Народно благостање — додатак

108

Машине 28.048 29.788 40.518 38.783 Уређај рудника 34.210 35.095 31.450 39.562 Дневни копови 6.109 4.248 2.387 526 Инд. предузећа 12.084 10.874 14.283 25.527 Инвестиције укупно 146.350 144.423 151.500 165.446 Намештај 10 8 5 5 Залихе 18.188 17.182 17.940 21.972 Ефекти 9.310 9.367 2.275 9.181 Дужници 167.792 „170.814 „167.924 169.170 Курсна разлика 0обв. 1.786 1.662 1.533 1.399 Благајна 3.738 2.645 2.490 9.016 Пасива Главница 200.000 200.000, 200.000 200.000 Резерве 77.009 77.355 78.018 80.145 Облигације 4.230 4.018 3.798 == Повериоци 38.806 35.590 33.757 44.900 Неисплаћена дивиденда 2.582 2.418 2.558 2.730

Прелазна пасива 3.855 3,459 3.657 3.525 Добитак 14.288 15.761 21.879 26.590 Збира биланса 540.170. 338.60) · 343.667 362.190

·Од збира биланса, који је износио 362,2 мил. дин. према 343,7 мил. 338,6 мил. и 340,2 мил. у претходним годинама, највећи део отпада на инвестиције. Оне су износиле 165,4 мил. дин. према 1515 мил, 144 мил. и 16,4 мил. Најјачи је пораст вредности индустријских предузећа са 143 мил. на 25,5 мил. дин. Према 1986 год. и 1985 год, више него удвостручила се вредност индустријских предузећа. М вредност уређаја рудника показује, не водећи при томе рачуна о годишњој амортизацији, пораст са 31,5 мил: на 39,6 мил. дин. Друштво је вршило радове да би у догледном времену могло да отвори нова окна, пошто ће се нека од старих у кратком року исцрпсти. Вредност самих рударских поља стално, у једнакој мери се смањује због редовних отписа, тако у 1988 г. на 405 мил. дин. према 41,8 мил. у 1937 г. У нешто већој мери опала је вредност дневних копова са 6 мил. дин. у 1985 г. преко 4,2 мил. и 94 мил. на 526.000 дин. због интензивног искоришћавања. Вредност машина која се до 1987 г. нагло повећавала на 40,5 мил. дин. нешто је назадовала на 38,8 мил. дин. Зграде, земљишта и шуме су стабилне у билансу са 15 мил. и 5,4 мил. према 15,6 мил. и 54 мил. што потпуно одговара карактеру тих инвестиција. Вредност разне робе у магацинима порасла је са 18 мил. колико је износила у просеку претходне три године на 22 мил. дин. Ту се углавном ради о материјалу који је потребан за инвестиционе радове и погон, као што је на пр. јамско дрво. Лагер сопствених производа био је мален, пошто се повећала продаја свих производа. Осим пораста количине материјала на лагеру било је потребно и повећање њихове вредности, пошто су цене, као за јамско дрво на пр., порасле. Код дужника није било већих промена у 1938 г. Они су износили 169,2 мил. дин, према 168 мил., 170 мил. и 167,8 мил. у претходним годинама. Та ставка показује колико је потребно капитала само за организацију продаје. Пословање са државом, које чини велики део послова Трбовља, изискује велика сретства. Свакако да су потраживања првокласна. Доцније ћемо из рачуна губитка и добитка видети, да је отпис сумњивих потраживања износио свега 126.000 дин. према ! мил. у претходној години. То је заиста незнатно према износу дужника. На курсној разлици обвезница друштво је постигло извесне добитке. Они су књижени у активи са

1,4 мил. према 1,5 мил., 1,7 мил. и 1,8 мил. у претходним го-·

динама. Друштво је имало сразмерно мало хартија од вредности и то за 2,2 мил. према 2,3 мил, 2,4 мил. и 2,8 мил. у претходним годинама. Структура капитала је необично једноставна. Претежни део сретстава чине сопственици. Главница је за наше прилике необично висока и износи 200 мил. дин. Од приватних акционарских друштава нема ни једно са већом главницом. Од државних

