Народно благостање — додатак

:fr, tako da je skoro tri puta veći nego u 1930 godini. U „odnosu na 1936 veći je za 184 miliona ili za preko 509/0.

Ако зе zadržimo najpre kod pasive, vidimo da su u 1937 ukupna tuđa sredstva iznosila svega 96,4 mil. fr., dok je ma glavnicu i razne fondove otpadalo 343 mil., a na čistu do"bit 108 mil. fr. Tuđa sredstva se knjiže preko računa: »obli_gacija«, »poverilaca« i »razne pasive«. Krajem 1937 obligacije su bilansirane sa 27,8 mil. Ovaj obligacioni zajam iznosio je prvobitno 40 mil. fr., a zaključen je u martu 1931. Obligacije su emitovane po kursu od 96%, nose kamatu od 4,5%0 i tre"ba da se amortizuju do 1931 godine. Za isplatu onih koje se malaze još u opticaju već je stvorena jedna rezerva od 19,4 mil. fr. Borski rudnici su i ranije tzimali obligacione zaj:move. Pored toga što su uslovi tih zajmova za Bor bili vrlo :povoljni, Društvo je na njima imalo i posebnu znatnu zaradu, која se javila kao posledica depresijacije francuskog franka.

Račun poverilaca, preko kojega se knjiže kratkoročne „društvene obaveze, iskazan je krajem 1937 sa 55,7 mil. prema :299,7 mil. u 1936. Na poverioce u Francuskoj otpada 42 mil. "а na one u Jugoslaviji 13,7 mil. Već u 1986 poverioci su bili ~veći nego ma kada ranije. U toku iprošle godine su zatim sko"ro udvostručeni. Inače, do 1924/25 pozicija poverilaca u bilansima nije nikada premašila iznos od 4 mil., do kraja 1927 "bila je zatim porasla na' 13,8 mil. fr., a. posle toga, sve do "ргеђргобје godine, kretala se stalno između 9 i 17,5 mil. fr. >Razna pasiva«, preko koje se knjiže prvenstveno razni pre"lazni računi, bilansirana je krajem 19837 sa 18,3 mil., a raije nije nikad premašala iznos od 4,25 mil. fr.

Ogromna finansijska snaga Borskih rudnika uvek se _je zasnivala u prvom redu na sopstvenim sredstvima. Glavnica је u foku prošle godine povećana sa 15 na 60 mil. fr., odnosno Za 45 mil., od kojih je Društvu do kraja 1937 uplaćeno 11,95 mil. (25%). Neuplaćeni deo nove emisije akcija (33,75 mil. fr.) vodi se na računu dužnika u aktivi. Rezervni fondovi dostigli su visinu od 39,27 mil. U toku prošle godine povećani su za 1,75 mil. fr. Fondovi amortizacije iznose 138,65 mil. i pokrivaju ukupne investicije sa preko 73%. Prošlogodišnja amortizacija iznosila je 18,77 mil. fr., a kalkulisana je tačno prema propisima važećeg poreskog zakonodavstva. Knjigovodstvena vrednost ukupnih investicija, tj. njihova nabavna vrednost po odbitku fondova amortizacije, ne iznosi ni celih 50 mil. fr. To ie veoma povoljno, jer investicije, izvršene samo u toku 1936 i 1997, vrede skoro isto toliko. Razne »privremene rezerve«, koje su u 19837 bilansirane sa 105,4 mil. fr. veće su za 28,6 mil. nego u 1936 (u prvom redu zbog po"месапја poreske rezerve). Najzad, treba spomenuti i čisti

dobitak, koji u 1937 iznosi 108 mil. prema 51,77 mil. fr. u 1936 godini.

U aktivi bilansa vidimo da su investicije u stalnom porastu. U toku poslednjih 10 godina nepokretnosti sa koncesijom, zemljištem, zgradama, rudnikom i istražnim radovima su udvostručene i krajem 1937 iznose 88,6 mil. U spomenutom razdoblju postrojenja su više nego učetverostručena i iznose, ne računajući novu fabriku za elektrolizu, 94,7 mil. fr. Na investicije otpada oko 34'o cele aktive. Daljih 26% aktive otpada na zalihe i dužnike, 11% na efekte i rimese, 299%0 na odmah raspoloživa sredstva i oko 7% na razne aktivne račune. Krajem 1937 odmah raspoloživa sredstva bila su veća лего ma kada ranije. Iznosila su 122,77 mil, fr, prema 37,1 mil. u prethodnoj godini. Od 1932 do prošle godine ova pozicija se je kretala između 30 i 52 mil. Zalihe i dužnici iskazani su u 1937 takođe rekordnim iznosom od 142,6 mil., dok su u 1936 bili bilansirani sa 115 mil. fr., a pre toga nikada nisu premašili iznos od 91,3 mil., koji je bio dostignut u 1999 godini. Veliko povećanje gotovo svih pozicija u alktivi u toku prošle i pretprošle godine je delom posledica razvitka poslo-

45,04 Na veliko povećanje prihoda od prodaje do kojega je došlo

151

va, a delom. je u vezi sa depresijacijom francuskog franka i

·porastom cene bakra.

