Народно благостање — додатак
din. u 19938. Kod zaimova па polise postoji povećanje od l,4 mil., ali su hipotekarni zajmovi smanjeni za 1,9 mil: dim. Aktivni tekući računi iskazani su sa 2,8 mil., a potraživanje od filiiala (inkaso itd.) sa 8,4 mil. Vrlo rigorozno se vodi računa i o podeli rizika i O likvidnosti. U nepokretnosti je plasirano oko 26% raspoloživih sredstava, u zajmove na polise života i hipotekarne zaimove oko 18%, na gotovinu u blagajni i uloge kod novčanih zavoda otpada oko 26%, a na hartije od vrednosti cko 16% obrtnog kapitala.
Posle otpisa od dinara 491 hilj. na nepokretnostima i i61 hili. na inventaru ostao je čisti dobitak od 510 hili. din. Plaća se 4% dividenda u ukupnom iznosu od 240 hilj. Iznos od 103 hili. dotiran je rezervnom fondu, a ostatak od 163 hili. prenet je na novi račun.
U upravi su gospoda: D-r Božidar Čerović (pretsednik), Josip Lukman (potpretsednik), Emerih Balaban, d-r Milan Božić, Teodor Gergeli, Ernst Hope, Ivan Hribar, Gustav Matfeld, (kar Mauer i d-r Vladimir Spevec. U nadzornom odboru se nalaze 8.9.: Balog, Marko Bauer, Manoilo Ćelović, Franc Knebl i Vitomir Konstantinović.
»SRBIJA«ć PRVO SRPSKO DRUŠTVO ZA OSIGURANJE U BEOGRADU
Prošlogodišnje poslovanje »Srbije« prvog srpskog društva za osiguranje u Beogradu završeno je sa potpuno zadovoljavajućim rezultatom. Prihod od ukupnih premija kao i ·onih zadržanih za sopstveni račun bio je ропоуо U porastu. 'Uprava napominje u svom poslednjem izveštaju da je u 1938, 'kao i ranijih godina, nastojala da poslovanje produži po na·čelima koja su se u prošlosti pokazala kao dobra. lako je “društvo imalo vidnog uspeha u svojoj težnji za proširenjem obima poslova, ipak ono nije nikako otstupilo od osnovnih zahteva zdravog poslovania: od obazrivosti pri preuzimanju rizika i postupnosti pri investiranju u svrhu razvijanja DOslova. Posle 34 godine skroz obazrivog i u svakom pogledu ispravnog poslovanja, »Srbila« nije ni mogla ni htela da pođe putem koji ne bi obezbeđivao punu bezbednost kako osiguranicima, tako i akcionarima.
Zbir osiguranih glavnica po pojedinim granama, odnosno zbir vrednosti polisa koje su bile na snazi u pojedinim godinama, iznosio je (u milionima dinara):
'Kraiem Život Nesr. sl. Požar Uzgr. grane Ukupno 1930 47,0 30,1 2.690,1 218,4 2.985,8 1931 62,6 40,7 2.920,7 233,6 3.257,6 1932 74,1 50,8 2.847,4 208,6 3.181,0 1933 75:9, 46,0 2707,9 155,9 2.985,0 1934 79,6 39,0 2.709,4 157,4 2.985,4 1935 88,9 37,3 9.649,6 220,3 2.996,1 1936 95,5 31,1 2.608,7 216,3 2.951,6 1937 97,9 36,8 2.605,1 267,9 3.007,7 1938 101,3 56,8 2.686,9 276,8 3.121,9
Maksimalno stanje osiguranih glavnica zabeleženo је 'krajem 1931 godine sa 3,26 milijarde. U vezi sa privrednom krizom ovaj volumen se je posle toga sve do kraja 1936 postepeno smanijvao, u prvom redu zbog smanjivanja zbira .osiguranih glavnica u grani požara. Ukupno smanjenje u svim 'granama od 1931 do kraja 1986 bilo je ipak relativno neznatno, jer nije dostiglo ni 10% od maksimalnog stanja iz 1931. U grani osigurania života nazadovamia uopšte nije bilo. Krajem 1929 osigurane glavnice u ovoj grani iznosile. su samo 92 miliona. Posle toga su se stalno povećavale i krajem 19938
