Народно благостање — додатак

državne Dbonove. Gotovina u blagajni. i na Žžiroračunu kod Narodne Banke i državni bonovi iznose 5,98 mil., za oko 900 hili., dinara manje nego krajem 1937. Kraiem 1998 nema više blagainičkih zapisa, koji su u 1937 bili bilansirani sa 3 ти, а и 1936 за 2 ту. ап. 8

Druga grupa pozžiciia u aktivi odnosi se na date zajтоме. Ом позе 22,8 mil. prema 97,3 mil. u prethodnoj i 33,8 mil. u 1936 godini. Kao što ie. već spomenuto, banka је i u 1938 kreditne poslove obavljala uglavnom samo sa starim Rkomitentima. Samo 17,5% ukupnog obrtnog kapitala plasirano. ie u zajmoVe. |

Treću grupu bančinih aktivnih poslova čine preduzeća kojima ona neposredno upravlja. Ova su bilansirana sa 51,8 mil., što znači da ie u njih plasirano oko 40%o0 ukupnih sredstava s kojima ie kraiem 1938 banka raspolagala. U odnosu na prethodnu godinu zaduženje preduzeća ie povećano sa 14.77, mil. Od toga otpada na povećanje kod industrije lima 11,57 mil., na ono kod fabrike vagona 3.53. mil. i na veće zaduženje »strugara« 1,05 mil. Nasuprot tome тадиХепје »геспог brodarstva« u 1938 bilo ie za 1,4 mil. din. manie nego u prethodnoi godini. Brojke koje se odnose na preduzeća ne pretstavliaju imobilni plasman, već ukupna zaduženja odnosno bilansnu vrednost investicila i njihov celokupni obrini kapital (novac, sirovine, roba, dužnici itd.).

Nostro-hartiie od vrednosti i vrednosti fondova iskazane su sa skoro 40 mil. din., što znači da na njih otpada oko 30.759) сеје akitve. U odnosu na prethodnu godinu bilansna vrednost ove grupe bančinih plasmana samo je neznatno Dpovećana (za 600 hili. din.), uglavnom zbog dobitka na kursnoj razlici. Međutim, treba zabeležiti jednu formalnu promenu kod bilansiranja. Naime, u smislu Uredbe o obrazovaniu poslovnih rezervi od 24 juna 1938 u poslednjem bilansu banka iskazuje vrednosti stalnog rezervnog fonda odvojeno od. vrednosti svojih ostalih fondova. Vrednosti stalnog rezervnog fonda iskazane su sa 5,52 mil., a sastoie se iz državnih papira (2,82 mil.) i skcija Narodne banke (2,7 mil.).

Nepokretnosti su iskazane sa 9,38 mil., a sastoje se iZ bančine zgrade i nekoliko drugih imanja (»Kraljeva pivara«, »Stara Srbija« itd.).

Kao što se vidi, bančin obrtni kapital od okruglo 130 mil:ona u 1938 godini podelien je na 5 delova: u preduzeća je uloženo 51,8 mil., u efekte oko 40 mil.. u zaimove 22,8 mil., u nepokretnosti 9,3 mil., a nešto ispod 6 miliona otpada na gotovinu, potraživanje po Žžiro-računu kod Narodne banke i na državne bonove. I ranije je naiviše sredstava bilo mplasirano u industrijska preduzeća. Ta vrsta plasmana prošle godine ie ioš i znafno pojačana. Uprava smatra da je dužnost banaka koje su već radile na podizanju domaće industrije da produže тад u tome pravcu. Ona demantuje time sve prekore koje su izmjslili kritičari za vreme bankarske krize na adresu mešovitog bankarskog sistema. Prometna banka ne samo što ne odustaje od tog sistema, već ga štaviše produbljuje.

| Račun gubitka i dobitka Rashodi

1935 1936 1937 1938 u hili. dinara “Proškovi 1.659 1:625 1.864 2.804 Катаје 2,972 3.281 3.561 3.344 Otpisi 758 738 949 U Gubitak preduzeća 9.762 —— 7 __ ·Čista dobit | _ 1.250 1.797 2.094 Prihodi

od nepokretnosti 1.315 1.271 1.299 1.988 ·Od hart. od vrednosti 702 9.220 1.218 1.448 Катаје 1.416 9.869 2.686 1.859 Proviz. i prih. preduzeća 829 581 992 3.561 Napl. otpis. potraž. 40. 10 33 74

· Razni prihodi

49

321. — 1.883 19 Gubitak 3.525. А 5 |B Zbir prihoda-rashoda ~” 8.151 6.894 8.111 8.942

Ukupni prihodi u 1938 iznosili su 8,94. mil., za 190 hili. više nego u prethodnoi godini. Kod proviziia i prihoda od preduzeća imamo ogroman porast. Ovi.prihodi u prošioj godini su iznosili 3,56 mil. din. prema 992 hili u 1937. Za 200 hili. bili su prošle godine veći i prihodi od ћат а о4 угедnosti, dok su prihodi od nepokretnosti uglavnom jednaki kao i u 1937. Međutim, prihodi od kamate bili su za 880 hilj. manji nego u prethodnoj godini; u 1938 nema više ni raznih prihoda, koji su u 1937 bili iskazani sa 1,88. mil., din.

Na strani rashoda vidimo da u 1988 niije bilo otpisa, dok su oni u 1937 iznosili 949 hilji., a u 1986 i 1935 ро. 750 bili. din. godišnje. lako su tuđa sredstva porasla, ipak su izdaci za kamate za oko 290 hilj. din. manji nego u 1937. Prosečna kamatna stopa koju plaća Prometna banka iznosi oko 4,99%. Troškovi u 1938 bili su za oko 940 hili. din. veći nego u prethodnoi godini. Kako izgleda, to se ima pripisati Vanrednim izdacima nastalim u vezi sa podizanjem industrije lima u Zemunu, a delom je posledica novih socijalnih tereta.

Čisti dobitak iskazan je sa 2 mil. 94 hilj. din. Ako se tome doda dobitak na kursnoj razlici efekata od 4]9 hili., prihod od hartija stalnog rezervnog fonda od 324 hili. i prihod od hartiila osobenog rezervnog fonda od 934. hilj., vidi se da prošlogodišnji ukupni čisti dobitak dostiže 3,77 mil. din. Deli se diyidđenda od G6%/0 (prema 5% u 1937 i 4% u 1996). Za njenu isplatu iz dobiti je izdvojen iznos од 12 ти. Рађћ 470 hili. odvojeno je za tantijemu i I20 hilj. za porez na dividendu. Ceo ostatak otišao je na povećanje bančinih sopstvenih sredstava.

U upravnom odboru su g.g.: Miloš Savčić (pretsednik), Vladeta M. Savčić (potpretsednik), Vasa U. Jovanović, ·Živojin Janković, Aleksandar Acović, Jovan J. Lučić, Milenko M. Savčić, Liubiša M. Savčić i Svetozar M. Savčić. U nadzornom odboru nalaze se gospoda: Milutin Stanojević (pretsednik), Stevan M. Milovanović (potpretsednik), Jakov Savčić, Dimitrije S. Mirković i Jovan Ganović.

PARNA PIVARA. FABRIKA SLADA I KVASCA MiH. J. KOSOVLJANIN — JAGODINA

Na osnovu pojedinih izveštaja ne može da se stvori sud o stanju onih proizvodnih grana kojima pripadaju dotična preduzeća. Ali ipak oni imaju dokumentarnu snagu, pošto svi izveštaji jedne industrijske grane daju najboliu sliku o njenom položaju u jednoj godini. Na osnovu raspoloživih podataka izgleda da se potrošnja piva nešto povećala u 1938 god. S obzirom na to da je naša privreda doživela u prošlim dvema godinama nezapamćen polet, to bi bio dosta mršav rezultat. Potrošnia piva neobično ie osetliiva. Čim konjunktura popusti i potrošnja piva pada. U konjunkturnom poletu naprotiv, potrošnja piva snažno raste, kao što to DOkazuje primer Nemačke. Kod nas i pored zaista snažnog privrednoe poleta potrošnja piva nije pokazala ono povećanie koje bi se moglo očekivati. To znači da nešto nije u redu, da pivarsku industriju koči nešto, što je van njenog domašaja. Ne može se naime, pretpostavljiati da bi pivarska industrija svesno radila na svoju štetu. A to bi se moralo činiti, ako njoj ne bi uspelo da ukloni uzroke koje koče polet. Al. ima mnogo takvih uzroka koji zavise od drugih, u slučaju pivarske industrije od — države. Pivo je opterećeno visokim dažbinama. Zbog njih je pivo tako skupo. A izgleda da је ono preskupo, pošto se potrošnja nile povećala u srazmeri sa opštim pobolišanjem privrednih prilika. Ako dosada nadležni faktori nisu bili pristupačni razlozima da su dažbine zaista previsoke, na osnovu poslednjih iskustava oni će morati promeniti mišlienie. Dažbine su uvek prevelike čim sč