Народно благостање — додатак

178 |

iznosio je 897 miliona prema 1 milijardu 457 miliona u 1936/37. Dok je društvo u 1936,37 kupilo 44.383 vagona robe za 738 miliona dinara, dotle je u prošloj godini kupljeno samo 30.969 vagona za 449 mil. din. Slične razlike se pokazuju i pri pro-

'dajama. Glavni deo prošlogodišnjez izvoza bio je upućen u

Nemačku. Prizad je, pored toga, izvozio i u Čehoslovačku, Austriju, Italiju, Englesku i Belgiju.

Poslovanje pšenicom. — Umesto dotadanje uobičajene intervencije po cenama utvrđenim unapred za celu godinu, Prizad jie u 1937/38 vršio kupovinu pšenice uz cene koje su utvrđivane s vremena na vreme, prema prilikama na tržiš{u. Tai režim je usvojen zbog visokih svetskih cena s kojima se ušlo u novu kampanju. Izvoz na bazi izvoznih dozvola bio je u principu „dozvoljen i slobodnoj trgovini. Procene izvoznog viška па početku kampanje su Varirale između 15.000 i 35.000 vagona. Početne visoke cene | Ove DTrOcCene, Koje su se |docHije pokazale kao preterane, imale su za posledicu da su na početku kampanje na tržište došle srazmerno velike količine pšenice. 17 iula 1937 Prizad je objavio cenu od 190 din. po Rkvintalu za pšenicu Tisa I, a za ostale vrste

va cena je snižena na 180

din., 10-MII па 170. din.,

с. Edo Marković ИХ, па. 168. ап, а

generalni direktor „Drizad“~a 9-IV-1938 na 160 din. Od

| 11 novembra 1987 do

kraja kampanje Prizadu nije više nuđena pšenica, jer su domaće cene bile porasle iznad njegovih intervencionih.

Društvo je kupilo 7.134 vagona po 190 din. po kvinfalu, 14095 vagona po 180 din. i 1668 vagona ppo 170 din. Kao što se vidi, gotovo sva roba je kupljena u vreme, kada su se plaćale visoke cene. Od trgovaca je otkupljeno 89,6% ukupne količine, od zadruga 15,7%, а neposredno od proizvođača 1,7%/o. Sav izvoz pšenice (10.228 vagona prema 92.242 vagona u 1936/37) bio jie upućen u zemlje u kojima smo uživali preferencijale (u Nemačku 9716 vagona, u Austriju 512 vagona). Na račun pšeničnog kontingenta Društvo je uspelo da u Nemačkoj plasira 685 vagona brašna. Pored direktnog izvoza, ono ie za izvoz brašna izdavalo i izvozne dozvole (na 8521/» vagona). Međutim, carinske vlasti su propuštale i izvoz brašna bez dozvole »Prizada« (oko 2.500 vagona). U tome treba tražiti jedno od objašnjenja za napetu situaciju, koja je bila nastala na tržištu pred početak nove kampanje.

Rad sa kukuruzom. — Prošlogodišnia berba kukuruza bila je rekordna. Izvozni višak na početku se je cenio na 80—100 hili. vagona, a stvarno je dostigao samo 629.500 vagona. I kod kukuruza cene na domaćem tržištu bile su uvek iznad terminskih cena na svetskim berzama, ali su, naročito u Drvoj. polovini godine iza berbe kukuruza, obično bile niže od svetskih cena za efektivnu robu. To je omogućavalo izvoz našeg kukuruza i na svetske pijace. Od 1-XI-1937, do 31-1Х1938 izvezli smo 62.672 vagona, i to 24,9/o uz plaćanje u kliringu i 75,8%o uz plaćanje u devizama. Qd 1-УП-1987 do 30-VI-1938 Prizad je otkupio 20.780 vagona kukuruza, a imao je zalihu od 136 vagona iz prethodne godine. Od te robe je izvezao 15.009 vagona u Nemačku, 9490 u Čehoslovačku, 1200 u Austriju, 659 u Italiju, Englesku i Belgiju, a 506 vagona

згагтегпо пе. 4-УШ о-

prodao ie u zemlji. Dakle, ukupno je izvezao 20.358 vagona kukuruza prema 7629 vagona u preihodnoj, ciglo 50 vagona u 1935/36 i 604 vagona u 1934/35. Ranije je »Prizad« najviše otkupljivao pšenicu, a prošle godine je preuzeo 920.780 vagona kukuruza prema зато 10.970 vagona pšenice. To је jedna od najvažnijih karakterističnih crta prošlogodišnjeg poslovanja, a ima se pripisati slabijem rodu pšenice i rekordnoj berbi kukuruza.