Zbog depresijacije francuskog franka, kao i zbog rani-

· je depresijacije dinara, otežano je i upoređivanje podataka iz

računa gubitaka i dobitaka. Dok je od 1927 do 1931 godine odnos između franka i dinara bio u glavnom stalan, dotle je

'od 1931 do 1934 padala vrednost dinara, a u toku 1936 i 1937

smanjena je kursna vrednost franaka. Kurs dinara (100 din.) izražen u francuskim francima bio je:

1931 1932 1933 1934 1935 42,8 85,13 34,51 34,51

1936 37,43

1937 56,44

poslednjih godina uticao je, pored toga, i porast cena bakra na svetskim tržištima. Dalie treba imati u vidu, da do 1936 preko računa gubitka i dobitka nisu knjiženi porezi. Na strani rashoda izkazivani su samo prirezi i takse, a isplata poreza u Jugoslaviji vršena je upotrebom poreske rezerve. Inače, do pretprošle godine i dotacije ovoj rezervi vršene su redovno pre godišnjeg zaključka knjiga i to na teret računa prihoda od prodaje bakra. Ni u 1936 i 1937 preko računa »Porezi u Jugoslaviji« nije knjižen sav porez koji Društvo plaća, već samo onaj deo koji se nije mogao pokriti upotrebom poreske rezerve. |

Prihodi od prodaje bakra u 1937, po odbitku neposred-

ih proizvodnih troškova (nadnica, materijala, socijalnih tereta,

amortizacije itd.) izkazani su sa 171,9 mil. fr. prema 75 mil. u prethodnoj i 31,22 mil. u 1935 god. Đruštvo je imalo uvek i srazmerno dosta znatne prihode od kamate. Međutim, s obzirom na naglo povećanje prihoda od prodaje, uticaj prihoda od kamate na konačni rezultat poslovanja ipak opada. Inače, aktivna kamata je bila gotovo uvek sasvim dovoljna za isplatu pasivne kamate i vršenje službe zajmova. Na strani rashoda imamo troškove uprave, kamatu i izdatke po službi zajmova, poreze i prireze, dotacije poreskoj rezervi i troškove poslednjeg povećanja glavnice. Već smo naglasili da su DOrezi i prirezi znatni. Prošle godine su povećani i troškovi

uprave, što je u Vezi sa depresijacijom franaka, a delom i sa povećanjem upravnog aparata.

Čisti dobitak za 1937 omogućuje isplatu bruto dividende od 154%0 na obične i 160%j na prioritetne akcije. Upoređivanje glavnice i čistog dobitka ipak nema kod Bora nikakvog opravdanja, jer su ostala sopstvena sredstva nekoliko puta veća od glavnice. Dividenda za prošlu godinu odgovara knjigovodstveno 32% ukamaćenja sopstvenih sredstava. Zbog pada vrednosti franaka, koji se u bilansnim pozicijama za prošlu godinu prirodno ne vidi, neće biti tačan ni zaključak, do kojeg dolazimo ovakvim upoređivanjem dobitka sa ukupnim sopstvenim sredstvima. Kada bi se svi francuski franci iz društvenog bilansa sveli na istu vrednost, videlo bi se da stvarno ukamaćenje uloženog kapitala nije ipak preterano, pogotovo ako se uzme u obzir da prethodno treba platiti i kuponski porez.

U upravi su gospoda: Eugčne Mirabaud (pretsednik), Morcel Champin (potpretsednik), Jean Boissonnas, d-r Ferdinand Gramberg, Jean Mirabaud, Pierre Mirabaud, Jacques Puerari, Milan Stefanović i grof Andrć Walewski, Generalni

direktor je g. M. G. Fay, a generalni sekretar g. R. Gastambide. ПРВА ХРВАТСКА ТВОРНИЦА УЉА Д. Д. — ЗАГРЕБ

Прошлогодишња домаћа производња уљарица је знатно подбацила. Због тога смо били приморани да увеземо око 21.800 тона разних уљаних плодова и семења У вредности од 61 мил. дин. (према 10.300 тона за 31 мил. дин. у 1936). Нарочито слаб је био прошлогодишњи принос репице, тако да је то имало за последицу и знатнији пораст