж. Рихард Абел, д-р Бранко Пливерић, д-р Егон Старе, Фрањо Латковић, Вилим Кинцл и Златко Пуклер. У надзорном одбору се налазе господа: Владимир Шарић, д-р Улмански, д-р инж. Никола Пшеница и д-р Душан Ђорђевић.