Народно благостање — додатак

долф пл. Калај, Павао барун Корвфелд, д-р Артур Марић, Еуген Радован, д-р Рудолф Роданић, Еуген Шварц, д-р Иво Тартаља. У надзорном одбору налазе се господа: Мишо Бергер, Карло Коронели, д-р Иван Коциан, Бела Сомло и. Зигфрид Волф.

ЧЕСКОСЛОВЕНСКА БАНКА Д. Д. — ЗАГРЕБ

У свом последњем пословном извештају управа Ческословенске банке д. д., Загреб, напомиње, поред осталога, да је у септембру прошле године, у трагичним часовима по Чехословачку, код неупућених запажало мишљење да овај завод зависи од прилика чехословачког новчарства, које се је том приликом било сасвим укочило. На неоснованост те претпоставке не бисмо наше читаоци морали ни упозоравати, дер смо већ у броју 10 од 5 марта 1938, анализирајући банчин биланс за 1937, изричито нагласили да се Чешкословенска банка не ослања на новчане установе из Чехословачке, него искључиво на Чехе и Словаке који стално живе у нашој држави и који су у већини случајева у нашој земљи и рођени. Како у погледу својих средстава, тако и у погледу њиховог пласирања Ческословенска бан: ка зависи искључиво од домаћег тржишта. Она иде за тим „да окупи око себе претежни део Чеха и Словака који живе у нашој држави и да изврши у неку руку концентрацију њиховог капитала.

Завод је основан 1932 г. у Дарувару иницијативом неколицине имућнијих Словака и Чеха настањених у нашој земљи. Своје пословање банка је започела са главницом од пола милиона динара. Већ у 1923 главница је удвостручена, у 1924 повишена. је на 2,5 мил. у 1928 на 5 мил., а у току 1931 године на 7 мил. дин. Банчина централа пресељена је пре десет година — 1929 — из Дарувара у Загреб. Банка има и своје филијале у Беловару, Илоку, Дарувару, Шиду и Ковачици, и успела је да око себе окупи знатну клијентелу. Како је она једини већи новгчани завод наших Словака и Чеха, а вођена је са великом „опрезношћу, Ческословенској банци је пошло за руком да “заузме видно место. међу нашим новчаним заводима. С об„зиром на велико и потпуно заслужено поверење које она ужива, повољни су и изгледи за њен даљи нормалан ра"звитак. Банка је и у току прошле године, задовољавајући свима на њу постављеним захтевима, развијала своју делатност с повољним успехом. Доказ за то пружа нам и "упоређење банчиног биланса за 1938 са билансима за пеколико ранијих година.

Рачун изравнања

Актива 1935 1936 1937 1938 у хиљадама динара

Готовина 2.384 2.756 2.968 3.406 Нар. банка и П. штед. — — 1.793 1.774 Остали новч. заводи 4.667 4.251 2.846 3.215 Девизе и валуте 76 58 252 14! Хартије од вредности 1.204 957 2.712 1.754 Менице 21.586 23.550 13.814 19.363 Дужници по тек. рач. 16.956 20.641 33.859 32.007 Непокретности 3.337 3.863 3.363 3.826 Разна актива 2.373 1.673 2.590 3.045

Пасива Главница 7.000 7.000 7.000 7.000 Резервни фонд 1.708. 1.750 1.766 1.822 Пензиони фонд 200 291 228 253 Улози на књижице 27.894 30.201 33.052 33.259 Улози по тек. рач. 11.325 12.017 15.788 14.116 Разна пасива 3.623 5.593 5.801 3.954 Пренос добити 363 306 10 13 Добит тек. год. 475 162 552 616 Збир биланса 52.583 57.250 64.199 61.033

За време прошлогодишње септембарске-кризе ни Ческословенска банка није, била поштеђена од нервозе улагача. Међутим, упркос знатним ванредним исплатама које је она тада искључиво сопственом снагом извршила, њен ликвидитет није био доведен у питање. Крајем 1938 улози код Ческословенске банке износили су 47,4 мил. дин. и били су само за 1,5 мил. дин. мањи него у 1937. У ствари, смањени су само улози по текућим рачунима, дакле средства

