Народно благостање — додатак

50

pokaže da koče privredni razvitak privrede. Iz toga sledi da su dažbine na pivo prevelike, jer koče mogućnost njegovog plasmana. To im ne sme biti cili i zbog toga dažbine treba da se snmize.

I uprava društva u svom izveštaju smatra previsoke državne i samoupravne dažbine kao naiozbiliniju kočnicu proizvodnje piva. Od drugih poslovnih grana društva, fabrikacija Wvasca pokazala je znatno slabije rezultate nego prošle godine. U međuvremenu su se namnožile fabrike kvasca, tako da je konkurencija neobično oštra. Celokupni poslovni rezultat najbolje se vidi iz donje tablice računa gubitka i dobitka,

Račun subitka i dobitka

Rashođi 1935 1936 1937 1938 u Hil: din: i

Porezi i prirezi 149 215 246 169 Trošarina 1 skupni porez 43.765 3.227 3.902 4.455 Plate 402 458 482 491 Osiguranje 167 150 179 194 Penziono osiguranje — —— — 47 Катаје 1.656 1.470 1.838 1.358 Troškovi i takse 344 291 359 378 Amortizacija 1.003 1.422 1.854 2.493 Nenapl. potr. 694 — 268 521 Dobitak sa prenosom 51 70 113 179

Prihodi Od piva, kvasca, leda 8.231 6.789 8.264 9.672 Razni 21 464. 408 495 Prenos dobitka O 51 70 113 Zbir prihoda — rashoda 8.252 7.304 8.742 10.281

Prihodi od piva, kvasca i leda iznose 9 mil. din. prema 8,3 mil., 6,8 mil. i 8,2 mil. u prethodnim godinama. Ceo porast prihoda dolazi od veće prodaje piva. Razni prihodi povećali su se takođe nešto, sa 408.000 u 1937 na 495.000 din. u 1938 geg. prema 464.000 i 21.000 u 1936 i 19835. Većim bruto prihodima na suprot stoje i veći izdaci. Trošarina i skupni porez povećali su se uporedo sa porastom prometa, sa 3,9 mil. na 4,5 mil. din. Ta poziciia je i naiveća među rashodima. Sa porastom proizvodnje i prodaje u neposrednoj vezi je porast troškova za amortizaciju investicila, sa 1,8 mil. na 25. mil. din. Pivarska industrija iziskuje velike investiciie čija amortizacija, u većoj meri nego što je slučaj u drugim industrijskim granama, proporcionalno raste sa proizvodniom i prodajom. Ostale poziciie među troškovima su stalne prirode. Tako opšti troškovi pokazuju samo neznatan porast 359.000 na 373.000, a isto tako i plate sa 482.000 na 491.000. Izdaci za poreze i prireze su pali sa 246.000 na 169.000, ali su se povećali oni za socialno osiguranje sa 179.000 na 194.000. Џ ргобој godini je na ime nenaplativih potraživanja otpisano više nego u 1937 г. Per saldo je veće bruto prihod otišao na veću trošarinu, poreze i troškove, tako da ie čist dobitak samo neznatno porastao за 63.000 па 66.000 din. Dobitak sa prenosom iz prethodne godine iznosio je 179.200 din., koji će se kao ranijih godina preneti na movi račun. Na sopstveni kapital od okruglo 17 mil. din. to ie 19, što је zaista minimalno.

Iz donje tablice se vidi imovinsko stanje društva.

Aktiva 1935 1936 1937 1938 u hilj. din.

Blagaina 72 52 69 178 Hartije od vrednosti 127 86 97 97 Zemljište 1.688 1.774 1.774. 1.852 Građevine 12.887 18.196 13.340 13.475 Mašine 16.178 16.403 16.539 16.84G Pokretnosti 5.104 5.542 5.840 6.020 Вођа 4.479 4.177 4.769 6.179

Stovarište Sarajevo

654 654 654 654: Stovarišta 4.195 4.317 4.116 351 Dužnici 9.572, 3.071 2.744 2.546 Kaucije i garancije 9.161 9.263 8.993 6.083.

