Народно благостање — додатак

Додатан „Народном Благостању“

БРОЈ 24

Садржај:

Francusko-srpska banka, Pariz—Beograd Трговачка и обртна банка д. д., Нови Сад

Смит и Меније, творница папира д. д., Загреб

FRANCUSKO-SRPSKA BANKA, PARIZ—BEOGRAD

Prošlcgodišnji međunarodni politički događaj, a naročito oni u septembru koji su doveli do Minhenskog sporazuma, nisu mogli ostati bez uticala ni na poslovanje Francusko-srpske banke. Uznemireni ulagači bili su se pojavili pred šalterima gotovo svih naših banaka. Tako je bilo i kod Francuskc-srpske banke. Međutim, blagodareći svojoi ogromnoi likvidnosti, ona je bila u staniu da bez ikakvih teškoća sopstvenom snagom zadovolji sve zahteve koji su oi bili postavlieni od strane deponenata.

Kao što se panika ulagača brzo pojavila, isto tako brzo je ona i prestala. Šta više, svi ulozi koji su u septembru bili povučeni brzo su se opet vratili, tako da su bančina ukupna sredstva već početkom decembra bila veća nego pre početka septembarske krize. Francusko-srpska banka nije se zanela lakoćom kojom je izdržavala pomenutu памајџ шасаča. Ona se i dalje drži svoje tradicionalne politike podržavania visokog likviditeta, da bi u slučaju eventualne nove potrebe bila u staniu da opet s lakoćom opravda poverenje ulagača koje s pravom uživa. Prošlogodišnji rentabilitet bančinog poslovanja u poređenju sa onim iz prethodne godine je nešto opao, jer je banka zbog septembarskih događaja bila primorana da sačuva volumen svojih poslova upravo u mesecima koji su inače najvažniji. Treba primetiti da je ipak i prošlogodišnji konačni poslovni rezultat bio zadovoljavajući, tako da se je i za 1938 godinu posle potrebnih otpisa dotacija fondovima mogla podeliti dividenda od 5%o (prema Go za 1937 i 5% za 1936 godinu).

Bančino beogradsko sedište bilo je i u 1938 centar njene aktivnosti. Opet je bio zadovoljavajući i rad bančinih agencija odnosno filijala u Beogradu na Savi, u Skoplju, Bitolju, Nišu i Kosovskoi Mitrovici. Zadovoljavajući bio je i rad bančinih agenciia u Parizu i Londonu. Na poslednjem godišniem zboru akcionara Francusko-srpske banke njen pretsednik upravnog odbora g. grof Frederic Pillet-Will podneo je jedan vrlo lep, kratak i plastičan prikaz privredne situасје и Jugoslaviji. Pored ostalog u pretsednikovom govoru je spomenuto i učešće Francusko-srpske banke Код Нпапsiranja našeg izvoza u Francusku. Od ukupnih kredita koje je banka stavliala na raspoloženje izvoznicima za finansiranje izvoza u Francusku iskorišćeno je u 1935 godini 79 miliona dinara, u 1936 с. 134 ти. и 1937 pg. 168 mil. i u 1938

godini 243 miliona. Kao što se vidi, progresiia je znatna i stalna.

Donia tablica, u kojoj donosimo glavne bilansne pozicije Francusko-srpske banke za poslednje četiri godine, pokazuju nam da je zbir bančinog bilansa porastao sa 331 mil. francuskih franaka u 1937 na 359 mil. u 1938 godini. I ovai podatak nam pokazuje da je odliv uloga do koga je bilo došlo povodom septembarske krize vrlo brzo nadoknađen.

БЕОГРАД, 17. ЈУНИ 1939,

ГОДИНА. XI

Račun izravnania

Aktiva 1935 1936 1937 1938 u hili :franc.. franaka

Blagaina i banke 39.403 31.362 61.624 58.544 Когегропдеп 1 герог 1.381 10.169 87.780 79.587 Menice 20.039 24.342 40.303 53.365 Tekući računi 65.795 89.586 116.485 134.465 Hartiie od vrednosti 3.477 2.758 2.910 2.159 Nepokretnosti i inventar 48.702 8.427 8.091 7.530 Сатапцје 7.754 9.147 4778 27.291 Razna aktiva 1.067 435 520 1.191

Рача Glavnica 20.000 20.000 20.000 20.000 Zak. rezervni fond 311 341 41 489 Vanredni rezervni fond 1.000 1.000 1.500 2.500 Specijalni rez. fond —— — 5.315 9.315 Секом 4215 2.182 2.552 2.928 Kuponi domicilirani 1.633 1.411 2.757 2.976 Bel. računi i ULOZI 109.408 137.995 279.822 292.050 Сагапије 7.754 9.147 14.778 27.201 Razna pasiva 1.719 2.279 1.954 4.370 Dobit 1.509 1.871 2.871 1.207 Zbir bilansa 147.548 „176.9% 931.401 359:132

Podela dobiti

Dividenda —— 1.000 1.200 1.000 PĐotacija zak. rez. fondu 30 70 78 34 IDotacija, vanr. reZ [опаш 500 1.000 Posebna rezerva 1.000 — = тате Тап ета _=— — 74 ПН Prenos. dobiti na пом гас. 479 301 219 173. Ukupna čista дођи 1.509 1.871 2.871 1.207

Ulozi na knjižice i po tekućim računima su najvažniji izvor tuđih sredstava. Na njih otpada preko 80% celokupnog obrtnog kapitala. Inače, krajem 1938 ulozi su iskazani sa 292 miliona franaka i veći su ха 13 miliona nego krajem prethodne godine. Banka nema samo domaće, jugoslovenske uloge, već se ona tim poslom bavi i u svome sedištu u Parizu, kao i u filijali u Londonu. Ipak najveći deo svih poslova kao i svih uloga otpada na našu zemlju.

Iz dobiti za 1937 vanrednom rezervnom fondu je bio dotiran izncs od 1 milion franaka. To je došlo do izražaja u bilansu za prošlu godinu. Drugih promena kod sopstvenih sredstava u 1938 godini nije bilo. Glavnica ie iskazana nepromenieno sa 20 mil. fr., a fondovi iznose 8,3 mil.