Народно благостање — додатак

"БРОЈ 50

· Садржај:

Континентално баукситно DVAOROHHO И индустријско | Де Ду Загреб

Српска привредна банка д. Д. У 231060

КОНТИНЕНТАЛНО - БАУКСИТНО РуДОКОПНО и ИНДУ- _ СТРИЈСКО Д. Д. ЗАГРЕБ и

Па

Према подапима Народне банке у рударској. производњи наша производња бауксита за последњих 10. година износила је:

Индекс | производње

Године . она База 1928 _ 1 1928 0 100.328 100,0. 1929 | 103309 103,0 1930 94.700 i 97;4 1931 64.642 64,6 1982 67.085 · 66,9 1933 80.855 ·- 80,6 1954 84.828 84,5 :1935 216.197 215,5 1936 292.174 291,2 1987 357.818 356,6

Тражња за баукситом и алуминиумом, који се из њега добија, је знатнија, него што је била ма када раније. То је углавном у вези с форсираним наоружањем. Прошле године је опет порасла и наша производња бауксита. Износила је 357.818 тона и била је за 22,5%/0 већа него у претходној години, док је у односу на 1931 или 1932 више него упетеростручена. Има већ читав низ година да стално расте и наш извоз бауксита.

Ови подаци могли би на први поглед да створе утисак да се је опет побољшао и положај наших рударских предузећа која се баве производњом бауксита, Међутим, тај закључак би био погрешан, Наиме, у току прошле године наш извоз бауксита наишао је на велику конкурекциДу на страним тржиштима, тако да су и цене биле ниже него у 1936. Највећи део нашег бауксита купила је Бемачка. М та околнност је била извор губитака за наше извознике. Курс немачке марке био је, наиме, подложан знатним променама, тако да су оне понекад поништиле и најригорознију калкулацију. Произвођачи бауксита били су погођени и бановинском таксом од 5 дин. по тони, коју је убирала Приморска бановина за извезени бауксит, почевши од буџетске 1937-38 године.

Управа Континенталног баукситног д. д. напомиње у свом последњем извештају, да су продукција и отпрема бауксита у 1937 у односу на претходну годину порасле. „Али је утржак врло неповољан — вели управа, — Разлог томе треба тражити дјелом У знатном губитку на течајевима, које смо претрпили У платном промету, (са иноземством, а дјелом опет у томе, што каквоћа рудаче услијед неповољих временских прилика и осталих околности, које леже изван наше контроле, није одговарала очекивањима“,

БЕОГРАЛ, 10. ДЕЦЕМБРА 1938.

ње o године овако изгледају. НЕНА

_- ТОДИНА Х .

< LJ SILU 0 O e n. A O 70

Битанси Kon ri. alo 6OyacpaHop А x. sa послед-

Бе де

"Рачун изравнања | a _

„98. | 1986. 19%

Актива: - 1934. | југ хиљадама: динара. :

Руд. посед и Пе 4849 7.526" | 7108 счвејр Предкоп. 1815 =- ___ : – „Благајна a Та ја | 5158 Залихе 8.880 6.750: %900-+ · 4.887 Дужници 1.792 · 12.766... 17.618: 18.985 Губитак 56 „Мала = | и ја

Пасива Главница 2.000 2.000. 10,000 10.000 Рез. фонд = —— 90 500 Фонд амортизације 1.917 2.021 - | 2521 2.821 Резерва за порез БОЛА 250 | „ 250 „ 250 Поверионци 8.957 22.447 19.888. -23.985 "Пренос добитка (— 79) (56) 29 ~ (78) Чисти добитак тек. г (23) · 380 1370 | Збир биланса 12.324 27080 34282 · 37656

Збир биланса рапидно расте. Док је у 1934 износио само 12,3 милиона, дотле је крајем 1937 исказан са 375 мил. У међувремену инвестиције су порасле са 6,66. мил. на 13,51 мил. дин. дакле за 6,85 мил., од чега отпада на повећање у прошлој години 5,8 мил. дин. Још већи пораст показују „дужници“, са 1,79 мил. у 1934 на 18,93 мил. дин. крајем 1937. Залихе су биле порасле са 3,8. мил. у 1934 на 8,9 мил. дин. у 1936. Међутим, оне су прошхе године опет смањене за око 4 мил. на 4,88 мил. дин. Смањење залиха и повећање дужника указују, нема сумње, на. повећану

\ ||

продају. Ипак је износ дужника у знатно већој мери по- |

растао, него што одговара повећању продаје, То се може објаснити тиме, што се сада мора дуже чекати на наплату извезене рудаче. - |

С обзиром на готово стално повећавање свих позиција у активи, морала је порасти и билансна пасива. Ималн смо већ прилику да нагласимо да је у јулу 1936. главница повишена са 2 на 10 мил. дин. Промене код фондова нису знатне. Међутим, повериоци су порасли са 8,9 мил..у 1934 на скоро 24 мил. дин, крајем 1937.

Фонд амортизације билансиран је са 2,82 Мил. Kao,

крајем 1936. Предузеће је за прошлу годину одустало од вршења амортизације, док је у 1936 амортизационом фонду дотиран џизнос од 800 хиљ., за у 1985 од 700 хиљ, дин.

Слику коју нам пружа горњи биланс употпуниће подаци из прошлогодишњег рачуна губитка и добитка, који овако изгледа (у хиљадама динара):