Народно благостање — додатак

18

са; ан јепшћоуа 1арјаса тогја ба izvršena bez ikakvih teškoća i bez odugovlačenia. inače, velika otporna snaga kcju je Zanatlijska kreditna banka mogla da pokaže može se delom obiasniti i time što le ona i pre bankarske krize radila pretežno sopstvenim sredstvima. U 1930 odnos između njenih sopstvenih i tuđih sredstava bio je kao 3 prema 2.

U pogledu poslovania Zanatliiske kreditne рапке u 1938 godini njena uprava naglašava u svom izveštaju da je priroda bančinog rada ostala uglavnom ista kao što je bila i ranijih godina i da se ie sastoiala u primanju uloga na štedniu i davanju zaimova na menice i hartije od vrednosti. Desile su se i izvesne promene. Pre svega, banka ie prestala 5 davanjem zajmova na osnovu zaloga dragocenosti. Što je 105 značainije, to је činjenica da ie ona u toku prošle go: dine ušla u industriiski posao. Osnovala je akcionarsko društvo pod imenom »Zvezda« a. d. za industriju, radi kupovine fabrike špiritusa »Všetečka« a, d. Која је, Као Со је роznato, u svoje vreme pala pod stečaj. U novom društvu Zanatlijska kreditna banka učestvuje sa 90% akcijskog kapitala i finansira ga. Ovo novo društvo je kupilo preko stečainog suda od »Všetečke« kako fabriku špiritusa sa 14.000 m? terena, tako i jedan drugi isparcelisan teren od oko 30.000 m?. Fabrika špiritusa ie obnovliena i početkom novembra puštena je u rad, a od kuplienih placeva već je prodato oko 10.000 kv. m.

Kretanje glavnih bilansnih pozicija Zanatliiske Кгеditne banke za poslednie četiri godine pokazuje nam sledeća tablica:

Račun izravnanja Aktiva 1935 1936 1937 1938 u hiljadama dinara

Gotovina 671 401 1.782 384

Menice 3.214 3.749 4.127 4.537 Tekući račun — — 227 4.987 Zaimovi na zaloge 2.667 2.367 1.258 283 Nepokretnosti 3.574 5.577 1.098 1.098 Nameštaj 70 64 59 53 Hartije od vredn. 228 245 274 1.230 Hartije rez. fonda 700 691 734 832 Razna altıiva 1 5 7 7 Pasiva. Glavnica 5.000 5.000 5.000 5.000 Bančini fondovi 1.846 1.846 2.054 2.268 Fond osig. služben. 21 28 13 13 Ulozi . 1.330 1.678 1.541 2.386 Reeskont 1.934 2.644 336 3.076 Drž. hip. banka 605 1.420 196 192 Prenosna kamata 90 85 80 114 Razna pasiva 17 107 54 70 "Tantijema 48 43 42 42 Dividenda 250 250 250 250 Zbir bilansa 19.576 21.678 17.892 21.988

Obrini kapital 11.136 13.100 9.566 18.411

Račun gubitka i dobitka

Rashodi Kamata 180 271 266 203 "Troškovi ј 587 557 588 459 Otpis nameštaja 8 ; 7 6 6 Otpis nenapl. potr. 340 78 19 | 58

Otpis kod prod. imania · — — 109 = Čista dobit 329 329 325 324

Рпћоф Oporez. рић. 228 __ — 45 Kamate i proviz. 739 769 679 762 Od nepokr. imanja 816. |] 414 535 177 Od hartiia od vredn. 27 20 15 20 Kursna razl. hart. 85 — _— Napl. otpis. potraž. 50 39 28 42 Zbir prihoda-rashoda 1.445 | „ 1.949 1257 1.046