која имају пословни карактер. Напротив, улози на књи-

жице односно улози строго штедног карактера показују чак и извесан пораст. То је доказ да је завод не само са: чувао поверење својих улагача — штедиша, него је чак стекао и нове. Завод је сјајно пребродио и нашу банкарску кризу, из које су изашли неоштећени не само улагачи, него и банчини акционари. Иначе, Ческословенска банка није никада била приморана да се користи мораторијалном заштитом.

Крајем 1938 збир биланса износи 61 мил. дин. за 3 мил. дин. мање него крајем претходне године. У пасиви видимо да су улози по текућим рачунима пали са 15,78 мил. y 1937 на 14,1 мил. дин. у 1938. За 1,85 мил. дин. смањепа је и „разна пасива“. Преко овог рачуна исказани су повериоци за гаранције, разни пролазни повериоци, неисплаћена дивиденда и пасивне прелазне позиције. Улози на књижице повећани су са 33,05 мил. у 1937 на 33,26 мил дин. крајем 1938. Сопствена средства, не рачунајући чисти добитак, износе 8,8 мил. дин. од чега отпада 7 милиона на главницу.

Банчин ликвидитет који је увек био знатан прошле године је чак и нешто појачан. Крајем 1938 одмах расположива средства износила су 8,5 мил. дин. према 7,8 мил. у претходној години. Врло велика је обазривост управе и приликом давања зајмова. Банка одобрава само зајамчено краткорочне и солидно покривене кредите. кредити по текућим рачунима, који су крајем 1938 исказани са 32 мил. према 33,8 мил. у 1937. Есконтоване менице износе 12,3 мил. према 19,8 мил. дин. у претходној години. Догађаји који су прошле године неповољно утицали на расположење улагача нису имали уплива на банчино нор: мално кредитно пословање. Банка је преко целе године давала нове зајмове и то, разуме се, само краткорочне и потпуно ликвидне. Којом су се брзином обртала средства пласирана у зајмове показују нам следећи подаци.

Менице Акт. тек. рач. Стање крајем 1937 13,81 мил. 33,86 мил. У току 19838 еск. одн. испл. 74,88 133,98 88,69 167,84 У току 1938 наплаћено 76,83 135,83 12,36 мил. 32,01 мил.

Као што се види, средства пласирана у есконт обрћу се просечно скоро 6 пута годишње, а она пласирана у текуће рачуне око 5 пута.

Укупни приходи у 1938 износил су 46 мил. дин. Од

· тога отпада на камате од меница 1,02 мил. на камате ак:

тивних текућих рачуна 1,74 мил. на провизије 940 хиљ., на приходе од некретнина 220 хиљ. и на разне приходе 138 хиљ. дин. Укупна пасивна камата износила је 2 мил. за управне трошкове издато је 1,04 мил. а за порезе 158 хиљ. Отписи код хартија од вредности износили су 226 жиљ. дин. Чисти добитак је исказан са 629 хиљ. према 552 Хиљ. у претходној и 162 хиљ. дин. у 1936 години. Исплата дивиденде није извршена само за 1932. За прошлу годину она износи 62/9/) према 6%•' годишње у току претходне 4 године.

Управу сачињавају господа: Јарослав Навратил, (претседник), Андреј Бобош, инж. Рудолф Јунгман, арх. Лев Калда, Адолф Кралик, Јан М. Лацко, Јурај Микуш, Вацлав Петр, Флорнан Седлачек. У надзорном одбору налазе се господа: Јиндрих Прохаска (претседник), д-р Цирил. Абафи, проф. Франта Буриан, проф. д-р Франт. Сметанка и Даниел Сох. Директор је г. Јозеф Бездичек.

“

Преовлађују .