Pasiva

Glavnica 12.000 12.000 12.000 12.000 Rez. fondovi 5.606 5.606 5.606 5.606 Fondovi za amortizaciju 11.614 13.036 14.890 17.882 Poverioci 19.197 18.041 16.839 15.689' Kaucije i garancije 9.161 9.263 8.493 6.088. Dobit sa prenosom - 51 70 113 174 Zbir bilansa 58.047 58.466 58.922 57.440

Glavnica ie nepromenjena 12 mil. din., a rezervni fondovi 5,6 mil. din. Poverioci su kao što izgleda stalni. Promene po toj poziciji su naime male, ali imaju, kroz poslednje četiri godine tendenciju padanja. U 1938 g. poverioci pokaтији 15.7 mil. din. prema 16,8 mil.. 18 mil. i 19,2 mil. din. Obrtni kapital koji se sastoji od glavnice, rezervnih fondova i poverioca takođe se smanjuje, zbog pada tuđih sredstava. To nimalo nije nepovolino, pošto preko fondova ха атогtizaciju stvarno se smanjuje i vrednost investicila. Fondovi za amortizaciju iznose 17,4 mil. din. prema 14,9 mil., 13 mil. i 11,6 mil. Nasuprot tome vrednost investiciia koje iziskuju brzu amortizaciju, mašina, pokretnosti, iznosi 22,8 mil. din. prema 29,8 mil. Te investicije su Već amortizovane sa 80%. Ako se mašinama i pokreinostima još dodaje vrednost građevina, koja je neznatno porasla sa 13,3 mil. na 13.5 mil. din. onda postotak amortizacije iznosi 48%. Dakle okrugio ројоvina investicija je već amortizovana. Društvo bi moglo s obzirom na to, da smanji amortizaciju. Ono to ne čini, Verovatno iz razloga opravdane predostrožnosti.

Društvo ima dobro izgrađenu prodajnu organizaciju. Siedeće pozicije su u vezi sa prodaiom. Stovarište Sarajevo sa nepromenjenom vrednošću od 654.000 din., ostala :stovarišta sa 3,5 mil. prema 4,1 mil. din. i dužnici sa 2,9 mil. prema 9,7 mil. Kao što se vidi te pozicije su u padu što je povolian znak, s obzirom na to da je prodaja piva porasla. Izgleda naime, da su kupci više platili u gotovom i manje ostali dužni. To potvrđuje i smanjenje dužnika sa 2.76. mil. na 2,5 mil. din. Doduše kao što smo videli i otpisi na ime nenaplativa potraživania su porasli, i na taj način doprineli smanjenju tih pozicija. I pozicije stovarišta se sastoje. naime, od dužnika. Pozicila — robe — odnosi se i na proizvodnju i na prodaju. Tu se naime kniiži i vrednost sirovina kao i vrednost gotove robe, koja ie delom i u poziciji stovarišta. Roba је porasla sa 4,7 na 6,2 mil din. Verovatno da je glavni uzrok porasta skok cena najvažnijih sirovina, pošto nije verovatno da je znatnije porastao lager ipo količini. Stanie blagaine bilo je na kraju godine mnogo veće nego u ranijim godinama, što dozvoljava zakliučak da društvo drži više SŠotovine nego pre. Hartile od vrednosti su перготепјепе prema 19937 sa 97.000 din. Kaucije i garanoije iznosile su 6 mil. din. prema 9 mil. i 9,9 mil. u prethodnim godinama.

Imovinsko stanje društva u prošloj godini nije se menjalo znatnije prema prethodnim godinama. Amortizaicia i otpisi su povećani, i to je išlo u prilog jačania sopstvenog kapitala. I pored porasta prodaje dužnici su smanjeni usled čega je poslovni riziko sveden na manju mčru. 1 пајхад је likviditet pivare porastao u dosta znatnoi meri. Poslovanič u prošloi godini bilo ič uspešno pošto se imovina povećala, a osim toga je postignut i dobitak, koji istina nije bio u srazmeri sa uloženim kapitalom s obzirom na visoke dažbine koje je društvo plaćalo.

U upravi su 25. 2:: Marko Đ. Đorđević, pretsednik, МЕ hailo,L. Đurić, d-r Manoilo Lesić, Adolf Minh, Karlo Husnik cen., ing. Frania Zajac, Ante Mostahinić, Karlo Husnik jun. i Jozef Bekerus.