Народно благостање — додатак

agl ет

GODINA XI.

BROJ 2 BEOGRAD, 14, JANUARA 1939, Sadržaj: Творнице за памучну WIN CIDHIY д. д. у Загребу Посавска штедионица д. д., Сисак ТВОРНИЦЕ ЗА ПАМУЧНУ ИНДУСТРИЈУ Д. Д. Опор. резерва — ==, 1: 7000. У ЗАГРЕБУ | Повериоци 53.645. 59.596 58.998 27.898 У првим годинама после Уједињења наш увоз памуч- Пренос добити 487 89 40 | 59 не робе и памучних полуфабриката износио је преко 2 ми- Добит тек. год. 1.102 · 051. 9519 4.013 лијарде динара годишње. На нашој територији имали смо, У0кр била са 61734 · 68.566 60.787 50.470

додуше, и тада неколико текстилних фабрика, међу њима и једну велику, али оне ни издалека нису биле у стању да подмирују наше потребе. Данас израђујемо сами у земљи већ преко 90% памучних тканина и готове памучне робе која се код нас троши. Вредност читавог увоза тек: стилне робе и сировина пала је у међувремену на полови-

ну, а разлика остаје у земљи, углавном у виду радничких,

надница. Јачи развитак текстилне индустрије код нас почео је тек 1923 подизањем неколико већих ткачница за памучну и вунену робу: Доцније је дошло и до већих оснивања на пољу предионичке индустрије. -

У току 1928 основане су и Творнице за памучну индустрију д. д. у Загребу. Ткаоница овог предузећа почела је да ради одмах са 600 потпуно нових разбоја. Доцније су подигнута и најмодернија постројења за белење памука, као и фарбарница. Уређено је и одељење за мерцеризирање текстила, које је једино у нашој земљи и које ради и за друге наше текстилне фабрике. Творнице за памучну индустрију д. д. стално се одржавају на достојној техничкој висини и спадају међу наше најбоље уређене текстилне фабрике. Поред памука, оне прерађују у знатној мери и вештачку свилу. Предузеће је у тесној вези са концерном Х. Полака Синови, као и са „Домаћим творницама рубља д. д., Загреб“, које су наше готово највеће конфекционо предузеће. Благодарећи овим везама, Творницама за памучну индустрију д. д. је знатно олакшана како набавка потребних сировина, тако и продаја готових производа.

Ево главних билансних позиција предузећа за 1937 и три претходне године:

Рачун изравнања

Актива 1934. 1985. 1936. 1937. У хиљадама динара

Непокретности 18.500 17.921 17.525 17.473 Машине 16.201 18.768 11264 8.686 Инвентар 2.122 1.267 446 384 Благајна | 172 140 156 135 Благ. записи — — 1.000 Ефекти 66 74 74 74 Менице 326 693 1.211 1.631 Роба ен 22.229 24.519 20.644 Роба и дужници 22.945 == === Pr Залихе материјала 1.342 1.361 1.365 1,442

Пасива 15 Главница 5.000 5.000 5.000 5.000 Резервни фонд 1.500 3.000 4.000 6.500

Крајем 1937. збир биланса износи 50 милиона. Међутим, морамо одмах нагласити да нам ова цифра, још ништа не казује о величини предузећа. Треба, наиме, имати у виду да повериоци: и дужници у објављеном билансу нису исказани засебно. Објављен. је само њихов салдо, који износи 27,9 мил. дин, и налази се на пасивној страни биланса.. Овде није посебно исказан ии фонд амортизације, јер се отписи инвестиција врше непосредно, смањивањем њихове билансне вредности у активи. Када би се дужници и повериоци и фонд амортизације исказали засебно, збир биланса износио би сигурно, преко 100 мил. дин. То значи да Творнице за памучну индустрију д. д. спадају у ред наших највећих предузећа текстилне индустрије. Главница износи 5 мил. дин. Међутим, поред главнице постоје и знатна друга сопствена средства, и то резервни. фонд од 6,5 мил. опорезована резерва од 7 милиона. и чисти добитак од преко 4 мил. дин, Дакле, укупна сопствена средства су око 4» пута већа од саме главнице. Она износе, заједно са чистим добитком, око 22,5 милиона динара.

Инвестиције, после извршених отписа, исказане су са 26 мил. Од тога отпада на непокретности 17,47 мил, и на машине 8,68 мил. Стварна вредност машина мора бити стварно већа од књиговодствене. Иначе, око четири“ петине инвестиција покривене су сопственим средствима, а кроз годину-две, уколико се не приступи јачем проширењу фабрика, сопствена средства биће већа од књиговодствене вредности укупних инвестиција. Производни капацитет предузећа последњих година је знатно повећан, благодарећи извршеној реорганизацији и рационализацији производње. Крајем 1937 залихе робе биле су билансиране са 20,6 мил. према 245 мил. у претходној и 22,2 мил. дин у 1985. Залихе материјала кретале су се'око 1,4 мил. Као што се види, промена код робе и материјала не излазе из оквира нормалног пословања. Тачан износ дужника није нам познат, јер они за 1987 нису исказани засебно. Крајем 1986 износили су 12 мил.

Благодарећи рационализацији производње и повећаном ефекту рада, пословање у 1987 завршено је с необично задовољавајућим резултатом. После извршених отписа чисти добитак је износио 4 мил. дин. То је 20% од укупних сопствених средстава. До 19830 пословање није било најуспешније. Крајем 1980 исказан је по први пут добитак, а то у износу од 169 хиљада. У 1931 добитак је износио 259 Хиљ., у 1982 г. — 589 хиљ. у 1989 г. — 967 хиљ., у 1984 г. = 51 мил. у 1985 г. — 951 хиљ., у 1986 г. — 92,5 мил. а У 1937 години — 4 милдин.Као што се види, од 1930 резултат је сваке године све бољи. Дивиденда до сада ипак није дељена, јер је чисти добитак увек употребљаван за повећавање фондова и унутрашње снажење предузећа.