Народно благостање — додатак

156

To ni naimanje ne iznenađuje. To je upravo glavna odlika robnih kuća, čije je poslovanje zasnovano na naučnim metodama. |

| ___Ako izostavimo dužnike, koja stavka nije neophodno vezana za TIrgovačko poduzeće ove vrste, onda izlazi da investicije, inventar i roba zajedno iznose oko 9 mil. din. Eto, to je kapital kojim radi to »kolosalno« preduzeće Ta-Ta! Nepregledan je broj trgovaca u Jugoslaviji, koji raspolažu ovim kapitalom i mnogo većim. Za trgovačku radnju ove vrste dovoljno je imati kapital od 5—6 mil. din., pa da se može da sastane obrtni kapital od 9—12 mil. фп. А 5—6 пи. din. mogu da sastave u svako doba nekoliko trgovaca detaljista u gradovima. Eto kako izgleda sa tvrđeniem, da se u Jugoslaviji ne može da skupi kapital, koji jie potreban za vođenje jedne robne kuće! I da je robna kuća čedo krupnog kapitala!

ДИОНИЧКО ДРУШТВО ЗА ПРОМЕТ КОВИНАМА ЦУГМАЈЕР И ГРУБЕР У ЗАГРЕБУ

Имали смо већ прилике да нагласимо да је подизање нове рафинерије бакра у Бору створило могућност за развитак читавог низа индустрија које употребљавају бакар као сировину. Код нас је до сада индустрија која прерађује бакар била слабо развијена, јер су се потребне сировине морале набављати из иностранства, ма да наша земља у погледу бакра долази у ред најбогатијих. Наиме, индустрија која прерађује бакар може да употребљава само чисти метал. Због тога смо цео наш сирови бакар извозили. Сада је то друкчије, тако да се наша индустрија за израду разних предмета из бакра и месинга налази пред сјајним развитком.

У тој индустријској грани код нас је Д.д. Цугмајер и Грубер најважније предузеће. Друштво је основано 1920 године у Загребу од стране познате бечке фирме Георг Цугмајер и Син. У прво време имало је задатак да пласира у Југославији производе поменуте бечке фирме. То је било једно чисто трговачко предузеће, код којег се приликом оснивања није ни мислило на сопствену производњу. Међутим, у току 1924 дошло је овде до знатних промена. Те године је купљена од Браће Штернбергер у Словенској Бистрици фабрика бакарних производа, која је после знатно проширена и потпуно модернизована. Данас је то наша највећа фабрика за најразноврсније израде из бакра. Ту имамо, поред осталог, и најмодернију ваљаоницу за бакар и месинг, једину у земљи. Предузеће израђује бакарни лим, плоче, тепсије, цеви, шипке, коване бакарне шоље, електролит-бакарну жицу, ужета и шипке за електроиндустрију, бакарни локомотивни материјал, најразличитије предмете из месинга итд. Друштво је недавно одлучило да подигне у Словенској Бистрици и нове зграде и постројења за ливницу, као и складишта за метал. Продајно складиште налази се и даље у Загребу.

Биланси Д.д. за промет ковинама Цугмајер и Грубер за последње четири године овако изгледају:

Инвентар |. | ŠOA 43 39 5 70 Аутомобили : 39 26 187 144. Инвестиције и укупно 2.210 2.269 2.349 2.555 Роба, матер. и угаљ 1.866 2.952 4.107 3.817 Ефекти 265 276 288 317 Благајна 131 336 217 80» Дужн. и повер. — салдо 190 515 744 1.301 Пасива Главница 3.600 5.000 5.000 5.000. Резервни фонд 500 700 900 1.200" Пореска резерва 70 70 70 70: Фонд курс. разл. еф. — — 15 49 Резерва за робу и мат. _—— —— 1.028 1.028:

Добитак 492 578 693 723 Збир биланса 4.662 6.348 7.706 8.070“

Од 1932 до краја 1934 збир биланса кретао се је стално око 45 мил. дин. У току 1985 главница је повишена са 3,6 на 5 мил. дин. а збир биланса крајем те године 8,07' мил. Ови подаци нам још не показују потпуну слику огромног проширења пословног волумена, које је извршено у току последње три године. Наиме, збир биланса нам показује само како су се овде кретала сопствена средства. У пасиви биланса нису исказане обавезе предузећа, тако да је збир биланса идентичан са сопственим средствима. Повериоци нису уопште исказани засебно, пошто су у билансу компензирани са дужницима. Међутим, мањи су од. дужника, што нам доказује да је финансијско стање предузећа повољно. До краја 1932 салдо поверилаца и дужни“ ка био је увек на пасивној страни биланса. Крајем 1929 износио је скоро 5,5 милиона, али је постепено и стално смањиван, тако да је у 1932 износио само 194 хиљ., а од 1933. се јавља у активи и показује тенденцију пораста. Крајем 1937 исказан је са 1,3 мил. Из овог се такође види да се финансијско стање предузећа стално поправља.

Инвестиције су крајем 1937 исказане са 2,55 мил. Пораст у односу на претходну годину износи само 900 хиљ. дин. Међутим, како у прошлој, тако и у току неколико претходних година нове инвестиције су биле знатне. ој се, додуше, у билансу не види, јер предузеће врши амортизацију инвестиција непосредно смањивањем њихове набавне вредности у активи. Иначе, и амортизација је вршена увек најригорозније. За покриће свих инвестиција није потребна ни пуна једна трећина сопствених средстава. То значи да је сопственим средствима покривен знатан део обртног“ капитала. Залихе робе и материјала износе 9,8 мил. према: 4,1 мил. у претходној и 2,9 мил. у 1985 години.

И у годинама најтеже привредне депресије предузеће је закључивало своје билансе са добитком. Прошле го-

Актива 1934. 1935. 1936. 1937. · дине овај је износио, заједно са преносом из 1936 године,. У хиљадама динара 723 хиљ. или око 1490 од главнице. То је свакако ванредНепокретности 662 825 768 1.047 | но повољан резултат. Иначе, бруто-приходи од производ“ Машине 1.472 1.379 1.359 1.292 ње и продаје крећу се око 10 мил. дин. ава

дитајте наше „Анализе Биланса“