Народно благостање — додатак

miliona. Glavnica je ostala nepromenjena sa 10 miliona. Pro-:

šlogodišnje ukupno povećanje bančinih obaveza iznosi oko 6 mil.. od čega otpada na povećanje pozicije »akcepata« 2,7 mil. i na povećanje pasivn:h tekućih računa 3,5 mil. Stanje uloga na štednju povećano је samo za 85 hili.

Neobično je interesantna i bančina aktiva. Ako apstrahujemo poziciju »Kaucije, garancije i ostave«, onda vidimo da je najveći deo bančine aktivnosti skoncentrisan na finansiranje i ekspicatisanje njenih industrijskih i rudarskih preduzeća. Sasvim saglasno sa tendencijom bančinog razvitka menični portfeli jie na putu da se izgubi iz njezinih knjiga. Krajem 1998 menice su iskazane sa ciglo 267 hilj. Ni u akfivne tekuće račune nije plasirano više od 4%/o bančinog obrtnog kapitala. Obim bankarskih poslova ipak je prošle гофте роvećanm za 1.5 m:l. Međutim, to je u prvom redu posledica kupovine državnih papira za rezervni fond u smislu Uredbe o obrazovanju i plasiranju rezervnih fondova.

Dok je zbir aktive po bankarskim poslovima iskazan sa 5,893 mil., dotle je krajem 1938 bančin angažman u industriji 1205:0 skoro ]10 puta više, odnosno 57,7 .mil. din. Od. toga otpada na akcije i kredite Elektro-Makiša 37,8 mil., na akcije i kredite >»Jelice a. d:« 4,1, na rudnik lignita 4,8 mil. i na investicije i obrtni kapital Strugare Makiš 10,56 mil. din. Kao što se vidi, najobimniji i najvažniji je Dbančin angažman kod električne industrije. On je u toku prošle godine povećan za skoro 6 miliona, usled novih investicija. Obrtni kapital stavljen na raspoloženje Strugari Makiš takođe je povećan za 1,5 mil., uglavnom zbog pripreme sirovina za tekuću godinu. Najzad i kod rudarske industrije lignita povećao se je prošle godine bančin angažman za oko pola miliona d:nara.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1935 1096 1937 1938 u hiljadama dinara ' Troškovi 851 1.463 1.867 2.016 Kamate i provizije 678 861 1.385 1.939 Gubitak kam. maid. = — 15 Gubitak lign. rudn:ka — — 319 84 Gubitak nepokr, Zemun — — 47 Amort:zacija kod strugare 240 137 183 194 rezervne el. centr. 247 146 — lign. rudnika — — 85 462 tpis nenapl. potraž. 602 (fond) — 198 52 Kursna razl. efekata 605 (fond) — — Озођепот rez. fondu — — 1.500 1.500 Čista dobit 2.098 2.102 2.108 2.559 Podela dobiti Rezervnom fondu 105 105 105 128 Озођепот fondu 615 556 550 669 Penzionom fondu 21 91 21 26 "Tantijema 357 420 422 512 Dividenda 1.000 1.000 1.000 1.200 Pril. za dobr. svrhe — — 10 25 Prihodi Kamata i proviz. 619 924 1.471 2.056 Od hart. od vrednosti 1.390 = = 1 Od strugare Makiš 3.217 3.736 6.207 6.586 Оа4 Ккатепојота 4 56 — 62 Razni pr:hodi 92 30 30 102 Zbir prihoda-rashoda 5.322 4.747 7.708 8.807

Bančini bruto-prihodi u 1938 dostigli su rekordnu vis:nu od 8,8 mil. dinara. U odnosu na prethodnu godinu, povećani su za 1,1 mil. Kao što je već spomenuto, najveći deo prihoda dala je i prošle godine bančina strugara (6,58 mil. prema 6,2 mil. u 1987 i 8,73 mil. u 1936). Opet su povećani i prihodi od kamata i provizija (sa 924 hili. u 1936 i 1,47 mil. u 1937 na 2,05 mil. din. u 1938).

27

U vezi sa ranije spomenufim povećanjem banč:nih obaveza porasli su za oko 500 h:lj. i bančini rashodi kamata. Režijski troškovi pokazuju samo neznatno povećanje. Gubitak kod rudnika lign:ta sveden je na minimalnu meru i iznosio je 84 hilj. prema 319 hilj. din. u prethodnoj godini. S druge strane je nešto povećana i amortizacija kod rudnika lignita, jer su investic:ie bile u upotrebi cele godine.

