Народно благостање — додатак

_Дужници 4.750 9.512 8419. 5.858 Губитак 1.766 1.884: 1.623 1.566 Пасива _ а Главница 5.000 .5.D00 5.000 5.000 Резервни фонд 4 4 AV 14 -Фонд амортизације 2.481 3.363 5.368 6.785 Поверноци | 19480 24282 23467 17.874 Разна пасива 118 606 489 241 „Збир биланса 97.088 33.915 34.083 29.912

Збир биланса показује смањење према 1936 г. Најглавнији узрок тога је пад повериоца са 9392 мил. на 18 мил. дин. Највећи део кредита су дуго и средњорочни. Према томе могло бн.ее закључити, да се обим послова смањио. Главница и резервни фонд су непромењени. Фонд "амортизације, који, као што је сасвим природно, из године _у годину расте, износи 6,8 -мил. према 5,3 мил. У активије смањење највеће код дужника, са 8,4 мил. на 5,4 мил, дин Пала је још вредност залиха са 1,8 мил. на 1,2 мил. дин. и инвентара са 2,3 мил. на 2 мил. Вредност рударског поседа књижена је са 18,6 мил. дин. према 18,4 мил. у 1936 г. Слику на основу биланса употпуниће рачун добитка и гу-битка. Губитак 1935. 1936. 1937.

у хиљадама динара

Управни трошкови i 975 909 797 Плате 484 611 855 Социјални терети 350 | 505 | |, 491 Порези и пристојбе А 99 260 197 Амортизациони отписи 1.559 2.441 1.877 Камата . | 16 Цоллен | 26 Губитак, 1.884 1.623 1.566 Збир прихода ) 5.249, 7.717 5.840

Приходи од продаје су прилично пали, са 6,1 мил. на 4,2 мил. дин. У уводу анализе смо се опширније осврнули на узроке тог пада. Управа је себи поставила циљ, водећи рачуна о назадовању прихода, да смањи трошкове. Управни трошкови су осетно пали, са 909.000 на 797.000. Наднице и плате насупрот томе, показују сталан пораст . са 484.000 у 1935 год. преко 611.000 на 855.000 дин. у 1987 год. Производња је била у последњим двема годинама У порасту. Јача производња у прошлој години била је праћена скоком цена. У 1937 год. пак, продајне цене не само што нису расле, него су падале. Да би се ипак избегао губитак смањени су у 1987 год. амортизациони отписи. Најтежи је задатак процена висине отписа вредности рударских терена. Брижљиво газдовање налаже по. веће от· писе него мање. Отписи код „Адриа-бауксита' нису превисоки. Да је добитак био већи и отписи би морали да испадну већи. У прошлој години је стари губитак који се "преноси из године у годину смањен за 261.000 дин., док У 1937 г. смањење износи свега 57.400 дин. Врло скроман добитак на 5 мил. дин. главнице. Капитал који је уложен у најрискантнији T посао — рударство — заслужио би и већу __ зараду у времену које се сматра коњунктурним.

У управи су господа: Ђорђе Барон Оренштајн, Еуген Гелерт, Јулије Јон, д-р Марко Јурај Доминис и Оскар Гебларт. У надзорном одбору су гл.: Унгар, Лушић и Ко-

"ронели. 8

2 КАСЕВЗК КООМСТ А. 0. — ВЕОСВАР

U posledniem poslovnom. izveštaju »Kačerskih rudnika« "a. d., konstatuje: se, između ostalog, đa je priroda našoj zemlji “pružila potrebne uslove za razvitak u pravcu jake rudarsko-

137

industrijske zemlje. Društvena. uprava sasvim ispravno smatra —

da to ipak nije dovoljno, jer podzemno blago pretstavlja realnu ~

vrednost samo onda, ako se iskorišćuje. Bogata nalazišta rudnog blaga su tek preduslov da se razvije privredna delatnost, a preko nje da se dođe i do bogatstva. 1 ljudi treba da učine svoje. Međutim, iskorišćavanje rudnog blaga iziskuje iskusne stručnjake i ogromna sredstva. »Kačerski rudnici« a. d., koji su potpuno :nezavisni od stranaca i njihovog kapitala, stoje na stanovištu da se rudarstvo kod nas ne može razviti bez Domoći stranog kapitala. Ipak se ulazak stranog kapitala u zemlju ometa. »Kačerski rudnici« su jedan dokaz za to da se i domaći kapital često sprečava u njegovom razvitku i njegovoj delatnosti.