Rad sa pasuljem: — Prošlogodišnji rod pasulja bio le osrednji. Iznosio ie oko 3.500 vagona, od čega је izvezeno oko 2000 vagona. »Prizad« je izvezao svega 1151> vagona u Nemačku, na račun odobrenog nam kontingenta od 9200 vagona. Za deo kontingenta koji nije samo iskoristilo društvo je рјаćalo premije slobodnoj trgovini.

Rad sa uliaricama. Prinos repice bio je vrlo mali. iznosio ie samo 800 vagona prema 2.425 vagona u prethodnoj godini (i936). Cene su zbog toga porasle za oko 925%0 iznad propisanih minimalnih. Da bi se domaćoj industriji ulia obezbedio kontinuitet proizvodnje, Prizad ie uvezao 295 vagona repice iz Mađarske i Rumunije. Ni ostale uljarice nisu dale dovoljan prinos za podmirenjie domaćih potreba. Fabrike ulja su otkupile, pored 800 vagona repice, 2500 vagona suncokretovog semena, 800 vagona bundevskih koštica i 505 vagona ostalog semenja. Daljih 763 vagona suncokretovog semena uvezeno je iz Bugarske i Rumunije. Prošlogodišnja intervencija Prizada u pogledu domaćih uljarica ograničavala se je na kontrolu otkupa semenia. Inače Prizad je, zbog nepouzdanosti repice, preduzeo akciju za plansko širenje kulture suncokreta, kako bi ta sigurnija bilika postala glavnim osloncem za proizvcdnju jestivog ulia u zemlj. U 1938 је zasejano 33.000 ha suncokreta prema 20.000 ha u prošloj i 12.000 Ba u pretprošloi godini. |

Rad sa suvom šljivom, pekmezom i voćem. — Prošlogodišnia produkcija šliiva iznosila ie oko 8380 vagona odnosno jedva 10% proizvodnje iz prethodne godine. Na izvoz otpalo je samo 905 vagona (prema 3400 vagona u prethodnoi godini). Intervenciona cena je bila određena sa 500 dinara za običnu garnituru, paritet Valjevo. Cena na slobodnom tržištu ie bila dostigla visinu od 625 din. I proizvodnia pekmeza bila je vrlo mala. Iznosila je oko 130 vagona. Prizad je otkupio svega 69 vagona i izvezao ih je u Nemačku.

Na kontingent od 1700 vagona jabuka, koji uživamo u Nemačkoj, izvezeno ie samo 688 vagona, od čega 488 posredstvom Prizada. Ni kontingent od 200 vagona grožđa u Nemačkoj nije iskorišćen u celosti, ma da je Prizad plaćao premije kako za izvoz jabuka, tako i za izvoz grožđa. Izvoz svežeg voća bio je potpuno prepušten privatnoi inicijativi. Za novu kampanju predviđa se sistem kontrole i za izVOZ SVežeg voća.

Posao sa opiumom. — Kod otkupa opiuma u ovoj kampanji »Prizad« dolazi u neposrednu vezu sa proizvođačima. Prošlogodišnji otkup vršen je, međutim, kao i ranijih godina preko posrednika. Zasejane površine pod makom bile su za oko 5" manje nego u prethodnoj godini, a prinos opiuma bio је osrednji. Prizad je otkupio 39,53 hilj. kg za 8,01 mil. din. (prema 58 hilj. ke: za 10,47 mil. din. u рте ћодпој 1 72,85 Ћи. kg za 14,86 mil. din. u 1935/36). Otkup je vršen, kao i u toku dve prethodne godine, na bazi od 20 din. po jedinici morfina u 1 kg. opiuma. Prodaju opiuma vršio je tursko-jugoslovenski biro u Carigradu, kojemu je pošlo za rukom da plasira 23.585 kg: morfina (prema 837.956 kg u 1936/37), od čega otpada 7992 kg na jugoslovensku i 16.299 kg na tursku robu. Po konvenciji naša roba treba da učestvuje u prodajama sa 95%/0, a turska sa 75%. Tražnja za našom robom je veća, tako da su naše prodaje krajem juna o. g. prekoračivale našu kvOtu ха 1.071 Ке morfina.