предузећа имају већу главницу само Југочелик и Привилегована Аграрна банка. Резерве из године у годину подједнако расту и износиле су крајем 1988 год. 80 мил. дин. према 78 мил., 77,4 мил. и 77 мил. у претходним годинама. Повериоци су у вези са повећањем инвестиција порасли са 38,8 мил. на 45 мил. дин. Један и то изгледа већи део тог повећања отпада на резерве за разна давања држави и установама социјалног осигурања. Обвезнице друштва још из предратних година смањују се услед редовне отплате. У 1988 г. исплаћена је последња рата зајма од 1893.

Продаја је у прошлој години знатно порасла, као што је у годишњем извештају наведено за 20%. Као последица тога повећао се и бруто приход са 67 мил. на 77,6 мил. дин. што се види из доње таблице рачуна губитка и добитка. |.

Рачун губитка и добитка

Расходи | 1985 1936 197 1988 у хиљадама динара

Трошкови и плате 6.053 6.255 6.625 6.842 Социјални издаци 10.383 10.230 10.789 12.119 Порези | 6.701 9.758 11.906 16.189 Камате 343 324 320 316 Амортизација 14.695 15.259 16.460 17.809 Отпис сумњ. потр. | 134 31 1.096 126 Добитак 14.288 15.761 21.889 96.589

Приходи Пренос добитка i 1.859 _ 1:562 1.681 1.994 Бруто приход 50.738 56.336 67.394 77.567 Збир 59.597 — 57.898 69.075 79.491

Трошкови и плате држали су се у прошлогодишњим границама и износили су 6,8 мил. према 6,6 мил. дин., 6,2 мил. и 6 мил. у претходним годинама. Амортизација се повеhana као природна последица ВЕЋИХ инвестиција са 165 мил. на 17 мил, дин. Најјаче су порасли издаци за порезе и таксе са 12 мил. на 16,2 мил. дин. а потом социјални терети са 10,8 мил. на 12,1 мил. дин, Порези и социјални издаци чине највећи део расхода. То је еклатантан пример куда може да води безобзирно повећање јавних дажбина. Абсурдно је то, да су дажбине код индустрије већи од добитка, који је у 1988 години код друштва износио 26,6 мил. дин. према 21,9 мил. дин. Добитак је знатно: већи него претходне године, што је последица знатно већег промета. Од добитка употребиће се 20 мил. дин; за исплату 10: дивиденде, (према 875 у прошлој и 6590 у претпрошлој години), осим тога су дотирани фондови и 1,96 мил. пренето је на нови рачун према 19 у претходној години. |

У управном одбору су били г. г. Андре Лике, д-р Милорад Форђевић, Клод Олањон, Иван Алсенек, д-р Иво Бенковић, Жан барон де Бауржоен, _Рајмонд Делтелљ, Емил Фрајнд, д-р Фердинанд Грамберг,. Фернан Гренар, Анри Жанан, инг. Антон Клинар, Жак Меј, Рене Моно, Адолф Минх, Ервин Филип, д-р Алфред Порадо, Анри Рајтер, Рикард Скубец, Василије Николајевић Штрандман, Морис Тремо.

ЈУГОСЛАВЕНСКО ДИОНИЧАРСКО ДРУШТВО ШИХТЛЕВЕР У ЗАГРЕБУ

У нашој домаћој хемијској индустрији сапун игра веома важну улогу. Она је код нас заступљена са преко сто мањих и средњих предузећа. Поред тога, простији сапун се много израђује и по кућама и сељачким газдинствима за сопствену употребу; а израђују га и месари и кланице ради искоришћавања отпадака. Имамо и неколико великих фабрика, које производе, поред обичнијих, и најфиније тоалетне сапуне и разне козметичке артикле, који ни у чему не изостају за најбољим страним производима. Наша неоспорно највећа и најмодернија фабрика сапуна и козметичких артикала је Шихтова фабрика у Осијеку.