«dostigle su visinu od 101,3 miliona, što znači da su u теди-
Rista Ognjanović (pretsednik), Eugen ~
81
vremenu više nego utrostručene. Opadanje osiguranih glavnica kod »požara« prošle godine je prestalo. Šta više, došlo je opet do povećanja od preko 80 miliona, tako da su osigurane glavnice u ovoj grani krajem 1938 bile ioš samo za 20 miliona dinara manje nego krajem 1933. To znači da je u prošloi godini gotovo u celosti nadoknađen ispad iz četiri prethodne godine. Povoljan razvitak pokazuju i grane Osiguranja protiv nesrećnih slučajeva i uzgredne grane. U prvoj osigurane glavnice porasle su u toku prošle godine za 20 miliona, sa 36,8 mil. din: krajem 1987 na 56,8 miliona đinara krajem 1938 godine, Osigurane glavnice kod uzgrednih grana porasle su sa 267,9 miliona u 1937 na 276,8 miliona dinara krajem 1938. To poipuno zadovoljava.
Račun gubitka i dobitka za poslednje сен godine u neto-ciframa, dakle po odbitku udela reosigurača, ovako izgleda: Račun zubitka i dobitka
Prihodi 1935 1936 1937 | 1988 u hiljadama dinara
Prenos dobitka 60 40 88 25 Rez. i pren. premije 20.459 91.825 93.567 94.630 Rezervisane štete 607 776 968 880 Premije neto 4.993 5497 5.597 B.758 Dažbine 966 950 1.020 1.115 Kamate 1.879 -1.962 2.077 2.198 Od nepokretnosti 1.683 1.676 1.672 1.682 Razni prihodi 30 24 10 967
Rashodi Isplaćene štete 834 724 1.294. 1.240 Ispl. doživ. osiguranja 436 613 785 552 Otkupliene розе 441 413 545 536 Vraćene premije 6 5 11 JI Kamata 109 116 130 165 Režijski troškovi 3.921 3.971 4.295 4.354. Otpisi | 146 178 140 187 Vatrogasna taksa — 60 60 54 Rez. i pren. premije 21.809 23.567 24.630 96.710 Rezervisane štete 16 65 880 1.059 Opštem rez. fondu 150 —— — Čista dobit 2.049 2.140 2.998 . - 2.382 Zbir prihoda i rashoda 30.677 39.751 35.000 37.250
Zbir prihoda pokazuje stalnu tendenciju porasta. Кгаjem prošle godine on je iskazan sa 37,95 miliona dinara. Od toga otpada 25,5 miliona na prenos rezervnih i prenosnih premija i rezerve za štete, a 11,7 miliona dinara na prihode iz prošle godine. Prihodi od premija, »neto«, koji su u 1933 bili najniži sa 4,3 miliona, u 1938 dostigli su visinu od 5,76 mil. Na ime dažbina naplaćeno je u prošloj godini ЕУ та о 100 hili. više nego u prethodnoj godini. I nepokretnosti па nose vrlo [ери rentu, preko 20% od njihove bilansne vrednosti. Kod ovih prihoda u toku nekoliko poslednjih godina nije bilo znatnijih promena. Prihodi od kamata posle 1933 pokazuju pcstepenu ali stalnu tendenciju porasta. U 1988 iznosili su 2,19 miliona i bili su za 120 hili. dinara veći nego u 19937 godini. Društvo je prošle godine imalo i raznih prihoda za skoro i milion dinara prema ciglo 10 hiliada u 1937. Kao što se vidi, uvećane su sve Vrste prihoda.
Režijski . troškovi ne pokazuju naročitih promena. U 1938 iskazani su sa 4,36 mil. din. prema 4,29 mil. u 1937. Ukupne scpstvene štete su nešto niže od onih u prethodnoj: