Народно благостање — додатак

одавак . јато

топ

IKL

|| gostanju“

BROJ 45 BEOGRAD, 6. NOVEMBRA 1938. GODINA X Sadržaj: Интерконтинентале Ф Каро и Јелинек, Југословенско транспортно д. д., Загреб Царинска и јавна складишта да. У Загребу „Искра“ творница кемичких производа и свијећа д. д. Загреб Творница жесте и пјенице, прије Максо Мајер д. д., Загреб Вапка »бфата 5гоца« — ЗКорђе ИНТЕРКОНТИНЕНТАЛЕ # КАРО И ЈЕЛИНЕК, ЈУГО- Пасива | СЛОВЕНСКО ТРАНСПОРТНО Д. Д., ЗАГРЕБ Главница 2.500 2.500 2.500 2.500 Технички напредак и све већи капацитет саобраћајних Резерве 40 40 55 72 __ Повериоци 1.966 1.961 2.929 3.695 и превозних средстава скратили су удаљености и простор 6 o Ма Ес 0 но и временски. Упркос томе код транспорта робе, нарочи- 55 0 Pt 000 Pa 0 то при прелазу државних граница, јављају се разне тешко- ир, силанса : пон . „47 ће, које су раније биле готово непознате. То нису само смет- Главница „Каро и Јелинек-а" износила је 1 милион ње које се чине међународној размени добара у вези са динара, а она „Интерконтиннетале“ — 1,5 мил. Приликом

тенденцијама аутаркизирања. Чак ни само закључење уговора о превозу робе са возарем није једноставан посао. Царињење робе је такође прилично компликовано. У погледу транспорта робе постоји читав низ саобраћајних, царинских, трошаринских и полицијских прописа, које такође треба познавати. Да би се могли искалкулисати подвозни трошкови и испунити све остале формалности које се траже, треба познавати и железничке тарифе и услове под којима бродарска друштва врше превоз робе. Обичном привреднику биће тешко да се снађе у тој маси прописа, услова, тарифа и других формалности, које се врло често и мењају. Због тога су услуге отпремничких предузећа, која су у тим пословима стручна, необично драгоцене.

За нашу спољну трговину нарочито су корисна она отпремничка предузећа која имају већи број филијала, афилијација и пословних пријатеља у земљи и иностранству. Ни увозници ни извозници не воле да раде са више разних отпремника, већ дају предност ономе који има најраширенију пословну организацију. Због тога у овој струци и долази често до фузија, управо ради одржавања и изграЂивања што веће и савршеније мреже филијала и афилијација. Тако се је и Каро и Јелинек, познато међународно шпедитерско предузеће, почетком 1932 фузионисало са Интерконтинентале, југословенским транспортним и прометним друштвом. Седиште новог друштва је у Загребу, а филијале му се налазе у Београду, Љубљани, Марибору, Новом Саду, Суботици и Сушаку. Друштво одржава, поред тога, тесне пословне везе са читавим низом угледних шпедитерских предузећа у иностранству. Организовало је редовне збирне промете из свих важнијих извозних централа Европе. Иначе, предузеће има и свој парк покућствених и патентираних платонских кола.

Ево главних билансних позиција друштва за последње четири године:

Рачун изравнања

Актива 1934 1935 1936 1937 У хиљадама динара Благајна 77 82 73 67 Ефекти 56 50 44 38 Дужници 4.975 4.340 5.377 6.125 Инвентар 184 177 159 245

фузије главница новог друштва утврђена је, на тај начин, са 2,5 милиона. Толико износи и данас. Другу важну позицију у пасиви претстављају „повериоци“. Они показују постепену, али готово сталну тенденцију пораста. То је у вези са све интензивнијим пословањем. Крајем прошле године повериоци су износили 3,69 милиона и били су за 766 хиљ. већи него у 1936, а у односу на 1935 су готово удвостручени: Око 95%о целокупне активе отпада на „дужнике". То су потраживања за транспортовану робу. На све интензивније пословање указује и повећавање ове позиције, са 4,27 мил. у 1934 на 5,37 мил. у 1935 и на 6,12 мил. дин. крајем 1937. Инвентар је билансиран са 245 хиљ. дин.

Главне позиције рачуна губитка и добитка показују овакво кретање (у хиљадама динара):

Приходи од Управни

Година шпедиције трошкови Добитак Губитак 1930 1.409 1.343 65 1931 1.363 1.303 63 == 1932 1.178 1.427 — 186 1933 1.492 1.289 203 __ 1934 1.477 1.405 87 1935 1.570 1.422 148 5 1936 1.610 1.442 169 5 1987 1.654 1.451 208 Јо

Од 1932 када су приходи од шпедиције били најслабији, они показују сталан пораст. Повећање трошкова је сасвим незнатно. Док су приходи у 1987 били за око 180 хиљ. већи од оних из 1934, дотле су управни трошкови У истом раздобљу порасли само за 46 хиљ. дин. Чисти добитак у 1937 износи 208 хиљ. дин. према 169 хиљ. у претходној години. Једино је 1982 завршена са губитком, јер је и пословање У тој години било најслабије, а друштво је те године имало и ванредних издатака због већ споменуте фузије.

ЦАРИНСКА И ЈАВНА СКЛАДИШТА ДД. У ЗАГРЕБУ Одмах после светског рата јавио се је у Загребу про-

_ блем царинарнице и царинских јавних складишта. До тада

је царинарница била на Главном колодвору. Међутим, с обзиром на јако повећани промет, просторије које је она