Народно благостање — додатак

чронд- за ванр. случ. 400 600: 600 900 Фонд за непокретн. 200 400 600 800 Фонд пр. зак. 18-1-1934 2.792 2.792 2.792 2.792 Фонд курс. разл. 1.525. · 869 9.075 3.036 Збир сопств. сред. 17.122 17.008 18.583 20.215 Премијске резерве 6.688. 7.317 7.845 8.381 Резервисане штете 2.548 3.267 3.423 4.144 Гар. полог реосигурача 4.217 „4712 5.054 5.599 Гарантна средства 30.575 32.304 34.905 38.339 'PeocHrypau — тек. рач. 3.184 3.182 2.959 2311 Филијале и заступства 5 121 35 33 Разни повериоци 3.104 4.109 3.734 2.564 Чиста добит 1.615 1.885 1.944 1.976 Збир биланса 38.484 41.602 42.871 45.223

Као што је већ споменуто, „Сава“ се бави само елементарним, а не'и животним осигурањима. Код елементар"них осигурања уговори су увек краткорочни, а редовни приходи од премија и дажбина су обично довољни и за исплату штета и за покриће режијских трошкова, тако дз и гарантни фондови могу да буду сразмерно врло мали. Код „Саве" су, међутим, гарантна средства стварно врло велика и њихов збир стално расте, Према томе, интереси осигураника су у том погледу максимално обезбеђени. Крајем 1938 збир биланса је износио 45,22 милиона. Од тога је отпадало на гарантна средства 38,34 мил. дин. и то 10 мил. на главницу, 10,2 мил. на остала сопствена средства, 8,38 мил. на премијске резерве, 4,14 мил. на резерву за нерешене штете и 5,6 мил. дин. на гарантни полог реосигурача. Са дотацијама из добити за прошлу годину гарантна средства су достигла висину од 38 мил. 794 хиљ. дин.

У активи видимо да су све резерве прописно покривене. Расположиви капитали пласирани су сигурно, а потпуно довољна је и ликвидност. Готовина у благајни и код банака износи 7,78 мил. а хартије од вредности — углавном само државне, које се без тешкоћа могу претворити у новац — билансиране су са 149 мил. Хартије од вредности су, иначе, најглавнији пласман. На другом месту су непокретности, које су крајем 1938 исказане са 12,37 мил. према 8,87 мил. у претходној години. У току прошле године друштвене непокретности су повећане куповином једне палате у Загребу (на углу Зрињскога трга и Прашке улице). Пласирањем средстава у хипотекарне зајмове „Сава' се бави само у мањој мери. Рачун „филијале и заступства' по"казује повећање од око 800 хиљ. Крајем 1938 исказан је са 5,45 мил. према 4,64 мил. у 1937. Полог реосигурача износи 2,4 мил. а тек. рачун реосигурача 1,1 мил. док су разни дужници билансирани са 541 хиљ. дин. Као што се види, премијске и остале техничке резерве покривене су са по прилици два и по пута већом вредношћу активе.

Чиста добит за 1988 исказана је са 1,79 мил. Заједно са преносом из 1987 чиста добит износи 1 мил. 976 хиљ. дин. Она је овако подељена: за 11% дивиденду 1,1 мил. дотација резервном фонду 179 хиљ., резерви за непокретности 100 хиљ. поседницима оснивачких признаница 945 хиљ., за тантијему и ванредне ремунерације 176. Хиљ., док је остатак од 176 хиљ. пренет на нови рачун. Зарада на курсној разлици ефеката од 960 хиљ. дин. унета је у одговарајући фонд још пре закључка књига. Исто тако још пре закључка књига унет је у резерву за ванредне случајеве износ од 300 хиљ. дин. Када се све ово узме у обзир, види се да је у прошлој години постигнута чиста добит од укупно 3,05 мил. дин. То значи да је укамаћење укупних сопствених средстава у 19838 износило 15%. Према томе, с успехом могу да буду задовољни и акционари.

