Народно благостање — додатак

ЗА

БИЛАН

Додатан уПародном Благостању““

БРОЈ 41

Садржај:

Та-Та a. d., Beograd

Дионичко друштво за промет ковинама Њуг

ТА-ТА, А. D., BEOGRAD

Treća ie godina, kako je Ta-Ta otvorio prodavnicu u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu. Nema firme u Jugoslaviji, koja je toliko napadana i klevetana kao Ta-Ta. Napadana ie fizički: setimo se samo lupania izloga. Klevetana je usmeno i pismeno: setimo se One beleške u jednom beogradskom listu, da se beogradski trgovac Ristić ubio pred radnjom Ta-Te, jer ga je ovai upropastio; međutim niti se Ristić ubio pred radnjom Ta-Te, niti je uopšte bio trgovac. Napadan је i nizom tužbi kod administrativnih i sudskih vlasti. Tražena je niegova glava. Ta-Ta ie međutim izneo glavu iz fe strašne šibe. Ali ne bez velikih žrtava! To se ističe u izveštaju upravVnog odbora za poslovnu 1936 god. sledećim rečima:

»Ni u prošloj godini nismo mogli da posvetimo sve SVOje snage iskliučivo poslovnoj strani našega preduzeća, Zato što su tek krajem 1937 god. likvidirani sporovi, koje su podizali protiv nas protivnici načela službe mušteriji u oblasti trgovine. Organizovanom akcijom hteli su da nam onemoguće rad. Na drugoi strani stajala je masa naših prijatelja — naših potrošača — potpuno neorganizovana, tako da nam u toj borbi nije ništa mogla pomoći. Mi smo morali iz sopstvene snage da se borimo protiv tih napada«. 8

Danas je Та-Та s one strane barijere. Pitanje njegovog opstanka je konačno rešeno. Zakonom je sankcionisana njegova egzistencija isto onako, kao Vlade Mitića i Brata i ostalih sličnih radnji. Ali ne samo da je zakon uzeo pod zaštitu Ta-Tu, već ie bilo docnije i službenih izlavVa, 17 Kojih se vidi, da fo mije mi Sslučaj ni kakav podzemni uticaj, već program, sistem. Pretsednik Vlade izlavio je ove godine u dva maha deputaciji trgovaca, da Ta-Ta mora da postoji, ler je оп и interesu potrošača. Egzistencila Ta-Te je sankcionisana na Osnovu sVesne i voline odluke nažeg zakonodavca Kad je ovaj rešavao sudbinu TaTe, on je imao pred sobom dve zavađene strane: na jednoj strani jedno trgovačko preduzeće, jednu firmu, a na drugoi jednu grupu Trgovačkih radnj. Da je zakonodavac mogao da uzme za kriterijum ličnost zavađenih strana, onda je van svake sumnje da bi odluka pala u korist

G. Franjo Lathović preisednib društva

БЕОГРАЛ, 8, СЕПТЕМБРА 1938.

ГОДИНА Х

мајер и Грубер у Загребу

Ta-Tinih protivnika. Apsurd je i pomisliti, da bi za vladu mogao biti interesantniji Ta-Ta od njegovih protivnika. To je uostalom vrlo lepo izložio Upravni odbor u svom izveštaju za poslovnu god. 1937 u sledećem pasusu:

»Mi smo znali da će naš zakonodavac, ako bude pristupio izradi nove uredbe o robnim kućama — pošto je u oktobru 1937 isticala stara — umeti pravilno da oceni značaj našeg preduzeća i da u tome duhu odluči o njemu. I nismo se prevarili. Nova Uredba je ponovo legalizirala naše pravo na rad.. I suviše su male naše snage da bismo mogli uopšte da utičemo na odluke našeg zakonodavca; i suviše visoko stoji naša zakonodavna vlast, da bi se njezina Uredba od 27 oktobra 1937 god. kojom je konsekrirano naše pravo na rad, moglo razumeti drugačije nego Kao ит maksime da blagostanje proizvođača zavisi ne samo od povolinih cena Dri prodaji, već isto tako pri kupovini. Zadovoljenje Ovog drugog uslova je naš program. On je dobio blagoslov našeg Zakonodavca.« Zakonodavac je odlučivao po stručnom kriterijumu, a tai je ekonomsko-politički, odnosno nacionalno-ekonomski. On je imao da odgovori na pitanje: da li ie oblik detaline trgovine, koji pretstavlia Ta-Ta i koji je koristan po potrošača, štetan i u kojoj meri širokom broju trgovaca u celoj zemlii (jer pojedini trgovci ne mogu doći uopšte u obzir). Znamo već odgovor. Tako se završilo pitanje Ta-Te, posle dugih i teških raspri.

Uostalom to je rešenje u skladu sa teorijom i praksom o velikim magacinima u celom svetu. Da vidimo praksu u nekoliko država.

U našoj štampi već je pisano, da je današnji režim u Nemačkoi prvo prihvaćen od srednjeg staleža i da je, pod njegovim uticajem uneseno u program stranke, koja danas vlada u Nemačkoi, ukidanje robnih kuća. To je, međutim, jedina tačka programa Која шје оstvarena i koja se neće uopšte ostvariti pošto je u međuvremenu stranka stala na gledište, da su veliki magacini potpuno bezopasni po detaljne trgovce, a da su veoma korisni kao regulatori cena. Dve trećine stranih turista u Nemačkoj pazari u tamošnjim velikim magacinima. Jedan Beograđanin, koji je ove godine bio u Nemačkoj, priča:

Dipl. Jur. Zvonimir Janković generalni sebrelar Ta-Ta a. id.