Народно благостање — додатак

170

тамо заузимала постале су сувише малене. А биле су потребне и железници за станичне сврхе. Оснивањем „Царинских и јавних складишта д.д.. није било решено само то питање, него је створен и један необично важан фактор за нашу размену добара с иностранством. У току последњих 15 година стигло је у Царинска и јавна складишта у Загребу углавном преко Марибора, Јесенице, Ракека и Сушака преко 100 хиљ. вагона са скоро 1 милионом тона разнеро"бе. У том раздобљу ту је наплаћено око 5 милијарди динара разних државних и општинских дажбина. На основу тих

цифара неће бити тешко донети закључак о улози коју су

одиграла Царинска и јавна складишта у сарадњи са Главном царинарницом (најјачом у земљи) и са Железничким теретним уредом.

Предузеће је основано 1921 године. Његови објекти, који се састоје из канцеларијских зграда, магацина са потребним постројењима и колосецима итд., израђени су према потребама привреде у склопу станице Загреб—Сава преко 30.000 м>. С радом се отпочело 1923 године, тако да се је са 1937 навршило 15 година делатности ове необично корисне установе. То је било прво предузеће ове врсте у нашој земљи. Тек доцније су по угледу на загребачка Царинска и јавна складишта осниване сличне установе и у нашим другим увозним и извозним центрима, важним за Робно-транспортни саобраћај.

Имали смо већ прилику да споменемо, да је загребачка општина донела одлуку о зидању нове Царинарнице У Загребу, и то на источном крају града, где је знатно слабији и извоз и увоз. Тиме се разбија постојећа организација на западу града у склопу станице Загреб-Сава, ма да је она у потпуности задовољавала и потребе приватне привреде и интересе загребачке општине и државе. Разуме се да су зидањем нове Царинарнице тешко погођени иинтереси Царинских јавних складишта д.д. Међутим, управа предузећа је већ припремила све потребне мере за преоријентацију рада. Предузеће ће убудуће функционисати и као Слободна складишта. То је необично важно за транзитни промет, јер је Загреб врло јака транзитна станица не само за хрватске него и за остале крајеве у држави, па чак и за друге балканске државе. И објекти Царинских и јавних складишта налазе се на врло повољном месту, управо на улазним вратима Загреба, кроз која долази роба са севера и запада. Они ће се сада позвати са новим мањим објектима који се изграђују на истоку тако да ће Царинска и јавна складишта д.д. наставити своју корисну делатност У другом облику, као слободна царинска и комерцијална складишта. |

Биланси Царинских и јавних складишта д.д. за неколико последњих година овако изгледају:

Актива 1984. 1985. 1936. 1937. у хиљадама динара

Непокретности 18.004 — 18.004 | 18.004 18.004 Инвентар 20 10 = Хартије од вредности 49 49 49 Дужници 1.214 1.794 2.134 1.765 Благајна 110 2370. 180 298 Прелазне позиције 58 43 25 99 Губитак 260 375 379 369

Пасива Главница 7.500 7.500 7.500 7.500 Фонд амортизације 1.600 1.790 1.980 9.480 Повериоци 10.615 11.223 11.294 10.555

Збир биланса 19.715 20.513 20.774 20.535

Збир биланса износи 20,5 мил., за 240 хиљ. дин. мање него крајем 1936. У току последњих десетак година он се стално кретао између 19 и 21 мил. дин. Последњих година није било већих промена ни у активи, ни у пасиви. Највећи део средстава уложен је у непокретности, које су биланси-

ране са 18 милиона, а састоје се из. магацинских зграда (156 мил.), из колосека (1,58 мил.) и земљишта (300 хиљ. дин.). Дужници износе 1,76 мил. према 2,13 мил. крајем претходне године. ~

Фонд амортизације у пасиви, који претставља коректуру позиције непокретности, исказан је са 2,48 мил. Прошле године му је дотирано 500 хиљ. према 190 хиљ. дин. у 1936. Главница износи непромењено 7,5 мил. дин. Других сопствених средстава нема. Повериоци потражују 10,55 мил. Око четири петине тог износа уложене су у непокретности. Пословни успех до сада није задовољавао. Прошла година завршена је с чистим добитком од само 10 хиљ. дин. Међутим, постоји и пренос губитка из ранијих година, тако да је и 1987 закључена са салдом губитка од 369 хиљ. дин. Мако је предузеће основано још 1921 године, ипак је оно могло да исплати прву дивиденду тек за 1929, и то само од 5%о. Следећа — 1930 година закључена је такође са добитком. Међутим, после тога успех пословања био је опет стално неповољан, што је било у вези са општом привредном депресијом и опадањем трговинске размене с иностранством. У току 1937 прилике су биле повољније. То је Царинским и јавним складиштима пружило могућност да нешто повећају дотацију амортизационом фонду. Међутим, губитак из ранијих година још се није могао елиминисати.

„ИСКРА ТВОРНИЦА КЕМИЧКИХ ПРОИЗВОДА И СВИ-

ЈЕЋА Д. Д. ЗАГРЕБ

„Искра" је основана 1922 године. Главница јој је првобитно износила само 250 хиљада, али је у току 1927 године повишена на 1 милион динара. И обим пословања проширује се постепено, али стално. Предузеће је у почетку производило само свеће и неке споредне производе, као коломавз. Данас се у фабрици производи већ читав низ органских и анорганских хемијских и битуминозних производа. Пре неколико година била је донета одлука о проширењу производње M фабрикације сапуна и козметичких препарата. „Искри" је обезбеђена и врло повољна набавка потребних сировина, јер се она у том погледу углавном ослања на рафинерију петролеума у Цапрагу код Сиска, која добија односе сировине као споредне производе. С друге стране „Искра“ има и добро изграђену организацију за пласирање својих производа. Припада концерну Браће Марић. Благодарећи овим преимућствима она је била у могућности да ради без потреса и у годинама опште привредне депресије, ма да је депресијом и смањењем куповне снаге широких народних слојева, међу које „Искра" првенствено и пласира своје продукте, и развитак овог предузећа нешто успорен.

Прошлогодишње пословање било је нешто живље него у претходној и неколико ранијих година. Међутим, све више се осећа и конкуренција других фабрика, не само страних, него и домаћих. То је имало неповољан утицај на формирање цена. |

Ево биланса „Искре" за четири последње године:

Рачун изравнања

Актива 1934 1935 1936 1937 у хиљадама динара

Непокретности 536 918 730 194 Машине и уређај 2.284 2.370 3.306 9.922 Хартије од вредности — 4 4 4 Благајна 47 56 40 24 Po6a 2.245 2.375 3.297 9.623 Губитак = — 195 98

Пасива Главница 1.000 1.000 1.000 1.000 Резервни фонд 165 965 965 265