Народно благостање — додатак

122

Рачун изравнања

Актива — старо посл. 1935 1936 1937 1938 У хиљадама динара Готовина. 1.794 3.673 3.161 5:717 Ефекти сопствени 21.420 25.814 29.324 22.569 Ефекти пенз. фонда 239 239 196 169 Менице 58.866 21.872 19.325 17.047 Дужници 115.805 147.010 127.986 129.713 Дужн. спец. рез. фонда 92.508 92.508 90.136 85.842 Конзорциј послови 4.639 4.727 6.704 4.826 Инвентар шест динара Непокретности | 9.444 9.251 9.058 8.876 Остала актива 5.406 3.907 5.948 4.223 Актива —- ново посл. Готовина 5515 4.416 6.634 13.809 Ефекти — — 3.652 "3.857 Менице 1.672 4.476 8.074 5.842 Дужници 4.388 8.584 18.030 36.850 Остала актива 2 169 13 700 Пасива — стара посл, Главница 1.200 1.200 1.200 1.200 Приоритетна главница 18.800. 18.800 18.800 18.800 Резервни фонд —— 93 196 379 Фонд курсне разлике 3.803 4.720 7.144 8.332 Спец. рез. фонд 92.508 92.508 92.508. 86.706 Пензиони фонд 1.242 1.113 1.048 976 Улози на књижице 45.763 42.596 41.955 26.025 Улози по тек. рач. 70.631 68.629 61.962 60.343 Повериоци 60.296 60.263 43.208 50.627 Реесконт 5.305 3.766 3.525 2.331 Преносне позиције 9.539 11.500 16.304 13.161 Добитак 1.778 2.043 3.660 3.637 Пасива — ново посл; Улози на књиж. 884 3.895 9.209 95.120 Улози по тек. рач. 5.421 4.157 10.394 6.991 Повериоци 3.528 8.408 16.168 26.356 Остала пасива 403 494 484 1.467

Збир биланса 321.780 326.646 328.191 „333549

У току прошле године „нова“ средства су повећана са 35,7 на 58,4 милиона динара односно за око 65%. Упоредо с тим порасли су и „нови“ пласмани, У поређењу са претходном годином, стање ефеката из новог пословања повећано је само за 200 хиљ. на 3,85 мил, дин. Менични портфељ показује чак знатно смањење, са 8,07 мил. дин. крајем 1937 на 5,84 мил. дин. у 1938 години. Међутим, дуж ници „новог“ пословања су више него удвостручени, Крајем 1938 они су износили 36,35 мил, дин. према 18,03 мил. у претходној години. Знатно је повећана и готовина новог пословања, са 6,63 мил. у 1987 на 13,81 мил. дин. крајем 1988. Сви нови пласмани су потпуно ликвидни и сигурни.

Збир „старог! пословања који је У пречишћеном билансу за 1934 годину био исказан са 325 милиона ди: нара пао је до краја 1937 на 291,9 мил. У току прошле године смањен је за даљих 19 мил. на 979,9 мил. дин. Разуме се да су досадашње исплате улагачима и повериоцима, од почетка 1985 до краја 1988, биле знатно веће, него што то показују наведене цифре. Наиме, треба имати у виду да су у међувремену повећани и банчини фондови, а мора се узети у обзир и капитализирана камата. Ликвидација старих послова врши се на задовољавајући начин. Управа напомиње у свом извештају да су наплаћена и извесна потраживања која су у своје време, приликом пречишћавања биланса, била отписана као сасвим сумњива. У току прошле године стање ефеката „старог“ пословања смањено је за 7 мил. дин, на 22,5 мил. Један део ефеката је повољно продат, Стање „старих' меница редуцирано је за 2,3 мил, на 17 мил. дин. „Стари“ дужници по текућем рачуну износе 123,7 мил. према 127,9 мил. крајем претход:

не и 147 мил. дин. крајем 1936 године. Смањење од око 2 мил. дин, показују и конзорционални послови, који су

крајем 1938 билансирани са 4,8 мил.

На страни пасиве виљимо да је у току прошле године потраживање ималаца специјалног резервног фонда смањено за 5,8 мил. на 86,7 мил. дин. Према одлуци последње главне скупштине банчина обавеза по овом рачуну се смањује за даљих 3,47 мил. тако да се потраживање ималаца специјалног резервног фонда редуцира са првобитних 92,5 мил. на 83,2 мил. дин. „Стари“ улози на књижице износе

још свега 26 мил. према 41,9 мил. дин. крајем 1937, а .ста--

ри" улози по текућим рачунима исказани су са 60,3 мил. и мањи су. за 1,6 мил. дин. него крајем претходне године. Повериоци износе 50 мил. |

Дефинитивни обрачун земљорадничких дугова предатих Аграрној банци није још готов, јер ова није још могла да прегледа сав предати јој материјал. Иначе, губитак на сељачким меницама отписан је већ приликом извршења банчине санације. Због тога ће она за потраживања уступљена Аграрној банци морати да добије противвредност у целости,

Ево рачуна губитка и добитка.

Расходи 1985 1936 1937 1938 | у хиљадама динара

Камата — пасивна 4.582 4.602 6.023 5.843 Плате 9.240 2.282 2.349 2.382 Социјално осигурање 308 308 315 355 Управни трошкови 854 1.064 1.101 1.087 Порези и таксе 522 503 477 729 Отпис инвент. и непокр. 261 193 193 182 Отпис ненапл, потр. — Е 308 114 Резерва за сумњ. потр. 5.000 1.191 944 480 Чисти добитак 1.778 2.043 3.660 3.637

Приходи Пренос добити 595 937 7251 Камата — активна 11.231 7.948 11.478 10.387 Провизије 876 1:062 1.402 2.675 Од ефеката 1.825 1.824 1.840 1.322 Од непокретности 420 415 404 435 Збир прихода 14.545 12.186 15.371 14.820

Приходи од камате у 1938 износили су 10,38 мил., за 1,1 мил. дин. мање него у претходној години. Међутим, тај мањак је потпуно компензиран повећањем прихода сд провизије, који су у 1938 износили 2,67 мил. према [,5 мил. дин. у 1987. Приходи од ефеката исказани су са 1,32 мРа. према 1,84 мил. у претходној години. Лични издаци 4 општи режијски трошкови су готово једнаки као ин у 1937. Једино су издаци за порезе и таксе повећани.

Чисти добитак Задружне господарске банке за 1988 исказан је са 3,63 мил. па је по прилици раван ономе из претходне године, Банка је у 1988 имала и један добитак од 519 мил. дин. услед повишења курсева хартија од вредности. Овај износ унет је још пре годишњег закључка рачуна у фонд курсне разлике. Исказани чисти добитак овако је подељен: 752 хиљ. за 4%/« дивиденду на приоритетне акције, 363 хиљ. резервном фонду, 2,37 мил. повериоцима специјалног резервног фонда, а остатак од 151 хиљ. дин, пренет је на нови рачун.

У управном одбору Задружне господарске банке су господа: д-р Јожа Басај (претседник), д-р Јосип Воршић и д-р Јосип Дермастиа (потпретседници), д-р Франц Шаубах, Матко Цурк, Франц Храстељ и Конрад Гологранц. У надзорном одбору се налазе Гг. T.: Богомил Ремец (претседник), Јосип Бургар, д-р Станислав Житко, Мартив Стебловник и Макс Цукала. Чланови дирекције су господа: д-р Иван Слокар, генерални директор, д-р Јошко Јанеж, Антон Кончан (директори) и Франц Брце (вицедиректор). Комесари су господа д-р Иво Чесник и Франц Вербич,.