Народно благостање — додатак

172

ди се, дакле, да је предузеће финансијски одлично фундирано. Прошлогодишњи бруто-приходи износили су 116 мил. и били су за 1,6 мил. дин. мањи него у 1986. То је првенствено у вези са поскупљењем сировина већ споменутим смањењем продајне цене алкохола за 80 пара по литру (које је извршено на почетку прошлогодишње кампање). Смањени су и готово сви расходи, тако да је пословање завршено ипак са скромним чистим добитком, који са преносом из 1936 достиже 421 хиљ. дин. Од тога је употребљено 340 хиљ. за дивиденду и 45 хиљ. за тантијему, а 36 хиљ. дин. је опет пренето на нови рачун. Акционарима је подељен и износ од 500 хиљ. дин. из посебне резерве, која је створена дотацијом од 400 хиљ. из добити за 1936 и преносом од 214 хиљ. из резервног фонда. На рачуну посебне резерве остао је још износ од 114 хиљ. дин.

BANKA »STARA SRBIJA« — SKOPLJE

Uprava Banke »Stara Srbija« napominie u svom poslednjem izveštaju da se poboljšanje opštih privrednih prilika na Jugu nije ispoljilo u opsegu u kome se je ono manifestovalo u severnijim krajevima. To je samo donekle u vezi sa drukčijom strukturom privrede. Zemljoradnički stalež je i u Južnoj Srbiji najmnogobrojiniji. I on se je koristio рогаstom cena zemljoradničkih proizvoda, poreskim olakšicama, smanjenjem dugova i maksimiranjem kamatnih stopa. Međutim, seljak na Jugu postao je poslednjih godina još štedljiviji nego što je to bio ranije, tako da pobolišanje njegovog materijalnog stanja nije u istoj meri uticalo i na mpoboljšanje ostalih grana privrede. Pojačanje kupovne snage tamošnjih zemljoradnika dolazi do izražaja samo u tome, što oni sada zemlju plaćaju po dva i tri puta skuplje no pre godinu ili dve dana. |

Ni kod većine malih novčanih zavoda u Južnoj Srbiji prilike se nisu promenile. Novi ulozi priticali su uglavnom samo državnim i samoupravnim zavodima. Uredbom o likvidaciji zemljioradničkih dugova nametnute su novčanim ZaVOdima, naročito malim i srednjim, neobično teške žrtve. Neki između njih su i sasvim onesposobljeni za dalji život. Banka »Stara Srbija« pretstavlja jedan izuzetak. Doduše, i ona je davala kredite zemljoradnicima, ali su njena potraživanja od zemlioradnika u poređenju sa ostalim plasmanima neznatna. Njenim poslovima se je i inače uvek - upravlialo sa neobičnom opreznošću, tako da je Banka i u najtežim momentima mogla bez teškoća da odgovara svim zahtevima svojih ulagača i poverilaca.

Dok je bančino poslovanje još i u 1936 bilo ograničeno na otpravljanje čisto tekućih poslova, dotle se je u toku Dprošle godine sa uobičajenom opreznošću opet polako pristupilo davanju novih kratkoročnih kredita. Posle petogodišnjeg stalnog nazadovanja pokazuju prošle godine u vezi s tim kako plasmani u aktivi, tako i tuđa sredstva opet izvesan porast. Ovu činjenicu treba naročito podvući, jer u Južnoj Srbiji gotovo ni nema nekog drugog privatnog novčanog zavoda koji je uspeo da stvori potrebna sredstva za davanje novih kredita.

Račun izravnanja

Nameštaj i pribor 90 90 90 | 90: Мтедп. za naplatu —.— __ —— 7771 Garanc. i razna aktiva 26.138 23.665 23.354 23.039. Pasiva Glavnica 8.000 8.000 8.000 6.000 Rezervni fondovi 1.500 1.500 1.500 1.500 Nepod. dividenda 480 480. 480 480 Penzioni fond 221 230 193 170 Poverioci .2.280 2.162 1.710 1.988 Reeskont : 1.898 1.920 1.745 2.436 Ulozi na štednju 2.038 1.516 1.770 1.619 Razna pasiva 700 , 929 905 2.499 Čista dobit · 1 1 1 35 Zbir bilansa 49.866 39.636 38.904 39.688 Obrtni kapital 17589 16.738 16.304 ~ 16.650

