Народно благостање — додатак
Rredita državnim službenicima i penzionerima. Podeljeni krediti su obezbeđeni administrativnom obustavom od plate i penzije ili drugim podlogama realne vrednosti. Zatim. jeli visina svakog pojedinog kredita umerena. Kada se to ima u vidu, lako je oceniti kako veliku sigurnost, tako i likvidnost bančinih plasmana. |
Činovnička banka osnovana je pre 40 godina, pred kraj 1898, i to kao »Činovnička zadruga za uzajamno ротагапје : štednju«. Tek početkom 1922 firma je pretvorena u današnju a iz zadruge je nastala akcionarska banka. Kao što nije svako lice moglo postati zadrugar ove ustanove, tako је 1 аксјоnarstvo principijelno ograničeno na činovnike i pripadnike
„slobodnih profesija; tek kao naslednici ovih akcionara mogu
to biti i trgovci, industrijalci itd.
Do izbijania bankarske krize volumen bančinih poslova se stalno proširivao, fako da je ona krajem 1930 radila s obrtnim kapitalom od 40,75 miliona dinara. Zbog panike ulagača iz 1931—32 ı tadašnjeg pada kurseva hartiia od vrednosti obrini kapital je do kraia 1984 bio pao na 27,04 mil:ona. U 1935 ı 1986 ie ostao stacionaran, a u toku poslednje dve godine je opet porastao, u 1937 za 2,1 mil., a u toku 1938 za dalia 4 mil. din.
Bilansi za čefiri poslednje godine ovako izgledaju:
Račun izravnanja
Aktiva 1935 1936 1937 1938 | __u hiljađdama dinara
'Gotovina 313 308 461 474 Метсе 18.146 14.679 17.658 19.881 Zaimovi na zaloge 529 420 392 490 "Tekući računi 3.320 9.514 2.301 2.368 Hart. od vrednosti 3.967 4.076 4.415 4.578 Nepokretnosti 5.883 5.200 4.055 5.570
Pasiva | Glavnica 10.000 10.000 10.000 10.000 Bančini fondovi 2.696 2.892 3.255. 3.548 Penzioni fond 220 295 230 234 Ulozi 6.528 6.188 6.241 6.618 Tekući računi 2.260 2.591 2.848 3.034 Готђага . — — — 1.400 Reeskont 3.589 3.490 4.024 5.657 Hipot. zajam | 282 — — Razna pasiva 942 1.971 1.964 9.056 Tantijema 96 96 115 153 Dividenda 500 500 600 600 Ostave i obaveze 16.230 14.478 14.599 12.077 Prenos dobiti — = — 15 Zbir bilansa 43.339 41.676 43.877 45.368 Obrtni kapital 27.109 27.198 29.278 33.201
Račun gubitka i dobitka
Rashodi Kamata 612 615 829 928 Troškovi 810 "1.067 883 1.335 'Otpisi 464 58 219 Dobitak 601 601 720 885
Prihodi Kamata 1.478 1.675 1.861 2.460 Od hart. od vredn. 588 236 248 214 Od imania 220 315 449 296 Napl. otpis. potraž. 199 83 63 70 'Razni 79 32 38 58 Zbir prih. ili rash. 2.487 2.341 2.652 3.098
Glavnica i fondovi iznose 13,54 miliona; ulozi 6,62 miliona, pasivni tekući računi 3,09. miliona, reeskont 5,65 mil,, 2 primljeni lombardni kredit 1,4 mil. din. 'Stanje uloga krajem 1998' bilo je za 6% veće od onog u 1937 godini, što ie povolino s obzirom na činjenicu da se priliv ometa time što je
\
17
kamatna stopa po ulozima maksimirana ı izjednačena Код državnih i privatnih — velikih, srednjih i manjih — novčanih zavoda. 1 ostale pozicije u pasivi su prošle godine povećane: pasivni tekući računi za 200 hilj., reeskont za 1,63 miliona i fondovi za 900 hili., dok primljeni lombardni kredit od 1,4 miliona pretstavlia jedan novi izvor iuđih sredstava. Odnos između sopstvenih i tuđih sredstava je povoljan, jer na SODstvena otpada preko 40%b5 celokupnog obrtnog kapitala.
