Народно благостање — додатак

“138

Вида На 161 УЉА | __ 095 : те 1 388 | 261 Primaoci ostava 50 1.171 Gotovina 2 8 Gubitak 76 465 Pasiva Glavnica 3.000 3.000 Poverioci 726 1.493 Ostave 50 1.171 Zbir bilansa 3.776 5.664. Rashodi Plate i homorari 75 158 Razni troškovi 22 100: Kamata 32 85 Gubitak na robi — 197 Prihodi Od koncentrata 53 Gubitak 76 465

Na strani pasive vidimo da su »poveriocie« u odposu ha prethodnu godinu udvostručeni, odnosno. povišeni su sa 726 hili: u 193G na 1,40 mil. kraiem 1987. Ovaj višak sredstava utrošen je uglavnom na istražne radove i na investicije koje su učinjene u ciliu preuređenja fabrike za preradu rude. Pošto društvo Još nile imalo prihoda, jedan deo novih tudih sredstava ie upotrebljen i za pokriće redovnih rashoda (plata, troškova i kamate).

Ukupna sredstva s kojima preduzeće radi iznose oko 4,5 mil.. od čega otpada 3 mil. na glavnicu. Rudđarska роујаstica zaledno sa investicijama i istražnim radovima bilansirana ie sa 3,57 mil. prema 3,05 mil. u 1936, a potrošni materijal, ruda i dužnici iznose 450 hili. prema 590 hill. u prethodnoj 20dini. Gubitak je povećan i iznosi 465 hili. prema 76 hilj. u 1936. Rezultat se ne može još označiti kao nepovolian, jer se preduzeće još nalazi u fazi pripremnih radova, pa ima uglavnom samo izdatke na otvaraniu radova u rudniku i na podizanju instalacija. Akcionarima ije poznato da rudarski posao iziskuie mnogo istrainosti, pa ı materiialnih žrtava. Zbog toga oni imaju i pravo da očekuju podršku i razumevanje OG strane publike ı vlasti.

U upravi za 1937 bila: su g. g.: Aleksandar M. Nikolajević (pretsednik), Borivoie A. Milivojević, d-r Radivoje M. Spiridonović, Svetomir Ž. Janić-Mihajlović i Jakov Il. Bajloni. U nadzornom odboru su g.g.: Dušan KMrlkić, Stevan B. Miha.jlović i inž. Dimitrije IL. Bajoni.

ХЕРЦЕГНОВСКА БАНКА Д. Д. У ХЕРЦЕГНОВОМЕ

Последња главна скупштина Херцегновске банке, пошто је одобрила све тачке дневног реда и дала разрешницу одборима, изразила је једногласно и нарочито признање

" своме претседнику управе, који је истовремено и банчин директор. Када се узме у обзир да је Херцегновска банка мали провинцијски завод са главницом од само 12 мил, даље, да се она и поред опште банкарске и привредне кризе није морала служити заштитом, и да је последњих година не само сачувала, него и повећала неограничено поверење које је уживала, онда се збиља мора признатн да управљачи таквог завода заслужују сваку похвалу, Што је врло редак случај, нарочито за мале и средње провинцијске заводе, то је чињеница да је Херцегновска банка давала нове кредите и у најтежим годинама кризе. Она није никада престала ни с поделом дивиденде. Благодарећи томе што се њоме увек опрезно управљало, код ње није било ни прекомерног подизања улога.

Актива || 1934. 1935. 1936. 1937. 5 1 ТА 5 у хиљадама динара ; Готовина | - 831 134 288. 276 Новчани заводи 1.229 1.058 1.053 876 Хартије од. вреднбсти 551 505 344 440 -Менице. · | 2.665 2.365 1.799 1.804 Дужници по тек. рач. 2.966 3.137 3.236 3.132 5 Хепот. обезб. зајмови 4.188 3.907 2.935 2.430 Утужена потраживања 572 623 1.717 1.743 А. Б. земљ. дуг | —— 651 615 Непокретности 503 503 508 508 Намештај 38 44 40 56 HacHBa Главница 1.200 1.200 1.200 1.900 Резервни фондови 549 622 613 718 Улози 11.068 10.225 9714 9.820 Разна пасива 126 135 198 50 Чисти добитак 98 95 93 78 Збир: биланса 13.044 12077 11.816 11.862 Расходи Камате 531 430 402 400 Трошкови 218 196 195 208 Порези 87 50 53 39 OTHHCH 14 59 152 4 Фонду сумњ. потр. —— 100 Добитак 98 95 93 73 Приходи Кемате 847 719 207 695 Провизије 10 10 15 26 Непокретности 30 31 27 39 Курсна разл. ефеката 59 49 25 48 Пренос добитка 3 21 98 91 Збир прих. или расх. 949 830 897 830 Дивнденда ~ 65 6% | б9/о 60/5

За време целе банкарске кризе, упркос паници улагача и максимирању каматних стопа, одлив улога код Херцегновске банке није износио више од 4 милиона динарз односно око 25% од износа улога у 1930. У току прошле године дошло је опет до извесног прилива улога. „Повериоци“ нису овде никада имали већег значаја, а после 1932 Херцегнбвска банка није се више служила ни реесконтом.

Губитак на земљорадничким дуговима, предатим ПИ. А. Б.-у, отписан је у целости већ у току 1936. Значајнијих промена у активи нема. Готовина, потраживања код новчаних завода и хартије од вредности (државне) износе 1,8 мил., непокретности и намештај 544 хиљ. потраживање од Атрарне банке 615 хиљ., а сви остали дужници (по есконту, по тек рач. хипотекарно обезбеђени н утужени) — 9,1 мил. динара. : | |

Збир прихода износи 830 хиљ., за 67 хиљ. мање него у 1936. Редовни приходи у 1937 били су, у ствари, ипак вешто већи од оних из претходне године. Наиме, у 1936 међу редовне приходе унете су и ненаплаћене камате од земљорадника из ранијих година. У 1987 години тај ванредви приход је привидно опао. Чисти добитак износи 78 хиљ. дин. од чега су употребљене 72 хиљ. за исплату 6% дивиденде, а остатак је пренет на нови рачун.

У управи су гг.: Лазар Ђ. Доклестић, претседник; Милош Л. Поповић, потпретседник; Васо Ћурић, Лазар ћ0ровић, Јосип Кошио, Јово Бравачић, Андрија Лазаревић, Панто Сијерковић ин д-р Лав Нетовић. У надзорном одбору се налазе гл: Рафо М. Марић, Душан П. Поповић, Перо Ћеранић, Обрен С. Дунђеровић и Јашо Видовић. Банчин прокуриста је г. Петар Н: Тошић.