Obrtni kapital Zanatlijske kreditne banke, koji je pre bankarske krize, krajem 1980, iznosio 11,8 miliona, ostao je zatim u vremenu koje je bilo najteže za naše novčane i kreditne ustanove, sve do 1936, gotovo stacionaran. U toku 1936 banka pristupa postepenom proširivanju svog розјоупог уоlumena, tako da njezin obrtni kapital krajem te godine dostiže rekordnu visinu od 13,1 mil. din. Povećanje prema prethodnoj godini iznosilo je 2 mil. Postepeno proširivanje роslovnog volumena nastavljeno ie i u prvoi polovini 1937 20dine. U drugoj polovini 1937 situacija se potpuno menja. Banka vraća najveći deo reeskonta, koji krajem 1937 iznosi samo 3936 hiljada prema 2,64 miliona u 1936. Smanjuje se i bančin dug kod Državne hipotekarne banke sa 1,4 mil. u 1936 na 196 hilj. krajem 1997, a izvesno nazadovanje pokazivali su i ulozi. S druge strane su bile smanjene i izvesne pozicije u aktivi, i to zajmovi na zaloge sa 2,36 mil. u 1936 na 1,25 mil. krajem 1937, a nepckretnosti sa 5,58 mil. u 1936 na 1,1 mil. krajem 1937. Činjenica da su istovremeno aktivni tekući računi i eskont pokazivali izvesna povećanja u odnosu na prethodnu godinu ukazivala ie na to da banka vrši poslovnu preorijentaciju. Tako je i bilo. Ona se je već u to vreme pripremala za kupovinu fabrike špiritusa »Všetečka«.

Bančini završni računi za 1938 potvrduju nam da je

smanjivanje obrtnog kapitala u drugoi polovini 1937 godine.

bilo zaista prolazno i da je izazvano jedino željom bančinom da se pripremi za nameravanu kupovinu fabrike špiritusa. Obrtni kapital u 1938 iznosi 13,4 mil. i veći le za 3,85. miliona nego krajem 1937. U pasivi vidimo da su ulozi u toku prošle godine porasli sa 1,54 na 92,38 mil., a reeskont je ромесап за 336 ЋИЈ. din. krajem 1937,na 3,07 mil. din. u 1938. Bančini fondovi su takođe povećani, i to za 214 hilj., na 2,27 mil. S druge strane gotovina je smanjena sa 1,78 mil. u 1937 na 384 hilj. kraiem 1938, a zaimovi na zaloge sa 1,95 mil. na 289 hilj. Nasuprot tome aktivni tekući računi pokazuju ogromno povećanje, sa 2927 hili. u 1937 na skoro 5 mil. krajem 1938. Preko ovog računa knjiženi su krediti koje je banka dala afiliranom preduzeću »Zvezda« a. d. za industriju. Inače, akcije Ovog novog društva, koje je preuzela Zanatliiska kreditna banka, knjižene su na računu hartiia od vrednosti koji je u 1938 iskazan sa 1,28 mil. prema 274 hili. din. krajem 1997. Račun menica je takođe opet povećan za 410 hilj., na 4,53 mil.

Prihodi od kamate i provizije u 1938 su za 88 Hilj. din. veći nego u prethodnoj godini, ali se samo neznatno razlikuju od onih iz 19936. Drugi važan izvor prihoda је опај од nepokretnog imanja. Ovaj prihod je u 1938 znatno manji nego u ranijim godinama, jer je Banka, kao što je to već spomenuto, u drugoj polovini 1937 prodala sve svoje nepokretnosti, izuzevVši bančinu zgradu u Poenkareovoi ulici br. &.

U 1939 bili su i svi rashodi manji nego u prethodnoi godini, tako da se je mogao iskazati gotovo nepromenjen čisti dobitak. Ovai iznosi 394 hilj. din. i podelien je na sledeći način: 950 hilj. din. za 5%o dividendu (kao i za četiri prethodne godine), 39 hili. za dotaciju rezervnom fondu i 42 hili. din. za tantijemu članovinia oba odbora i činoništvu.

U upravi su g.g.: Radomir Milaćević (pretsednik), Oto Lorenc, Dušan Stojadinović, Velizar Barić, Krsman Vitorović i Tadija V. Ilić, U nadzornom odboru nalaze se gospoda: Isidor Đ. Vitorović (pretsednik), Borislav B. Todorović i Sreten Milaćević. Direktor ije g. Tadija V. Ilić.