Najglavniju poziciju u aktivi pretstavliaju menice u koje je plasirano oko 60% obrtnog kapitala odnosno 19,88 miliona prema 17,65 mil. u prethodnoi, 14,68 mil. din. u 1937 i 13,14 mil. u 1936. codini. To su činovnički zaimovi, Bančina uprava napominje u svom poslednjem izveštaju da je njena stalna briga bila da se po molbama činovnika i penzionera za kredit izađe u susret u što potpuniloi meri. Time se može objasniti i prošlogodišnje jače iskorišćenje reeskontnog kredita, kao i uzimanje novog kredita po lombardu. Aktivni tekući računi iznose 2,37 mil.. a zaimovi na zaloze 4%) hili. U odnosu na prethodnu godinu ove dve pozicije su samo neznatno povećane.
Hartije od vrednosti su bilansirane sa 4,57 mil. prema 4,41 mil. krajem 1987. Dakle, povećane su za oko 160 hili. Znatnijih novih kupovina hartila od vrednosti u toku prošle godine Činovnička banka nije vršila. Povećanje njihove bilansne vrednosti je posledica dobitka na kursnoj razlici, koji је iznosio 205 hii. din. Taj iznos je još pre zakijlučka račana u celosti upotrebljen za dotacije fondu kursne razlike.
U prošloi godini povećana je i pozicija nepokretnog imanja Za 1,5 mil. din. To je u vezi sa kupovinom placa za zidanje bančine zgrade na Cvetnom trgu. Pored tog imanja Banka je u 1938 otkupila još neka imania koja su služila kao zaloga za njezina potraživanja. Krajem 1938 nepokretnosti iznose ukupno 5,57 miliona. Pored kuplienog placa na Cvetnom trgu i kuće u Carice Milice ulici, Činovnička banka ima i razna dragocena gradilišta u Beogradu (200.000 kv. m. kod Železničke kolonije, preko 1000 m? na Dedinju, 3800 m? u Trebinjskoi i oko 6000 m? u Višnjičkoi ulici).
Prihodi u 1938 iznosili su 3,1. mil. i bili su za 450. hili. odnosno za 17% veći nego u 1937. To je uglavnom izazvano porastom prihoda od kamate. Akcionarima se ipak nije mogla isplatiti veća dividenda, jer je Banka imala nepredviđenih izdataka. Naime, poreska vlast ije tražila da ioj Banka naknadno položi oko. 4830 hilji. na ime povišenja poreze počevši od 1936 pa sve do 1938 godine. Traženi. iznos je isplaćen, ali je odmah podneta žalba zbog ovog razreza, koji Banka smatra neopravdanim. Inače, ovai višak poreza za pmranije godine knjižen je na teret računa troškova iz 1938.
Iskazani čisti dobitak iznosi 385. hili. Zavod je pored toga imao i već spomenuti dobitak na kursnoj razlici efekata od 205 hilj., koji je iznos još pre godišnjeg zaključka unet u odgovarajući fond; iskazani čisti dobitak ie ovako upotrebljen: 600 hilji. za 6% dividendu, 87 hilj. za dotaciju fondovima, 193 hilji. za tantijemu. Ostatak od 15 hilji. prenet je na novi račun. Činovnička banka svoje akcionare nije nikada ostavila bez dividende. Za 1981 isplatila im je 8%, za 1932 1 1933 po 79%, za tri naredne godine po 5%, a za 19937 i 1938 po 6%.
U upravi su gospoda: Vasa T. Dimitrijević (pretsednik), Jeremija Živanović (potpretsednik), Pera Petrović, Mihailo Cocić, Petar Mladenović, Dragić Soldatović i Svetislav Đorđević. U nadzornom odboru nalaze se g. g.: inž. Đorđe Mijović (pretsednik), Jovan Dravić (potpretsednik), d-r Stevan Sagadin, Jakov Davičo i Brana Marković. Direktor banke je 2. Petar Mladenović.
ZANATLIJSKA KREDITNA BANKA A. D., BEOGRAD U našim ranijim analizama bilansa imali smo već priliku da konstatujemo. da se uprava Zanatlijske kreditne banke nalazi u rukama vrlo sposobnih i veštih bankara. Doduše, u prvim godinama naše bankarske krize i ovde je bilo izvesnog odliva ulo-