Народно благостање — додатак

„супрот пораст сопствених сретстава У резервним фондо=

вима. Збир сопствених сретстава повећао се са 38,2 мил. на 34,1 мил. дин. од чега на главницу отпада 90 мил. дин. На основу пресуда Државног савета образоване су две позиције и то „резерва опорезована као утрошена' која де са 15 мил. дин. остала непромењена и „резерва опоре зована као неутрошена" која је порасла са 224 мил. на 946 мил. дин. Пасивне прелазне позиције износиле су свега 265.238 према 411.000 дин. Кауције и гаранције у пасиви И активи износиле су 6,4 мил. дин. Мначе у актизи највећу позицију претстављају дужници са 65 мил. према 61 мил. дин. Пораст потраживања по текућим рачунима износио је округло 7 мил. дин. За нешто више су се смањиле менице и хипотекарни зајмови, наиме, за 9 мил. дин, и то први за 8,5 мил. на 21,3 мил. дин. а други за 400.000 Ha 6,8 мил. дин. Дакле и код Трговачке и обртне банке се опажа да се менични зајмови топе, и да њихово место заузимају кредити по текућим рачучима. Земљораднички портфељ исказан је под потраживањем од Привилеговане аграрне банке, које се у 1988 г. смањило на 14,8 мил. према 18,7 мил. дин. Разлика на земљорадничком потраживању унесена је у активу и износила 1,4 мил, дин У 1937 и 15 мил. у 1988 год. Банка је од некретнина 34држала једино друштвену зграду и још три мања објекта у Новом Саду, чија је укупна вредност у билачсу 1,86 мил. дин. Остале некретнине је предада у пензионом фонду банчиних чиновника. Вредност предатих објеката износи округло 3 мил. дин. за колико су смањене непокретности које су у 1937 г. биле књижене са 4,7 мил. дин. Одмах расположива готовина износила је 13,2 мил. дин., нешто мање него претходне године када је била 15,2 мил. дин. Ако се она упореди са обавезама види се, да се ликвидитет банке побољшао према претходној години. Кас незнатну ставку треба још поменути прелазну активу с: 250.000 динара. |

У рачуну губитка и добитка, који садржи доња та'блица, исказана је само салдо камата.

Рачун губитка н добитка

Губитак 1935 1936 1937 1958 у хиљадама динара

Управни трош. плате 1.812 1.791 2.828 3.896 Дотације пенз. фонду 58 60 96 % Отписи фонда за отп. 496 871 1.178 1.612. Порези 971 802 1.414 3.896 Чисти добитак 2.543 3.120 2.853 2.819

Добитак Пренос 625 678 507 1.344 Камата 4.660 | 5.465 5786. 567 Приход некретнина 495 501 581 304 Провизије и остали пр. —— --— 1.590 2.255

Збир прихода и расхода 5.780 6.644 8.364 9.578

Нето приход од камата износио је 5,7 мил. кгон у 1937 год. према 5,5 мил. и 47 мил. у претходним годинама. Најбољи доказ за окретност банчине управе је пораст провизија и осталих прихода са 1,6 мил. на 2,3 мил. дин. Приход некретнина се смањио из познатих разлога са 531.000 на 304.000. Од расхода најјаче су порасли по-

101

рези са Љ4 мил. на 3,9 мил. дин. Пораст износи 1719. Такво повећање пореза је необичан догађај. Крути фис кализам довео је дотле, да је порез знатно већи од чистог добитка. Такве појаве морају да доведу до слабљења приватне иницијативе, јер нико неће да од своје зараде даје држави већи део. М управни трошкови и плате су се по: већали за округло 1 мил. на 39 мил. дин. Највећи део банчиних прихода отишао је на порезе и трошкове. У ове спадају још и отписи од 1,6 мил. према 1,2 мил. дин. У 1937 год, а у најширем смислу и дотације пензионом фонду чиновника од 96.000 исто као и претходне године. Чисти добитак са преносом из претходне године износио je 2,8 мил. као и прошле године према 3,1 мил. и 2,5 мил. у 1936 и 1935 год. На нови рачун пренето је 14 мил. дин. Акционари су добили 5:'/59/0 дивиденде према 6%, 6/љ% и 5/%% у претходним годинама. Смањење дивиденде по. следица је пораста трошкова. Оно би морало бити још веће, да банчина управа није успела да повећа приходе, и то провизије и остале приходе.

У управном одбору су г. г: Жарко Стефановић, претседник; Геза Форстер, Бене Форгач, потпретседник; д-р Виктор Фење, д-р Милан Матић, Гојко Ђермановић, Милорад Матић, Виктор Грос, Славко Милутиновић, Јосип Лукман, д-р Дезидер Тибор, д-р Фердо Лустиг и Август Тости. Чланови надзорног одбора су: Бернат Ернст, претседник; Бењамин Флајшер, Јулија Крајачевић, Бела Рекло, д-р Бранко Петровић и Павле Поповић-Пеција..

СМИТ И МЕНИЈЕ, ТВОРНИЦА ПАПИРА Д. Д. ЗАГРЕБ

Имали смо већ прилику да констатујемо да фабрика Смит и Меније на Сушаку долази у ред наших најстаријих индустријских предузећа. Основана је још 1827 године, дакле пре 112 година. Уређај фабрике је ипак најмодернији, јер је она, нарочито после светског рата, неколико пута проширивана и потпуно модернизована. Фабрика је уређена за производњу финијих и најфинијих врста хартије, а истовремено је и велики пронзвођач електричне струје, којом посредством „Електре а. д. снабдева и Сушак. Предузеће израђује у првом реду цигаретни папир, затим разне врсте такозване свилене хартијг, креп-папир, хартију за израду банкнота, монополску хартију, хартију за филтрирање и посушивање, карбон-папир и де

Управа напомиње у свом последњем извештају да је у току прошле године набављање сировина за производњу финих врста хартије било скопчано са великим тешкоћама. Поред тога што су били искоришћени сви домаће извори, фабрика је у 1938 била приморана да увезе из иностранства извесне количине кудељних, ланених и осталих текстилних отпадака. То је изискивало највеће папоре и опрезност с обзиром на политичке промене у Средњој Европи, променљивост валутарних односа, повећане теш. коће у платном промету са иностранством, промене код досадашњих иностраних лифераната и неповољне прилике и несигурност на тржиштима сировина.

Фабрика је у 1938 имала и веће погонске трошкове, јер су се због ниских водостаја морале набавити и потрошити веће количине угља, а и цене тог угља биле су веће, јер је долазио железницом, пошто је набављање из далматинских угљенокопа, одакле је до сада дслазио знатно јевтинијим морским путем, било знатно ограничено. Даљи узрок поскупљења производње је у вези са новим тариф-

Ччижтајке

O __ KU —

наше „Анализе Биланс“