Народно благостање — додатак

su za 10 mil., a premašili su za 800 hilj. din. i dosadašnje reRkordno stanje iz 1930 godine. Ulozi po tekućim računima prošle godine su više nego udvostručeni. Hrajem 1938 iznosili su 3,69 mil. prema 1,78 mil. din. u 1937 i 836 hili. din. krajem 1936. Pre Kkrize ova vrsta uloga bila je dostigla visinu od 8,49 miliona, pa je posle toga sve do 1936 stalno opadala. Ukupni ulozi po knjižicama i tekućim računima iznosili su krajem prošle godine 32,46 mil., tako da ie na njih otpadalo 44% celokupnog obrtnog kapitala. Daljih 40% obrtnog kapitala otpadalo je na gavnicu, fondove i čisti dobitak, а 1590 odnosno 11,07 mil. dinara na reeskont. Na osnovu kretanja bančinog reeskontnog kredita Rod Narodne banke mogu se izvući neobično interesantni zaključci u pogledu likvidnosti plasmana Beogradske trgovačke banke. Od 1930 do 1933 bančina tuđa sredstva su bila smanjena za oko 24 miliona: Od toga je ulagačima bilo isplaćeno samo 12,5 miliona, dok' ie banka svojevolino bila likvidirala ceo reeskoni kredit, koji je krajem 1980, godine iznosio 11,09 mil., i relombard koji je bio iskazan sa 0,38 mil. U bilansu za 1993 ni reeskont ni relombard se više nisu javljali, što znači da ih je banka bila potpuno likvidirala u jednom periodu Moji je po naše Кгеditne ustanove bio najteži, Đok je znatan broj drugih banaka morao uzimati nove reeskontne kredite radi isplate uloga, dotle je Beogradska trgovačka banka uspevala da istovremeno zadovoljava ulagače i da svojevoljno likvidira kredit koji je uživala kod Narodne banke. Ponovno jače korišćenje reeskonta u toku poslednjih pet godina, u prvom redu za sezonsko kreditiranje izvoznika, izazvano je pobolišaniem opštih рпvrednih prilika. |

Interesantna je i struktura aktive. Postoje četiri grupe pozicija: gotovina, dati zajmovi, hartiie od vrednosti i nepo'kretnosti. |

Gotovina u blagaini, na žiro-računu kod Narodne banke i na čekovnom računu kod Poštanske štedionice krajem prošle godine iznosi 2,17 mil. prema 1,76 mil. kraiem prethodne i 770 hili. din. krajem 1986 godine. Dakle, u odnosu na 1937 povećana je za oko 400 hili., a u odnosu na 1936 za 1,4 mil. Na gotovinu ne otpada ipak više od 93% celokupne altive. To niije nepovoljno, jer nam pokazujie da je banka bila u mogućnosti da lukrativno plasira gotovo sva raspoloživa sredstva. S druge strane, time nikako ne dolazi u pitanje bančin likviditet, jer ona ima mogućnost da u svakom momentu proda sa zaradom ili da lombardujie sopstvene hartije od vrednosti, ako 51 зе iznenada javila potreba za većom gotovinom. I njeni ostali plasmani pokazuju vrio visok stepen liRvidnosti. |

U hartije od vrednosti plasitano је oko 37% obrtnog kapitala odnosno 27,2 mil. (prema 23,4 mil. dinara u 1937). Od toga otpada 3,54 mil. na hartije od vrednosti rezervnogS fonda i 28,68 mil.. na nostro-hartije. ] ranijih godina hartije od vrednosti pretstavljale su skoro najjaču poziciju u aktivi, Da smo imali već priliku da Wonstatulemo da ie Beogradska trgovačka banka plasirala znatan deo svog obrtnog kapitala u hartije od vrednosti, u koje se inače plasiraju samo gotovine raznih fondova. Banka objavljuje i spisak hartiia koje se nalaze u nienom portfeliu. Dominiraju akcije Narodne banке (2.140 kom.). U bančinom portfeliu se nadalje nalaze 490 i G%o Agrarci, 6% Begluci, 7%0 Investicioni zajam, 7%. Stabilizacioni, zatim 7%. Blerov zajam i 21/»/o rente Ratne štete. Od ostalih hartija treba spomenuti akcije osiguravajućeg društva »Šumadije«, Izvozne banke, Agrarne banke i Beogradske založne banke.

U zajinove je plasirano oko 57% obrtnog kapitala odnosno 41,88 mil. prema 98 mil, din. krajem 1937. Na prvom mestu nalazi se eskont menica, Кој је и 1938 biansiran. sa 92,8 mil. prema 20,46 mil. a prethodnoj i 13,5 mil. ı 1936 godini.