У управи „Саве" била су г. г.: д-р Светислав Шумачовић (претседник), д-р Станко Шверљуга (потпретседник), Максо Антић, Божо Н. Банац, Никола Берковић, Ми-

121

ливој Црнадак, поч. д-р Гедеон Дунђерски, Стеван Карамата, д-р Михајло Колин, д-р: Стјепан Посиловић, Микеле Сулфина, Фрањо Сабо, Стеван Тубић и инж. Франтишек Зита. У надзорном одбору налазе се господа: Роберт Лајбенфрост, Иван Берић, Љубомир Ђиновски и Артур Грозлановић. Директори су гг: Нико Гамулин и д-р Хинко Волак. | |

ЗАДРУЖНА ГОСПОРАДСКА БАНКА Д. Д. ЉУБЉАНА

Задружна господарска банка је новчана централа односно кровна финансијска установа задруга учлањених У „Задружној звези". Ова последња ју је 1920 г. и основала, па је и данас њезин главни акционар. Поједине задруге које не могу пласирати вишкове прикупљених улога међу властите задругаре полажу их с Задружној господарској банци на текући рачун или на уложну књижицу, а задруге чије су потребе за капиталом веће од прилива улога траже и у нормалним приликама добијају кредит код ње. Међутим, Задружна господарска банка има и врло велики број пословних пријатеља изван задругарских организа“ ција, у свим привредним редовима. До избијања банкарске кризе развитак Задружне господарске банке био је управо сјајан. Мако је имала доста малу главницу (12 милиона), ипак је она била успела да закључи десету годи· ну свога постојања — 1930 — са обртним капиталом од скоро 550 мил. дин,

После навале улагача на шалтере банака у септембру 1931 Задружна господарска банка била је приморана да се бори с огромним тешкоћама, сличним онима с којима су се борили готово сви наши новчани заводи. Она им је одолевала пуне три године и исплатила је кроз то време својим улагачима и повериоцима, урачунавши и камату, око 265 мил. дин. У априлу 1934 затражена је заштита, а 15 августа 1935 банци је одобрена санација, која је извршена на следећи начин: 40%, старих улога и потраживања поверилаца претворено је у специјални резервни фонд, који је тиме достигао висину од 92,5 мил., 907 старе главнице је отписано, а „Задружна звеза“ је преузела нове приоритетне акције у износу од 18,8 милиона; за покриће сумњивих потраживања употребљени су, поред годишњег добитка и износа добијеног отписом главнице (10,2 мил.), банчини резервни фондови од 6,22 милиона, као и књиговодствени добитак који је настао валоризацијом непокретности (око 5 мил.)

До краја 1936 Задружна господарска банка исплаћивала је, у смислу Уредбе, само аконтације на старе улоге, за оправдане нужне потребе улагача, а већи износи су употребљени за исплату реесконта и других обавеза на које се је морала плаћати већа каматна стопа. У току 1987 и 1938 исплате старим улагачима и повериоцима су повећане. Почетком марта 1988 ослобођени су сви стари улози на књижице и по текућим рачунима до 10 хиљ. дин, а свима улагачима и повериоцима стављена је на расположење и цела доспела камата. У јулу 1988 ослобођени су затим у целости и сви стари улози до 15 хиљ. дин., Као и 909/ од старих улога који су износили између 15 и 25 хиљ. односно 1090 од оних који су се кретали између 25 и 50 хиљ. дин. Најзад, почетком фебруара 1989 ослобођени су у целости и сви стари улози који су износили 25 хиљ. дин. или мање. Банка је ослободила и целокупну камату на старе улоте, како за 1937, тако и за 1938 годину. Као што се види, ликвидација старих рачуна напредује задовољавајућим темпом. Задовољавајуће резултате показује и развој новог пословања. Промет „новог пословања" у 1938 био је за око 90%/, већи од оног из претходне године, Знатан пораст показују и нови улози.

Биланси за последње четири године овако изгледају: