Народно благостање — додатак

va Prometne banke napominje u svom poslednjem izveštaju da su u prošloi godini i sva bančina preduzeća dala povoljne rezultate. Bančina beogradska strugara snabdevana je oblom i prerađenom građom sa strugare u Bosanskoj Jagodini. Raдепо је за umanjenim kapacitetom, jer je prvenstveno preradivana borova građa, iz koje se izrađuju samo proizvodi za specijalne potrebe. Bančino brodarstvo sa peskarskim odeljeniem dalo је takođe dobar rezultat, ma da građevinska delatnost ni u prošloi godini nije bila tolika, da bi se mogla potpuno zaposliti sva preduzeća koja se u Beogradu bave dobavom peska i šliunka. Zaposlenost bančine fabrike vagona i gvozdenih konstrukcija u Ктибемси и 1938 bila je Veća nego ranijih godina, što ie delom u vezi sa proširenjem delokruga te fabrike. Izgradnia bančine industrije lima u Zemunu ie u toku prošle godine završena, tako da se je s proizvodnjom počelo. pred kraj godine. Izgledi tog preduzeća su povolini, ier mu je lokalni položai povoljan, a moderna: postrojenia obezbeđuju najracionalniju proizvodnju.

Volumen čisto bankarskih poslova pokazuje opet izYesno smanjenje u poređenju sa prethodnom godinom. To dolazi otuda što je banka posvećivala maksimum pažnje svojim industrijskim preduzećima, dok je aktivne kreditne poslove obavliala uglavnom samo sa svojim starim komitentima. Inače, bančina poslovna politika nije se ni prošle godine menjala. Stalno se је vodilo računa o tome da se Do potrebi uzmogne odgovoriti svim obavezama. Bančina uprava je isto tako uvek nastojala da održava povoljan odnos između 5орstvenih i tuđih sredstava, što jie naročito kod poslovnih banaka neobično važno. Što se tiče uloga na štednju, s obzirom na gornja izlaganja je jasno da bančina nastojanja nisu išla za tim da ih prikupi što više, Već naprotiv da ih zadrži na umerenoj visini. Takvu depozitnu politiku banka je mogla da vodi blagodareći znatnim sopstvenim i dovolinim srednjeročnim tuđim sredstvima.

Glavne bilansne pozicile Prometne bamke za poslednie četiri godine ovako izgledaju:

Račun izravnania

Aktiva 1935 1936 1937 1938 u hiljadama dinara Gotovina, zapisi i bonovi: Blagajna 940 1.103 1.620 1.113 Žiro kod N. banke ~ 1.100 1.312 1.701 1.815 Blag. zapisi —.— 2.000 3.000 —.Drž. bonovi 3.552 4.314 3.552 3.552 Ukupno 5.601 8.729 9.873 5.980 Zajmovi: po menicama 7.797 7.158 5.749 6.789 po zalogama 74 86 106 119 po tek. računima 17.423 96.559 21.439 15.959 Ukupno 25.294 33.798 27.294 22.861 Bančina preduzeća Strugare 12.824 12.834 11.160 12247 Brodarstvo 6.605 8.200 8.850 7.463 Fabrika vagona 8.726 10.062 10.187 13.799 Indistruja lima . —.— —.,.— 5.073 16.650 Рођ. д. »Торојак« 1.941 1.855 1,756 1752 Ukupno 30.096 39.951 37.096 51.795 Hartije od vrednosti 17.665 17.525 17.632 16.826 Vredn. stalnog rez. 8. —— _ | 5.526 Vrednost osob. тег. |. 18.323 19.455 91.750 17.619 Ukupno 35.988 36.980 39.382 39.971 Nepokretnosti 9.935 9.935 9.750 9.332 Nameštaj 1 din. 1 ап. ı din. 1 din. Kaucije, ostave, gar. 80.911 75.381 76.559 87.695 Gubitak 3.595 —— = ==

