Народно благостање — додатак

Укупна средства на рачуну „новог“ пословања порасла су у току прошле године за 108 милиона динара. Управа хрватске штедионице напомиње у свом последњем извештају, да би тај пораст био још и знатно већи, да није због политичких догађаја у септембру 1938 дошло до застоја, не. само код нас, него и у свим европским државама. Светска производња и потрошња, које су се у 1936 и 1937 биле знатно повећале, почеле_су.крајем 1937 опадати, а тај пад се је наставио и у 1938 години. Разуме се да то није могло повољно утицати ни на привредни полет у нашој земљи, Када се то има у виду, онда се мора приписати још већи значај успеху који је Прва хрватска штедионица остварила у току прошле године. жице и по текућим рачунима, који су још крајем 1934 износили само 89,78 милиона динара, достигли су висину од 46485 милиона. То значи да су у току последње четири године више него упеторостручени. У 1988 порасли су за 106 мил. дин. односно за 30%•. Прошле године су порасли и повериоци за 2,7 мил. на 30,1 мил. На тај начин је укупни износ средстава поверених Штедионици од стране улагача и поверилаца достигао висину од 495 мил. дин. Томе треба додати и реесконт, који ја крајем 1938 исказан са 49,32 мил. према 2,75 мил, у 1937.

Сва нова средства употребљавају се, у смислу Уредбе, само за сасвим сигурне и потпуно ликвидне пласмане. На готовину, бонове главне благајне Министарства финансија и државне хартије од вредности отпада 178,6 мил., што значи да је око 33%/• свих нових туђих средстава покривено готовим новцем и хартијама које се могу сваког тренутка претворити у готов новца. Сама готовина износи 114,88 мил. и њоме би се могло одмах исплатити преко 219/ свих нових туђих средстава. У односу на претходну годину готовина је повећана за 18 мил. дин. Код бонова Министарства финансија пораст износи 2 мил. а код хартија од вредности 20 мил. дин.

Есконтоване менице исказане су са 36,82 мил. према „непуних 20 мил. крајем 1987. Краткорочне позајмице по текућим рачунима износе 272,76 милиона, за 51,5 мил. више него крајем претходне године, а разни дужници су порасли са 8,95 мил. у 1937 на 19,74 мил. дин. у 1938 години. Према томе на краткорочне позајмице по текућим рачунима, на менице и разне дужнике отпада око 549 целокупне „нове' активе односно 329,3 мил. према 250 мил. крајем претходне, 144 мил. крајем 1936 и 86 мил. дин. крајем 1935 год. Као што се види, кредити које Прва хрватска штедионица у новом пословању ставља на расположење нашој привреди показују такође снажну тенденцију пораста,

Повољни развитак пословања није остао без утицаја ни на добитак Штедионице. Рачун губитка и добитка овако изгледа;

Расходи

1935 1936 1937 1938 у милионима динара Пословни трошкови 56,70 53,43 55,81 56,58 Лични и стварни издаци 23,00 24,22 25,74 25,67 Порези и прирези 4,60 5,07 5,80 6,28 Отписи 6,00 17,87 7,32 10,39 Резерви старог послов, (0,19) — Рени | Резерви новог послов. (0,73) (0,50) (0,50) (0,50) Чисти добитак 11,82 (6,67) 6,92 7,02 Приходи

Пренос добитка 5,80 — = Приход од непокр. __ 3,92 3,81 2,79 Течајни добици — 5,82 7,88 9,80 Кте, пров. и разни 96,40 97,53 89,96 93,35 Збир прих.-расх. 10220 10727 107,60 _ 105,94

Збир прихода износи 105,94 мил. за 4,34 мил. дин, више него у 1987 години. Приходи од непокретности у

47

1938 били су за OKO 1 мил. дин. мањи него у претходној години. Међутим, приходи од течајних добитака повећани су за око 2 мил. дин. а они од камате и провизије за 3,4 мил. На страни расхода видимо да су пословни трошкови у 1988 били за око 770 хиљ. дин. већи него у претходној години. То је у вези с повећавањем издатака за камату. У поређењу са претходном годином и издаци за порезе и прирезе били су у 1938 за око пола милиона динара већи, а за око 3 мил. дин. повећани су и отписи. Режијски трошкови односно лични и стварни издаци су, насупрот томе, нешто смањени.