Bančin obrtni kapital koji je sredinom 1931 pokazivao rekordnu visinu od 24 mil. do kraia 1936 bio je pao na 16,3 mil. U toku 19937 povećan ie per saldo samo za 850 hili. Međutim, treba imati u vidu da je prošle godine snižena bančina glavnica za 2 mil. To znači da su tuđa sredstva porasla za oko 2,95 mil. din. Stanje uloga ostalo je gotovo nepromenjeno, ali je razna pasiva za oko 1,5 mil. veća nego u 1936, a reeskont je povećan za oko 700 hili. din. |

| Zemljoradničke menice u iznosu od 1,5 mil. din. prenete su na poseban račun. Uprkos tome je menični portfeli za oko pola mil. din. veći nego u 1936. Dužnici pokazuju takođe tendenciju porasta. Na osnovu toga može se zaključiti da su 20tovo sva nova sredstva upotrebljena na davanje novih kratkoročnih kredita. Hartije od vrednosti i vrednosti rezervnog. fonda pokazuju smanjenje od 2 mil. din. To je u vezi sa sniženjem glavnice sa 8 na 6 mil. din. Našim čitaocima je pDoznato da je Banka »Stara Srbiia« osnovana od strane nekoliko banaka iz starosrbijanskih varoši Peć, Prizren, Vučitrn, Priština, Uroševac, Gnjilane i Kosovska Mitrovica. Ona ie

njihova krovna organizacija. U njenom porifeliu nalazile su

se akcije tih banaka-osnivača, a ove su sa svoje strane imale akcije Banke »Stara Srbija«. S obzirom na to. ne treba ni uzrok za pomenuto smanjenje glavnice Banke »Stara Srbija« sa 8 na 6 mil. tražiti u nekom gubitku. U zamenu za tuđe, Banka »Stara Srbija« je dobila sopstvene akcije. Međutim, kako se ove ne mogu držati u portfelju, Banka ih je poništila. Bančina uprava trudila se je u 1997, kao i ranijih godina, da zavodu sačuva neokrnjen ugled i zavidni renome koji. on uživa. U tome je potpuno i uspela. Od 1931 do 1986 rentabilitet rada bio je međutim slab. Sa 2,86 mil. u 1931 ukupni prihodi su bili pali na 929 hili. u 1936. Dok je čista dobit pre bankarske krize redovno iznosila preko pola miliona dinara. godišnje, dotle je ona posle 1931 gotovo sasvim iščezla. Međutim, blagodareći najrigoroznijoj štednji i energičnom smanjivanju svih rashoda, izbegnuti su i gubici. Bruto-prihodi u 1937 iznosili su 999 hilj. din., jednako kao i u 1936. Od toga otpada na aktivnu kamatu 650 hilj., na prihode od nepokretnosti 190 hilj. i na razne prihode 89 hilj. din. Rashodi su za oko 30 hili. din. manji nego u 1936. Pasivna kamata u 1937

Aktiva 1934 #1985 1936 1937 ~ iznosila je 370 hili., a troškovi i porezi 485 hilj. Od viška priu hiljadama dinara hoda nad rashodima od 194 hili. upotreblieno je prošle goBlagajna 796 643 599 690 dine za otpise 89 hili., za dotaciju penzionom fondu 8 hili., a Dužnici 4.821 4.919 5.399 5.595 ~ otsatak od 33 hilj. din. prenet je na novi račun. Menice 6.723 6.055 5.290 5.773 U upravi su g. g.: Živko St. Rajević (pretsednik), Drag. Zajmovi na zaloge 200 157 149 9. H. Patrnogić (potpretsednik), Trifun J. Čukić, Liuba H. PatrHartiie od vredn, 1.196 1.207 1.907 335 ~ nogić, Damnjan Garalejić i Mihailo Patrnogić. U nadzornom Vrednost rez. fonda 1.200 1.200 1.200 162 odboru nalaze se g.g.: Arsenije Martinović (pretsednik), DuAgrarna banka —= —— == 1.500 ·šan Nekić (potpretsednik), Aleksa Ćamilović i inž. Branko РоМерокге този 1.700 1.700 1.700 1.700 tić. Direktor je g. Mihailo Patrnogić. вивеа