Народно благостање — додатак

ПОСАВСКА ШТЕДИОНИЦА Д. Д. СИСАК

Посавска штедионица постоји већ преко 40 годинг. Основана је 1897 године. Првобитна главница била јој је 100.000 круна. Године 1909, после реорганизације и издавања првенствених деоница, главница је износила пола милиона круна. Десет година после тога, 1919 године, повишена је на 1 мил, а онда на један и по милион круна, а 1920 године — на 2 милиона динара, До 1928 Посавска штедионица је била прикупила и око 11 милиона. Од дана када је почивши Петар Теслић био постао претседником банчине управе поверење које су Сисак и околина поклањали почившем Петру Теслићу, пренето је и на Посавску штедионицу, тако да је отада и њен развитак знатно убрзан. Благодарећи томе овде су улози били порасли са 10.8 мил. дин крајем 1928 на 38,2 мил. дин. крајем 1981 године. Такав развитак није могао да покаже ни један наш новчани завод.

У јесен 1931 избила је, као што је познато, општа криза поверења. Међутим, Посавска штедионица показивала је и у тој години пораст улога. Али су они у 1932 и 1933 и овде назадовали. Било би чудно, па чак и абнормално кад то не би био случај. Наиме, управо у 1932 и 1933 оттшло је највише новчаних завода под заштиту. Повлачење улога било је тада општа појава, тако да је изгледа ло да ће сви наши новчани заводи морати да затраже заштиту. Посавска штедионица је и у тој неоспорно најтежој фази наше банкарске кризе била у стању да без икаквих тешкоћа одговара свим својим обавезама, То је био доказ да се је њоме и управљало с највећом опрезношћу. У току 1932 Штедионица је повисила и своју главницу са 2 на 4 милиона. То значи да су и они кругови који су заинтересовани на Посавској штедионици имали оптимум поверења у свој завод. Пред крај 1933 и улагачи Штедионице су се сасвим умирили, тако да она отада ради опет потпуно нормално. Она је отада опет редовно подељивала " нове зајмове и кредите, увек, разуме се, уз одговарајуће гаранције које су ригорозне цензурисане.

Главне билансне позиције Посавске штедионице 354 1987 и три претходне године овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива 1934. 1935. 1936. 1937. у хиљадама динара

Благајна 670 598 573 699 Новчани заводи 187 28 35. 153 Менице 17.389 14.208 6.313 4.764 Дужнини 11.006 13.783 21.004 28.810 Ефекти 65 65 65 106 Непокретности 480 480 220 220

Пасива Главница 4.000 4.000 4.000 4.000 Резервни фондови 9.300 2.508 9.558 2.598 Пензиони фонд —— 800 910 1.013 Улози 20.790 21.052 19.184 24.447 Реесконт 1513 — 1.063 2.231 Разна пасива — 454 168 184 Добитак 341 347 327 278

Збир. биланса 29.947 29.162 28.210 34.752

У пасиви видимо да су улози у току 1937 повећани за 5,26 мил. односно за 27,5%. Крајем те године они су из-

носили 24,4 мил. дин. ИМ реесконт је повећан. У 1937 билан сиран је са 2,23 мил, док је крајем 1936 износио 1,06 мил.

дин. С обзиром на поменути пораст туђих средстава, крајем 1987 био је и збир биланса за 6,54 мил. дин. већи неге у претходној години. Сопствена средства без чистог добитка, билансирана су са 6,6 мил. од чега отпада 4 мил. дин. на главницу и 2,6 мил. на резервне фондове. Сопствена средства према туђима стоје као 1 према 4. То је однос који се у банкарској политици сматра као најнормалНици. Промене у активи су такође интересантне, Углавном постоје само две врсте пласмана: есконт меница и дужници по текућим рачунима. Менице су опет смањене, са 6,31 мил. у 1936 на 4,76 мил. дин. крајем 1987. Насупрот томе, дужници по текућим рачунима су повећани за 7,8 мил., са 21,0 мил. у 1936 на 28,8 мил. у 1937. Смањивање меничног портфеља и повећање дужника по текућим рачунима није нова појава. Још од 1933 Посавска штедионица стално форсира контокорентне кредите трговцима и обртницима, а обраћа мање пажње меничним кредитима, код којих је раније доминирао земљорадник. Иначе, смањивање меничног портфеља и повећање дужника је делом изазвано и предајом потраживања према заштићеним земљорадницима Аграрној банци, и то у укупном износу од око 8 милиона динара.

У вези са предајом земљорадничких меница Аграрној банци морали су се смањити и приходи од камата. То је накнађено јачим пословањем, али су с друге стране и трошкови показивали тенденцију пораста. Чиста добит је за око 59 хиљ. мања него у 1936. Она износи 278 хиљ. дин. То је 7% од главнице односно 4,296 од укупних сопствених средстава,

У управи су гг.: Милош Теслић (претседник), Матија Сигур, Виктор Михелчић, Драгутин Петринач, Бранко Момчиловић и Аугуст Петрић. У надзорном одбору налазе се господа: Мирослав Самболек, Јосип Чупак, Вјекослав Стазић и Марко Внучец. Директор је г. Иван Решчец.

Сваки напредак у пронзводњи и

“потреби сђе знање и сва иску-

ства, што су их од године 1866

стекли специјалисти наше орга-

низације која обухвата цео свет,

примењују се код фабрикације наших

GARGOVLE MASHBA

и дају им онај квалитет, који гарантује сигуран и економичан погон,

STANDARD — УАСПИМ

Oil Company of Jugoslavia Inc. ЗАГРЕБ БЕОГРАД