Чисти добитак за 1938 исказан је после извршених отписа и дотације од 500 хиљ. резерви новог пословања са 7,02 мил. дин. Добитак је овако подељен:

1935 1936 1937 1938 у хиљадама динара

49 дивид. на прв. акц. — 533 800 800 Пензионом фонду 3.000 1.000 1.000 1.000 Пензионо осиг. служб. — — 500 500 Резерви новог посл. — — 1.000 1.000 Резерви старог посл. 8.820 5.142 3.626 3.720 Укупно 11.820 6.675 6.926 7.020

Крајем 1988 Прва хрватска штедионица имала је, поред централе у Загребу, и 37 филијала.

Управу су сачињавали господа: Мирослав гроф Кулмер (претседник), д-р Стјепан Посиловић и д-р Људевит пл. Јосиповић (потпретседници), д-р Бранко Пливерић (главни равнатељ), Ђуро Бачић, Јурај Безук, Александар Динић, д-р Отон Франгеш, Иван Галић, Људевит Герерсдорфер, Милан Гмизовић, д-р Јосип Хацин, д-р Халидбег Храсница, д-р Милан Јошић, д-р Филип Јурчић, д-р Владимир Леустек, Љубомир Милијћ, Светозар Милинов, Миховил Николић, Мг. фарм. Јосип Салопек, д-р Егон Старе, д-р Никола Талер, Анте Топић и Драган витез Трнски. У надзорном одбору су господа: д-р Бранко Шеноа (прочелник), д-р Винко Мандекић (заменик прочелника), Мавро Акселрад, инж. Ђуро Стипетић, Славко Турковић и Вељко Васић.

PROMETNA BANKA A. D. — BEOGRAD

Analizirajući bilans Prometne banke za 1987. godinu naglasili smo da je ona jedna od najvećih pcslovnih banaka u Jugoslaviji. Pored čisto bankarskog posla ona ima i vrlo velike industrijske angažmane. I to ne samo u vidu kreditiranja raznih preduzeća, nego i neposredno, sopstvenim upravljaniem. Odnosna industrijska preduzeća nalaze se u strukturelnom sastavu banke i ona njima upravlja nepcsredno, kao i svojim ostalim čisto bankarskim odeljenjima. Bančino učestvovanje u industriji nije ograničeno samo na jednu granu industrijske delatnosti, već obuhvata više njih. Najveći bančin angažman bio ije još do prošle gcdine u šumskoj odnosno drvarskoj industriji. U toku 1938 taj angažman se je čak i nešto povećao. Međutim, povećanje sredstava koje je banka stavila na raspoloženje nekim svojim drugim industrijskim odeljenjima bilo je još znatnije. Iz bilansa za 19988 godinu vidimo da je sada najviše sredstava plasiranc u industriju lima, a zatim u fabriku vagona i gvozdenih konstrukcija (u Kruševcu). Šumska odnosno drvarska industrija nalazi se sada na trećem mestu. Zatim dolazi rečno brodarstvo. U bančinom sastavu nalazi se čak i iedno polisko dobro. Posredno — putem

afiliranih preduzeća — Prcmetna banka je zainteresovana u građevinarstvu, u rudarstvu, osiguranju itd, Stanje u našoj industriji u prošloj godini je bilo

uglavnom zadovoljavajuće, U raznim granama zaposlenost je bila različita. Međutim, u većini slučajeva nastavilo se je DOoDolišanjie koje je primećeno već u 1936 i 1937 godini. Naročito treba istaknuti da su mncge industrije povećavale svoja postrojenja, a s time u vezi i svoj proizvodni kapacitet. Upra-