Uprava navodi u svom izveštaju da je preduzeće pretrpelo veliki gubitak usled nerazumevanja koie ponekad pokazuju nadležni organi. Tako je, na primer, Ministarstvo šuma 1 тида »Касегзкјт rudnicima« oduzelo pravo iskorišćenja državne šume, koja se nalazi na terenu njihove povlastice, ma da im je to pravo prilikom izdavanja povlastice priznato i ma da ono čini celinu sa: pravom za eksploataciju rude. Dalju znatnu štetu*imaju Kačerski rudnici usled toga, što im se ne dozvoljava prenos koncesije pod teretom nasledne takse. Ranije su takve dozvole davane. Teško je razumeti tu nedoslednost s obzirom na činjenicu da interesi države ne mogu doći u pitanje ni u jednom ni u drugom slučaju. Umesto da se olakša rad domaćem kapitalu, čine mu se nepotrebne гтеnje. S druge strane se sprečava i uvoz stranog kapitala. Ako nastavimo s takvom politikom, naše podzemno blago, zaista, neće biti izvor bogatstva već će ostati — kao što to zgodno primećuje uprava KMačerskih rudnika — običan predmet za

· maštanja i zanošenja.

Iako je Društvo Mačerskih rudnika, čija se delatnost prostire u oblasti planine Rudnika, osnovano tek sredinom 1986, ipak je ono uspelo da do kraja 1937 izvrši velik broj važnih radova. Već u toku 1936 bila su izvršena sva potrebna Dpovršinska merenja, kao i površinske geološke studije koncesije. U toku 1937 glavna pažnja je obraćena produženju t. zv. »Mišinog potkopa«, koji je dostigao dužinu od, 295 m (prema 81 т krajem 1936), a prema projektu treba da ide do oko 400 m. Nivo ovog potkopa nalazi se na 695 m nadmorske visine. Drugi važan potkop je »Jezero«, koji se nalazi na 745 m nadmorske visine. Tu su ofkrivene tri mineralizovane zone, koje sadrže kompleksnu rudu olova, cinka, bakra i srebra. Rad na »Mišinom potkopu«, koji je 50 m ispod »Jezera«, treba da utvrdi da li se pomenute tri mineralizovane zone nastavljaju i u dubinu. U toku prošle godine vršeni su pripremni radovi i na starim potkopima »Jarmenovac« i »ZŽukve«, kao i na Ventilacjonom oknu u t. zv. zoni »Z«. U toku prošle godine u društvenoj laboratoriji je izvršeno 2.388 analiza (prema 550 u 1936' g:). Pokušaj prerade »Jezerske« rude sa postojećim postrojenjima završio.se je negativno, ali je utvrđeno da se koncentrisanje te rude, usled njene kompleksnosti, može s uspehom ·vžšiti putem flotacije. Da bi se nabavile potrebne investicije i nastavio intenzivan rad na razvijanju preduzeća, DOslednia glavna skuština je· donela odluku da se društvena glavnica povisi sa 8 na 10 miliona dinara.

Završni računi za 1936 i 1937, koje su ujedno i prve dve poslovne godine, ovako izgledaju:

Aktiva 1936 1937

u hilj. dinara Rud. povlastica 9.500 2.580 Мерокте този | 82 85 | Inventar и 185 986 „Istražni radovi . 990 701 Potr. materijali | U 02 11:52