Народно благостање — додатак

bakarne rude pokazivala je gotovo stalan porast. U toku 1935 i 1936 ona je pokazivala izvesno opadanje, ali je u toku prošle godine opet porasla za oko 80/0, |

Izvađena ruda, koja sadrži prosečno 5,05% bakra, upućuje se u topionička postrojenja, a ona siromašnija bakrom ranije je sasvim zanemarivana, dok se od 1933 upućuje najpre u odelenje za flotaciju, gde se proizvode koncentrati koji

|| SE У u 1: lj. a di a _1919/20 _ 29,36 а Па 0 1920/21 64,48 __ MU od - 1921/92 85,72 ПА | 11,80. „36,40 -1022/93 115,68 | _— _ 1289 52,49 _1923|24 19092 | |___ 1 1302 630 1924/95 195,85 21,84 (4 2150. 688 1995/26 16436 49,99 O 240 | | 8090 1926/27 87,82 179,49 O 300 | 35,36 171927. | 3844 | 87,60 __ 19,91 43,55 4093, 8794 | 24051 1 39020 5510 1929 8499 24496 | 34,96 110,97 1930 10218 | 39122 ___ 17,31 151,19 1991 11408 34275 ___ 808 1727 1032 18945 113,69 ___ (И 196.65 1938 38959 | 920004. 2063 1. 4 ј5788 1084. 572,22 89,9 11381 8 17951 1935 597,13 5142 117,84 1 16912 1936 60514 4350), 13155 O | 195,24 1927 | 65040 ____ | 14756 11. 20277

izvađene rude, do 1984 godine je gotovo stalno rasla i proizvodnja sirovog bakra. U toj godini ona je iznosila 44,37 hiljada tona prema 7.616 tona u 1913/14. Proizvodnja sirovog bakra u 1935 iznosila je ravno 39 hiliada tona, u 1996 porasla je za 400 tona, a u prošloi godini za daljih 10 tona.

Jedan od najglavnijih faktora, od kojih zavisi uspeh poslovanja, je cena bakra u Londonu. Njen pad, koji je počeo u 19920 godini, zaustavljen je tek u 1928 godini. Taj pad ie bio znatan, ali su uporedo s njim i proizvodni troškovi Borskih rudnika stalno smanjivani. Posle oporavljenja u 1928 i 1999 kurs bakra u Londonu počinje opet da pada. S druge strane se posle septembra 1931 smanjuje i vrednost engleske · funte, tako da bi u 1931, 1932 i 1933 konačni rezultati morali da budu katastrofalni, da Društvo nije uložilo naiveće napore da i dalje smanji proizvodne troškove. Blagodareći popravljanju cene, čisti dobitak za 1986 i 1937 bio je opet potpuno zadovoljavajući. U prvome tromesečiu prošle godine cena bakra je stalno rasla dostignuvši na dan 10 marta 1937 god. visinu od Lstg 80,5,. Od aprila do kraja decembra 1937 ranija hosa je bila zamenjena neprekidnom besom, tako da je Drosečni kurs za decembar 1937 iznosio samo Lstg 44,10,4. Prosečni kurs za celu 1937 godinu je ipak za oko Lstg 17 veći od onog iz prethodne godine. To je u znatnoj meri doprinelo povećanju čiste dobiti. Dalje treba imati u vidu da je i vrednost francuskog franka u toku 1937 god. opet smanjena. Najzad, u toku prošle godine ni troškovi eksploatacije nisu porasli u meri u kojoj su povećane nadnice ji cene Životnim namirnicama, što je posledica ranije stvorenih zaliha Tude. Sticajem svih ovih izuzetnih uzroka došlo je do toga, da je i čista dobit u 1937 g. preko dva puta veća od one u prethodnoj godini,

149

se posle šalju takođe u topionička postrojenja. Odelenie za flotaciju, koje je podignuto u toku 1931 i 1982, u prošloj godini je znatno prošireno. Kod topioničkih postrojenja za loženje peći »water-jacket« primenjivan je prošle godine jedan nov postupak, koji omogućuje da se reducira za oko 25% potrošnja koksa, koji se mora uvoziti, a znatno je skuplji od uglja proizvedenog u zemlji. Uporedo sa. porastom količine

“а 5 E _ Бо 5 S: = o. > RENO E 8 ŠB E SB O 25 E U 2 0 BS E РОНА 258 S S a S. 8 ma блог. mi a а 9,59 U II JUB JAM | _|_ ______! }50 974 0 GOlg | 5304. аб ("{B)) _ 509) 86,82 71,8,3 5088 | | . 0,99 6,40 139,40 73,14,0 65,96 |I 6,58: "7,76 15858 |, 68132 22,16 ПИ 17 19.62: 7,13 160,5. 67,14,5 80,32, ja LU. 019.98 8,07 15232 66,6,10 10788 | + 15:96 10,81 125,49 63,16,9. 149,75 0 111903 7,07 66,08 » 62,180 199,87 | | i: 19,55 1500, „ 15085 6981: 12410 5. = =: 2070 20,67 169,65 85,8,0 194,03. 14,72 „| :49;64 24,46 182,00. ! 6297 ) 193837. (10.0... | 19/51. 94,35 129,90 39,26) | 115,39 пир 15:85: 5) 2:74 30,16 125,63 36,6,60 "| 89,14 2191 9,37 40,32 146,11 36,15,3 84,67 396: | 2150: 4437 151,38 33,11,0 76,81 8,68. 21,03 39,00 163,03 35,14,87/5 74,24 19:82 || 26,00 39,40 98,03 49,18,5 82,39 1234 51,04 39,41 14633 59,194. | 12475 35,03 107,69

Istražni radovi u borskoj koncesiji ı u raznim koncesijama koje ovu okružuju vršeni su u toku prošle godine u znatno Većoj: meri nego što je bio ranije slučaj. Utvrдепо je da su rezervne rude još znatne, tako da je eksploatacija obezbeđena još za dugi niz godina. Inače, . delatnost Društva borskih rudnika nije više ograničena samo na bakar i na eksploatisanje Bora. Društvo je u toku poslednje dve godine razvilo veliku aktivnost i u drugim granama ruđarstva, nastupajući delom samostalno, a delom u saradnji sa drugim rudarskim društvima. Tako su otfkupljeni i rudarski tereni u Ajvali kod Prištine, nedaleko od Trepče. Zaključen je i jedan sporazum sa društvom »Podrinje Consolidated Mines Ltd«, čiji se rudarski tereni nalaze između Krupnja i Ljubovije. Istražnim radovima, koji su vršeni u toku prošle godine, naročito u Ajvali, Ljuboviji i kod Lebana, utvrđeno je da i ovi tereni sadrže znatne količine dobre rude olova, cinka i srebra.

U analizi bilansa Borskih rudnika za 1936 godinu utvrdili smo da je Društvo od 1999 do kraja 1936 isplatilo u našoj zemlji na ime raznih poreza i prireza ogromni iznos od 241,46 miliona dinara. I u toku 1937 fiskalno opterećenje Bora bilo je vrlo znatno. Društvo ije isplatilo

fr. fr. 26,6093.3931,30 državnog neposrednog poreza,

» 8,840.075,10 prireza i raznih taksa, |

» 9,346.369,— carina i carinskih taksa, ili ukupno fr. fr. 44,379.768,40 odnosno okruglo 44,4 mil. fr. fr. Za dru: štveni porez, koji se odnosi na dobit poslovne 1937 godine, rezervisano je daljih 44,9 miliona franaka. |