Народно благостање — додатак

28

gusta Kragujevac, 23 avgusta Čačak, 5 oktobra Kraljevo, a početkom januara ove godine Vojnčtehnički. zavod. S obzirom na akviziciju novih konzumenata i na stalan priraštaj potrošnie u celom području, već prilikom ugrađivanja drugog turbo-agregata u Vreocima Elektro-Makiš je poručio i treći sa kapacitetom većim od prva dva.

Proizvodnja Elektro-Makiša u 1938, u poređenju sa prethodnom godinom, povećana je za preko 30%. Čist priraštaj potrošnje u samom makiško-sremskom родгисји 12nosio je skoro 20%. U toku 1939, u poređenju sa 1938, ovaj priraštai biće još znatno veći, jer će se u toku cele godine napajati prošireno područje. Potpuno je razumljivo da uprava preduzeća gleda s oplimizmom na razvitak poslovanja. u budućnosti, pogotovo s obzirom na ostvareno pojevtinjavanje proizvodnih troškova i na sposobnost Elektro-Makiša: da se sa svojim tarifama prilagodi potrebama i zahtevima velike industrije. у

Sledeća tablica pokazuje nam da je obim „ElektroMakiša dobio već velike razmere. Investicije se stalno i naglo povećavaju, ali brzo rastu i amortizacioni fondovi.

Račun izravnanja

Aktiva 1935 1936 1937 1938 u hiljadama dinara Gotovina 133 77 170 237 Hartije od vrednosti 560 560 608 609 Vredn. rezerv. fonda 503 517 605 450 Iužn. za inst. i struju 2.845 3.150 2.635 2.779 Centrala Vreoci — 11.233 15.076 15.810 Centrala Makiš 16.785 16.956 14.579 14.394 Centrala Šabac 6.456 6.504 6.293 6.453 Dalekovodi — 12.557 13.004 26.296 34.542 Strujomeri — — 1.437 1.535 Alat, pribor, nam. 268 304 534 697 Razna alttiva 251 277 — Ostave, kaucije, gar. 8.226 17.442 23.903 28.852 Рачјуа Glavnica 15.000 15.000 15.000 15.000 Fondovi: Stalni rezervni 540 612 650 710 Za pov. glavnice 1.000 1.952 1.959 2.457 Penzioni 91 91 91 91 Za pronalaske 91 66 66 66 Kurs. razl. hartija 16 16 115 98 Amortizacioni 19.226 22.436 26.604 32.583 Za otp. pokretn. 130 160 — Fondovi glavnice 36.095 40.334 44.486 51.005 Trg.-industr. banka 2.744 9.958 17.350 12.536 Obaveze po otv. rač. 1.268 2.012 4.291 3.603 Akcepti = — 1.786 Kaucije za potr. struje 251 278 321 361 Ostave, kauc., gar. 8.226 17.442 23.903 28.852 Zbir. bilansa 48 584 70.024 92.137 106.859 Obrtni kapital 40.358 52.582 68.234 77.506

Da pogledamo najpre aktivu. U 1938 zbir bilansa iznosi 106,96 miliona dinara prema 92 mil. u prethodnoj i 48,6 mil. u 1935 godini. Ako se iz aktive izbaci pozicija »ostave, kaucije, i garancije«, koja nema naroč:to veliki značaj za ocenu strukture preduzeća, videćemo da je aktiva Elektro-Makiša од 77,5 mil. krajem 19838, u stvari za oko, 9,9 mil. veća nego u prethodnoj godini, dok je u odnosu na 1935 gotovo udvostručena. To ukazuje na brzi tempo ekspanzije u toku poslednje tri godine.

Nova centrala u Vreocima bilansirana je sa 15,8 mil. U toku prošle godine ova pozicija je povećana za 800. Ћи.

i —

Najvažniji porast pokazuje pozicija »dalekovodi«. Njihova bilansna vrednost povećana je prošle godine za preko 8 mil. din., na 94,5 mil. Krajem 1935 dalekovodi su bili iskazani sa 12,55 mil. To znači da je njena bilansna vrednost, u Vezi sa proširenjem eclektrifikacione domene preduzeća u toku poslednje tri godine gotovo utrostručena. Centrala Makiš bilansirana je sa 14,4 mil., a cenfrala· Šabac sa 6,4 mil. din. Vrednost ukupnih investicija dostigla je impozantnu cifru od73;5 mil. ап.

U pasivi vidimo da su prošle godine rezervni i amortizacioni fondovi povećani za preko 6,5 mil. To je najsnažnijadotacija od osnivanja preduzeća. Obaveze su prošle godineporasle svega za 2,5 mil. din., što je neznatno s obzirom na povećanje aktive za preko 9 miliona dinara. Obaveza prema Trgovačko-industrijiskoj banci uvećana je, u stvari, za preko 5 mil., na 22,5 mil. Međutim, sve ostale obaveze su reducirane na polovinu i iznose još samo 3,6. mil. To je povolino. Inače, glavnica sa rezervnim i amortizacionim fondovima premaša 51 mil. din. Sami amortizacioni fondovi iznose 39,58 mil., što znači da su ukupne investicije njima. pokrivene sa oko 4496,

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1935. 1936 1937 1938. u hiljadama dinara

Troškovi proizvodnje 6.866 6.570 6.236 5:758Porezi — — 552 707 Kamate i provizije 209 434 77.0 1.196Amortizacije od invest. 43.432 3.496 4.008 5.979 Otpisi 18 24 30 IE Čista dobit 19 733 7 524

Od toga se deli:

Rez. fondu 19 37 — 26

Fondu ха роу. гјауп. — 696 7 497

Prihodi Od prodaje el. struje 10.235 10.959 11.251 13.744 Od kirije strujomera 204 259 303 349.

Razni prihodi 105 39 50 87 Zbir. prih. ili rashoda 10.544 11.257 11.604 14.170:

Sve vrste prihoda u 1938 bile su veće nego u prethodпој godini. Najglavn:ji prihod je onaj od prodaje električne struje koji je iznosio 13,74 mil., prema 11,25 mil. din. u 1937. Kao što se vidi, povećanje prema prethodnoj godini iznosi 2,5 mil. din. odnosno 22%. Time je omogućeno povećanje dotacije amortizacionim fondovima za skoro 2 mil. dinara, u poređeniu sa 1937 godinom.

Kod rashoda se dobija interesantna slika poređenjem istih za nekoliko poslednjih godina. Sa porastom konzuma raste i pr:hod u dinarima, ma da srednja prodajna cena opada. Produkcioni troškovi po jedinici proizvodnje opadaju još intenzivnije. Šta više, troškovi proizvodnje pokazuju tenden. ciju opadanja čak i onda kada se izraze u dinarima. Troškovi proizvodnje, razvođenia i naplate električne energije pali su sa GOD od bruto prihoda u 1936, na 55% u 19937 i na 42% u 1938 godini. lako je, kao što je već spomenuto, prošlogodišnja proizvodnja bila za oko 30% veća od one u 1937, ipak su troškovi smanjeni za 8%.

Čista dobit od 5923 hilji. dotirana je fondovima. Od 1935: dividenda nije deljena, dok je ona od 1932 do 1934 iznosila po 10%.

U upravi su g. g.: Vasa T. Knežević (pretsednik), Aleksandar R. Pavlović, Miloje Ž. Radošević, Andrija Tošić, Aleksandar T. Tadić i inž. Pero Purišić (direktor). U nadzornom · odboru su zg. g.: Kosta Mijatović (pretsednik), Nikola Stevanov:ć (potpretsednik), Božidar Živković, Sveta J. Stanković i. Petar M. Milenković.