Veći deo meničnog portfelja pokriven je hipotekama, hartijama od vrednosti i drugim zalogama, to spada u kategoriju realnog kredita. Inače, pravi zajmovi na zaloge iznose 4,17 mil. i manji su za 113 hili. nego krajem prethodne godine. Od toga је 767 hilj. din. pokriveno. hartijama od vrednosti i 3,41 mil. hipotekama. Plasman u tekuće račune iznosio je 15,4 mil. prema 13,25 mil. u prethodnoj i samo 4,2 mil. din. krajem 1935. godine.

Nepokretnosti su bilansirane sa 2,45 miliona, a sastoje

~ зе iz Dbančine zgrade u Knez Mihailovoj ulici (2,4 mil.) i

jednog placa na uglu Grobljanske i Voivode Vuka ulice (535 hili.). Među ostalim Dančinim fondovima u pasivi bilansa iskazan je i fond za amortizaciju nepokretnosti, koji je ioš od 1930 ostao nepromenjen sa 1,4 mil. din.

Zbir prihoda u 1988, bez prenosa dobiti, iznosi 5,48 mil. din. Ako tome dodamo iznose koji su pre zaključka neposredno uneti u fondove, videćemo da je ukupna bruto-dobit u prošloj godini iznosila 7,89 mil. prema 6,77 mil. u 1937 ог, 5,56 mil. u 1936 i 7,41 mil. din. a 1935. Od toga ie redovno otpadalo oko 50% na prihode od kupona efekata i dobit na kursnoj razlici (83,08 mil. u 1938 godini prema 3,12 mil. u prethodnoi, 2,59 mil. u 1936 i 3,98 mil. din. u 1935 godini). Drugi važan izvor brutodobiti su prihodi od kamate koji роkazuju postepenu tendenciju porasta, sa 9,34 mil. din. u 1935 na 3,5 mil. u 1988. S obzirom na povećavanje tuđih sredstava, sasvim је razumljiv i postepeni porast izdataka za kamatu, sa 1,1 mil. u 1985 na 1,86 mil. din. ı 1938. Izdaci za troškove (plate, poreze i takse, ogrev i osvetlenje, kancelarijski materijal itd.) iznosili su u prošloj godini 1,07 mil., za 100 hili. din. тапје nego u 19937, ma da je prošlogodišnje poslovanje bilo življe od onog u 1937. Na to ukazuje i obrt blagajne, koji je u 1938 iznosio 557 miliona prema 444 mil. dinara u 1937 godini, 9560 mil. u 1986 i samo 200 mil. u 1935.

Čisti dobitak koji ie preostao, pošto su u fondove uneti dobitak na kursnoj razlici i prihodi od kupona hartija rezervnog fonda, ovako je podeljen: za 10% dividendu 1,2 mil., za dotaciju rezervnom fondu 995 hilj., za tantijemu članovima oba odbora i činovništvu 450 hilj., dok ie ostatak od 497 hilji. din. prenet na novi račun, s tim da se iz ove sume prethodno isplati porez ı taksa na dividendu.

Kao što smo već imali prilike da zabeležimo, početkom ove godine Beogradska trgovačka banka pretrpela je jedan težak gubitak smrću njenog pretsednika Uprave Dobre S. Petkovića, odličnog: pravnika i dobrog poznavaoca privrednih prilika.

U upravnom odboru za 1938 bila su gospoda: + Dobra S. Petković (pretsednik), Aleksandar J. Jovanović-Resavac (potpretsednik), Mladen I. Obradović, Dobrivoje T. Lazarević, Milan B. Tomić, Sreten Stojanović i Radoslav D. Mirković. U nadzornom odboru bila su g. g.: Radisav J. Jovanović-Resavac (pretsednik), FErania Bajloni (potpretsednik), Dragoslav S. Švabić, Aron Alkalai i Nikola M. Belović. Direktor ije gp. IDimitrije Bogojević. .

ČINOVNIČKA BANKA A. D.. BEOGRAD

I uprava Činovničke banke konstatuje u svom poslednjem izveštaju da ie poslovna 1938 godina protekla u znaku opšteg privrednog pobolišanja. Sve privredne grane povećale su poslovni obim, što se vidi i po jačoj tražnji kredita, nego što je bila ona iz prethodne godine. Inače, u prošloj godini radila je Činovnička banka potpuno normalno. I 1 тотепнma najiače finansijske krize, izazvane političkim i drugim uzbuđenjima, ona je bila pošteđena od navale ulagača. Krajem

1938 ulozi na štednju su kod nje bili čak i nešto veći nego-

u prethodnoj godini. Uostalom, ulagači Činovničke banke nisu nikada ni imali razloga da budu uznemireni, jer se celokupno bančino poslovanje obavlja na najsolidnijoj bazi. Među njenim aktivnim poslovima još uvek je najvažniji — davanje

Zaner aaa ни

| | ||