Pasiva Glavnica 20.000 20.000 20.000. 20.000 Fondovi stalni rezervni 5.000 5.000 5.000 5.584 osobeni rezervni 12.483 9.356 10.788 11.115 valorizacioni 2.710 2.710 2.710 2.710 kursne razlike 5.426 6.414 8.632 9.051 Ukupno 25.619 23.480 27.130 29.110 Obaveze | Ulozi na štednju 15.818 16.856. 16.839 14.365 Tekući račun 42.700 50.836 53.654 61.928 Reeskont 5.790 9.514 3.583 2.520 Ukupno 64.308 77.206 74.076 78.813 Razna pasiva 511 626 629 225 Tantijema —.— 281 391 471 Dividenda | 800 1.000 1.200 Prenos dobiti u n. 8. —.— —.— 100 120 Zbir bilansa 191.350 197.775 199.877 217.684 Obrtni kapital 110.432 192394 128.326 129.939

Bančin obrtni kapital iznosio je u 1930 godini, када је u stvari bio najveći, 187 miliona dinara. Do kraja 1983 smaпјеп je na 103,6 miliona, ali se u toku sledećih godina opet stalno povećava i kraiem 1938 godine dostiže visinu od 129,94 mil. Od toga otpada 49 mil. na glavnicu i fondove i 79 miliona na ukupna tuđa sredstva. To znači da sopstvena sredstva prema tudima stoje po prilici kao 10 prema 16, dok je u 1930 godini, pre bankarske krize, na svakih 10 dinara sopstvenih sredstava dolazilo po prilici 25 dinara tuđih. Kako se мапа | ukupnog obrtnog kapitala kraiem 1938 ne razlikuje znatno od rekordnog stanja iz 1930, spomenuto popravljanje одпоза 17među sopstvenih i tuđih sredstava prilično jasno pokazuie u kojoj je meri u međuvremenu unutrašnja snaga рапке ројаСапа. Uprkos bankarskoj krizi i opštoj privrednoi depresiji, Prometna banka ie uspela da od 1930 do kraja 19938 iz redovnih prihoda odvoji oko 10 miliona dinara za povećanje svojih fondova. Pri tome su njezini akcionari samo u 1938, 1934 i 1935 ostali bez dividende.

Od sopstvenih sredstava otpada 20 miliona na glavnicu i 99,11 miliona na fondove. Postoje četiri fonda: zakonski rezervni od 5 mil. 534 hili., osobeni rezervni od 11,1 mil., valorizacioni od 2,7 mil. i fond kursne razlike od 9,05 mil. din. U 1938 fondovi su povećani za oko 2 mil. din. Banka ne iskazuje u svojim bilansima nikakve amortizacione fondove, ier se kod njenih pteduzeća amorlizacija Vrši neposredno. Zaduženje preduzeća odnosno njihova vrednost po odbitku amortizaćije iskazana je u bančinoij altivi.

Tuda sredstva iznose, kao što je već spomenuto, okruglo 79 miliona din. prema 74 mil. u prethodnoi, 77,2 mil. u 19937 i 64,3 mil. din. u 1936 godini. Ulozi na štedniu su prošle goOdine opali za 2,5 mil., na 14,3 mil. din. Na uloge ne otpada više od 11% ukupnih sredstava s kojima Prometna banka radi. S obzirom na hjenu strukturu poslovne banke to je i razumljivo. Prošle godine je i reeskont opet smanien, ı to za 1 mil. din., na 2,5 ти. Шасе, од 1931 godine, u kojoi je bio iskazan sa 20,6 mil., reeskont se gotovo stalno smanjuje. Jedino u 1936 bila ie i ta pozicija u porastu. Treću, najvažniju vrstu tuđih sredstava čine pasivni tekući računi, koji su kraдет 1938 iskazani sa 61,9 ти. ргета. 53,6 mil. u prethodnoj i 49,7 mil. din. krajem 1935 godine. Та vreme prve fTazč Dal Rkarske krize, u 1931 i 1932 godini, ovi pasivni tekući računi smanjeni su sa 48,5 miliona na 31 milion, dakle za 17 mil. Medutim, posle 1939 godine jasno se ispoliava tendencija njihovog postepenog ali stalnog porasta. Znatan deo pasivnih tekućih ima Кагакфег srednjeročnih industrijskih kredita.

Nktiva je neobično pregledno grupisana. Na prvom meatu imamo likvidna sredstva, medu Roja možemo ubroiiti i

računa