Čisti dobitak, posle vanredne dotacije od 1,5, mil. osoђепот rezervnom fondu, iskazan je sa 2,56 mil. (prema 2,1 mil. u 1937). Dividenda akcionarima, koja je iznosila već desetak godina: po: 10%. godišnje, povećana je na 12%. I to ukazuje na sve sjainiju poziciju Trgovačko-industrijske banke.

U upravi su gospoda: Vaso T. Knežević (pretsednik), Miloje Ž. Radošević, Aleksandar R. Pavlović, Andrija Toš:ć i Aleksandar T. Tadić. U nadzornom odboru se nalaze gospoda: Kosta Mijatović (pretsednik), Božidar Živković, Sveta J. Stanković i Milorad T. Tadić. Direktor banke je g. Aleksandar P. Tadić ;

ELEKTRO-MAKIŠ A. D„ BEOGRAD

Već nekoliko puta imali smo priliku da napomenemo da poslovni izveštaji Trgovačko-industrijske banke i EektroMakiša a. d. spadaju među najbolje izveštaje akcionarskih društava kod nas. I prošlogodišnji izveštaj Elektro-Makiša a. d., pored iscrpnog objašnjenia i komentara završnih računa, donosi jednu malu studiju u kojoj se sa dubokim razumevanjem i retkom iskrenošću govori o najvažnijim problemima naše električne industrije.

Uprava konstatuje, pre svega, da je kako svetska tako i naša domaća proizvodnja električne energ:je u porastu, ma da je električna industrija kod agrarnih zemalja manie više oscilirala oko jedne ravne linije. Kod nas jie u toku prošle godine rađeno dosta na spajanju konzumnih mesta, na pojačavanju već postojećih i na podizanju manjih lokalnih centrala tamo gde pr:like nisu dozvoljavale racionalno priključivanje na obližnje već postojeće. To je sve u znatnoj meri u vezi sa našom težnjom za industrijalizacijom zemlje. Uprava smatra da su glavne nedaće koje ometaju još intenzivniji razvoj elektrifikacije u našoj zemlji: 1) fi:skalno opterećenje elektrotehničkih mašina i pribora pri njihovom uvozu, 2) visoke trošarinske stope na električnu struju, 3) administrativno-pravne smetnje pri novogradnjama i 4) još nerazvijena potrošnia. Jednu smetnju pretstavlja i činjenica da još nemamo dobrog zakona o elektrifikaciji zemlje.

Izveštai Elektro-Makiša a. d. osvrće se i na pitanje elektrifikacije sela i pobija gledište da privatna električna preduzeća izbegavaju elektrificiranje sela, »jer im osim amortizacija i solidnog ukamaćenja kapitala ne mogu pružiti i super profite«. Uprava sasvim tačno konstatuje, da se gotovo nigde u svetu elektrifikacija seoskih naselja nije vodila bez pomoći države i samoupravnih tela. Pogotovo kod nas se na to ne može ni misliti, jer su konzumne prilike čak i u manjim i sredniim varošima sasvim nezadovoljavajuće. Upravo ElektroMakiš a. d. pokazao je izvanrednu poduzetničku inicijativu i mnogo poslovnog elastici:teta, a ima i mnogo iskustva u tom pogledu. Ovo preduzeće je, naime, bez ičije finansijske potpore, elektrificiralo 26 seoskih opština, i ma da su većinom u pitanju bila naselja koja u građevinskom pogledu imaju poluvaroški karakter, i koja su uz to ekonomski napredna, ipak se nailazi na česte slučajeve, da na jednom dužnom kilometru ulične linije ima samo desetak pretplatnika, koji troše godišnje ukupno samo 250 kilovatčasova. Među tim naseliima ima ih i takvih, čiji bruto prihodi ne mogu da pokriju ni trošak električara za održavanje ulične mreže.

Elektro-Makiš a. d. u toku cele prošle godine bio je zauzet dovršenjem elektrovoda, čija je izgradnja počela još u 1937 godini (vezivanje područja »Jelice a. d.« sa centralom u Vreocima). U drugoj polovini 1938 svi tehn:čki radovi bili su završeni, tako da je 6 avgusta priključena Jagodina, 22 av-