Народно благостање — додатак

100

Pozicija »garantije« koja зе sa jednakim iznosima јауlia u aktivi i pasivi povećana je sa 14,7 mil. krajem 1937 na 97,3 mil. franaka u 19838 godini. Ako ovu poziciju oduzmemo od zbira bilansa, vidimo da bančin obrtni kapital iznosi 331,84 mil., za 16,7 mil. više nego krajem prethodne godine.

Gotovina u blagajni i kod banaka bilansirana je sa 53,5 mil. franaka. Time bi se moglo odmah isplatiti skoro 20%/o svih uloga. Ostala aktiva je takođe vrlo likvidna. Korespondenti i repor iskazani su sa 79;5 miliona, menice за 59,3 пи. a aktivni tekući računi sa 134,4 mil. U ' poređenju sa. prethodnom godinom menice u portfelju povećane su za 13 ти. a aktivni tekući računi za 18 mil. fr., dok su korespondenti i repor smanjeni za 83 mil., a gotovina u blagaini i kod banaka takođe za 8 miliona. Hartije od vrednosti iznose 2,16 mil., a nepokretnosti i inventar 7,99 mil.

Francuska akcionarska društva ne objavliuju račun. gubitka i dobitka. To ne radi ni Francusko-srpska banka. Ono što ona obiavliuje u vidu računa gubitka i dobitka pretstavlja specifikaciju podele dobiti. Čista dobit u 1998, posle izvršenih otpisa i podmirenia svih rashoda, iznosila ie 688 hili. franaka. Tome treba dodati još i prenos dobiti iz ranije godine od 519 hiliada, tako da je prilikom poslednje glavne skupštine akcionarima staiao na raspoloženju iznos od 1] mil. 207 hilj. franaka. Od toga je upotrebljeno za isplatu dividende l mil. franaka, za dotaciju zakonskom režervnom fondu 94 hili., a ostatak od 172 hilj. prenet je na novi račun.

U upravi se nalaze sledeća gospoda: Grot Frćdćric Pillet-Will (član uprave Banque de Paris et des Pays-Bas i Banque Ottomane) kao pretsednik; Fćlix Bellet (direktor Banque Ottomane) kao potpretsednik; Arnold Naville (pretsetnik Socićtće Financičre dOrient), Henry Reuter (generalni direktor Banque des Payvs de Europe Centrale), Emile Dard, d-r Ferdinand Grambere, Charles de Cerjat i Jacques de Neuflize (iz Banque Ottomane) i Henry Burnier (iz Banque de Paris et des Pays-Bas). Savetodavni odbor u Beogradu sačinjavaju gospoda: Raymond Deltel, d-r Ferdinand, Gramberg, Jacques Mustelier i Rudolf Pilc (generalni direktor za Jugoslaviju).

ТРГОВАЧКА И ОБРТНА БАНКА Д. Д., НОВИ САД

У Вејводини је Трговачка и обртна банка једна од најпознатијих и најугледнијих новчаних установа. Она је нарочито уско везана са привредом Новог Сада. Поред наших главних привредних центара Београда, Загреба и Љубљане, Нови Сад се у последњојој деценији развија“ у живом темпу. Трговина земаљским производима и оним артиклима који су потребни земљорадницима, као на пример, пољопривредним машинама, гвожђем, саобраћајним средствима итд. концентрисала се у Новом Саду. Трговина потрошним добрима, текстилијама, обућом, галантеријском робм била је одувек јака и развијала се после рата још јаче. Индустријски напредак променио је у последњој де: ценији до така искључиво аграрни карактер Новог Сада. Јачањем индустријског радништва, па после 1929 када је Нови Сад постао седиште бановине и чиновничког реда, трговина у Новом Саду је добила нов полет. По личностима на њеном челу Трговачка и обртна банка од свог оснивања стајала је врло близу трговини. Она је финансирала врло уносну трговину пољопривредним производима, као и инвестиционим и потрошним добрима. Банка је иако врло резервисано — узела учешћа и у кредитирању индустрије. Па најзад она је давала и кредите пољопривредницима, Али ти кредити никад нису били превелики, тако да банка није морала да тражи заштиту ни онда када је велика већина војвођанских новчаних завода већ била под заштитом, делом због самог законодавства о раздужењу сељака.

Захваљујући сигурном и ликвидном пласману улога Трговачка и обртна банка могла је у почетку банкарске кризе без тешкоћа да исплати оне своје улагаче који су јој отказали улог. У 1931 и 1932 улози су се смањили за 68 мил, дин. а повероцги по текућим рачунима за 99 мил. дин. После тога су се улози опет повећали и достигли с2 1156 мил. дин. у 1986 год. своју највишу тачку. У прошлим двема годинама, а нарочито у последњој, услови за уложни посао нису били повољни. Опасност од рата изазвала је страх улагача у свим крајевима наше земље. У Војводини била је нервоза најјача. Она се није тако брзо ни стишала као у другим крајевима. Мешовита национална структура становништва врло подесан је терен за ширење најразличитијих вести са стране. Под тим околностима је и Трговачка и обртна банка принуђена да исплати велики део улога. Али њен ликвидитет био је дорастао и најтежим искушењима. До краја године не само што је престао одлив улога, него као што се у извештају каже, вратио се знатан део. Ако од прошлогодишњих улога на штедњу одбијемо сопствене улоге у износу од 37,8 мил. дин, које у 1988 г. нису садржане, цело смањење улога према прошлој години износи 4,1 мил. дин. То је обзиром на ванредне прилике заиста незнатно. МИ овога пута се на видљив начин манифестовало поверење ула: гача према Трговачкој и обртној банци.

Рачун изравнања

Актива 1935 1936 1937 1958 У ХИЉ. дин.

Готовина и банке 14.709 27.871 15.230 15.237 Паб — — 18.738 14.792 Разлика на земљ. потр. = — 1.428 1.508 Хартије од вредности 735 700 1.416 1.665 Харт. од вредн. рез. фонда — — — 1.000 Вредности Пенз. фонда 8.673 9.033 9.394 9.730 Менице 56.218 40.224 29.894 21.367 Хипотекарни зајмови 15.556 8.578 7.297 6.845 Дужници 24.692 61.952 61.339 68.229 Некретнине 4.957 4.771 4.681 1.855 Прелазне ставке — — — 250 Сопствени улози — — 37.840. == Кауције и гаранције — — — 6.411

Пасива Главница 20.000 20.000 20.000 20.000 Резервни фондови 9.000 9500 18242 145 Опор. утрош. рез. = - 149%9 14988 Опор. неутрош. рез. = __ 99.857 24.558 Пензиони фонд 8.678 9033 “9.394 9.750 Улози 86.996. 111.611 100.744 58 891 Повериоци 1.836 — 3.046 4.264 Реесконт 1.154 — 1.214 815 Прелазне ставке 913 1.289 411 369 Чисти добитак 2.453 3.120 9.853 2.819 Збир биланса 131.040 „154.560 188.758 140.450 Кауције и гаранције = = == 6411

Збир биланса се углавном због пада улога смањио са 188,8 мил. на 140,5 мил. дин. Главни део сретстава отпада на улоге, који су износили 58,9 мил. дин, Као што Повериоци су се нешто повећали са 5 мил. на 4,3 мил. дин. Ако тим позицијама још додамо реесконт од 9816.000 према 1,2 мил. дин. добијамо збир туђих сретстава са 64 мил. према 67 мил. дин, у прстходној години. Незнатном смањењу туђих сретстава стоји на

смо већ навели,