Народно благостање — додатак
66
по ломбарду POO | | 097 146 155 по. тек. рачуну 144.752 116.076 S.853 79.175 издвојени за
Спец. рез. ф. (—123.268) (— 98.738) (— 79.700 (— 69.726)
вредн. дужн. Сп, р. ф. 53.726 45.098 35.391 27.878
Хипотекарни посао:
хип. зајмови 15.779 14.261 10.828 10.049 ком. зајмови 5.433 5.280 5.125 4.963 заостале рате 3.580 2.651 1.316 1.049 сопств. зал. и обв. 5 18 —— o. 5 Непокретности 28.466 29.992 28.678 26.855 Разна актива - 71 — 36up 343.191 „267.798 225.680 196.392
Актива. Ново пословање, | 43.351 30.277 62.236 94.827
Благајна
Хартије од вредн. држ. 1.496 385 2.928 294 Харт. од вредн, прив. —— 95 15 Валуте 417 296 283 260 Менице 24.221 33.814 34.837 46.511 Ломбард 3.908 5.820 5.067 13.869 Дужници по тек. рач. 86.913 „155.986 „181.811 161.831 Разна актива 10 40 49 37 Збир 159.616 „226.618 „287.290 319.661 Пасива. Старо пословање.
Главница 18.500 18.500 18.500 18.500 Приоритетна главница 41.500 41.500 41.500 41.500 Сп. р. ф. (Уредба). 54.247 . 45.804 36.411 99.630
Потп. фонд Ф. Шврљуге 1.000 1.000 1.000 1.000
Хипотекарни посао:
Издате заложнице 17.355 12.128 8.183 4.130 Издате ком. обв. 5.462 4.857 4.712 4.556 Извучене зал. обв. 762 961 688 663 Купони зал. обв. 116 113 75 82 Унапред плаћ. рате 57 100 56 172 Гарантни фонд 103 87 82 81 Повериоци: Улози 40.443 26.284 21.438 16.023 Разно 149.605 „117.467 95.580 75.296 Реесконт Нар. банке 21.391 9.792 7.900 5.870 Разна пасива 639 598 473 370 Збир 351.180 „279.188 236.598 197.874 Пасива. Нево пословање. Редовни рез. фонд — 647 1.392 2.185 Фонд курс. разл. еф. — 1.479 2.359 Улози на књижице 40.291 54.673 65.778 76.790 Повериоци 104.690 J59:64/ 200003 225.722 Реесконт — == 4.000 Разна пасива 246 517 286 348 Збир 145.157 208.478 „268.87 311.405 Чисти добитак 6.469 6.750 7.443 6.774 Збир. укупн. биланса 502.807 494.416 512.990 516:055
Крајем 1934 од укупног збира биланса отпадало Је 82,5% на старе рачуне, У 1935 стари рачуни према новима стојали су као 68 према 32, а у 1936 као 56 према 44. Већ крајем 1937 обим нових средстава био је већи од обима старих, тако да је тада од укупне активе отпадало 44% на „старе и 56% на „нове послове. У току прошле године овај однос се је и даље поправљао у корист нових послова, на које је крајем 1938 отпадало 62% од укупних. Иначе, у току последњих пет година промене код укупног збира биланса нису биле велике, То значи да се је кроз то
време ново пословање ширило по прилици истим темпом, којим се је старо редуцирало.
Ако се најпре задржимо код „новог пословања“, видимо да главни извор „нових“ туђих средстава претстављају повериоци односно пасивни текући рачуни. Крајем 1938 ови су износили 225,7 мил. док су улози исказани са 76,8 мил. а реесконт износи 4 милиона динара. У вези са узнемиреношћу, до које је било дошло због међународних политичких догађаја у септембру прошле године, реесконтни кредит који је Народна банка била ставила на расположење био је нешто већи, тако да је Југославенска удружена банка ослањајући се на своју велику ликвидност и на ту помоћ без икаквих тешкоћа могла да одговори свим захтевима који су у то критично време на њу били стављени. После септембарских догађаја нервоза публике се је знатно стишала, тако да су се и улози стали враћати у великој мери. У вези с тим су и банчина ликвидна средства опет знатно појачана.
Нова средства се употребљавају увек само за сасвим ликвидне пласмане, одобрене Уредбом. Готовина из „новог пословања“ износи 94,8 мил. према 62,2 мил. крајем 1937 и 30,3 мил. у 1936. То значи да се око 30% нових средстава састоји из готовине. Активни текући рачуни исказани су са 161,8 мил. према 181,8 мил. у претходној години. Према томе мањи су за равно 20 милиона. Насупрот томе стање есконтованих меница повећано је са 348 мил. у 1937 на 46,5 мил. у 1938. Повећано је и стање ломбардних кредита
са 5 мил. у 1937 на 13,87 мил. у 1938: Хартије од вредности из „новог' пословања, и то готово искључиво државне, износе 2,3 мил. дин. Услед поменуте прегрупације дужника и знатног повећања готовине степен банчине ликвидности је такође знатно појачан.
Интересантно је и кретање појединих позиција активе и пасиве „старот, пословања. Банчино учешће у разним предузећима и прошле године је смањено. Крајем 1938 оно износи 5,7 мил. према 10,3 мил. у 1937. Још крајем 1933 банчине акције банкарских, транспортних и индустријских предузећа биле су исказане са 52,7 мил. дин. Одлука донета приликом санације да се завод изгради у чисту мобилну банку је већ готово сасвим остварена. Укупна банчина потраживања из „старог пословања“ износе 102 мил. дин. Од тога отпада на менице у портфељу 11,9 мил. на активне текуће рачуне 72 мил. и на вредност дужника одвојених за покриће Специјалног резервног фонда 27,88 мил. Крајем 1937 сва ова потраживања су била исказана са 137 мил, што значи да су у току прошле године смањена за око 35 мил. дин. Комунални и и хипотекарни зајмови такође су мањи него крајем претходне године и крајем 1938 износили су још свега 16 мил. дин. Непокретности су исказане са 26,8 мил. То су у главном само зграде банчиних главних завода у Београду и Загребу и зграде у којима су смештене њезине филијале (Марибор, Петриња и Сушак).
Улози „старог“ пословања смањени су у току 1938 за 5,5 мил., на 16 мил. дин. Разни поверноци износе 75 мил. према 95 мил. у 1937, а „стари“ реесконт 5,87 мил. према 7,9 мил. у претходној години. О смањењу банчине обавезе према имаоцима Специјалног резервног фонда било је већ речи. У току 1938 она је смањена за 7 мил.
Рачун губитка и добитка
Расходи 5 1935 1936 1937 1988 Трошкови управе 13.811 14.566 15.356 14.601 Порези 12217 2.861 1.532 4.121 Камата 7.585 10.200 9.932 11.395 Курс. разл, отписи 501 1.107 1.354 390 Чисти добитак 6.469 6.750 7.443 6.774