Народно благостање — додатак

АНАЛИЗА

БИЛАНСА

Додатан „Народном Благостању“

БРОЈ 30

Садржај: Fraucusko društvo Borskih rudnika — Pariz Ланена индустрија д. д. — Оснјек

FRANCUSKO DRUŠTVO BORSKIH RUDNIKA — PARIZ

Bakarni rudnici u Boru su jedno napredno industriisko preduzeće. To je njegovo pravo i sreća za njega i za zemlju, Međutim, ima kod nas mozgova, koji smatraju da privatna preduzeća imaju samo pravo na gubitak, a ne i na prosperitet. Jedan beogradski list (koji se danas verovatno nerado seća toga) pisao je o drugom jednom takođe prospernom DTreduzeću, da bi niegove nadnice imale biti odmerene ne prema tržištu, (što je merodavno za ceo svet), već prema njegovom prosperitetu — zaboravliajući da bi sa tim kriterijumom dve trećine radnika u Јисозамји radilo ili bez nagrade ili za suv hleb — s obzirom na rezultat rada najvećeg dela naših Tidustriiskih preduzeća. Ima i takvih mozgova koji se dangnoćno trude da pronađu ko. bi sve imao biti učišljen na račun dobitka jednog prospernog industriiskog preduzeća.

Ali Bor niie samo iedno napredno industriisko preduzeće; on je po svom značaju za našu narodnu privredu izašao iz uloge jednog industrijskog preduzeća i postao važnim ekonomskim faktorom. Bor je pre svega glavni izvor zlata iz našeg domaćez ila; on liferu|e Narodnoi banci godišnje suvoga zlata oko 100 miliona dinara. Sličnoga nema u Jugoslavijii. Pored toga, i to je mnogo važnije, Bor je dvaputa u našoj istorij, pod specijalno teškim okolnostima, igrao neobično važnu ulogu. Kad је prošle zime priliv deviza opao u zastrašujućoj meri, bili su samo još naši rudnici metala koji su snabdevali našu zemlju zlatnim devizama, a na prvom mestu Bor i Trepča. A mnogo važniju ulogu odigrao je Bor 1907 godine. Bor ie počeo da radi 1904 godine. 1906 Kraljevina Srbiia je ušla u carinski rat sa Austrougarskom. Kako је Kraljevina Srbiia bila skoro za 90% svoga izvoza upućena na Austrougarsku, to je pretila opasnost da padne u krainje siromaštvo. Tako je prilično i bilo. Ali što nije bilo · katastrofalnih posledica, ima se zahvaliti dvema činjenicama: obrtu na svetskom tržištu žita (odnosno rđavoj žetvi u Austrougarskoi i dobroi u Srbiji uz visoku cenu) i drugo Boru. 1907 god. Bor je izvezao za 2 miliona zlatnih franaka bakra i time za mali trgovinski bilans Kralievine Srbije dao jedan Drilog u zlatnim devizama, koii ie omogućivao nabavku velikog iznosa drugih artikala neophodno potrebnih narodu Kraljevine Srbije.

Postoji još jedan razlog zbog čega Bor igra ulogu faktcra u našoj zemlji. To je priroda artikla koji on proizvodi. Bakar je važan artikal, proizvodi se u malom broju rudnika u svetu, a u Evropi u većem obimu samo još u Španiji. Prema tome Bor je jedan od dva velika rudnika bakra u Evropi. Od kako se Evropa bacila na grčevitu ratnu pripremu, bakar je dobio ioš veći značaj. Proizvođači ratnog materijala obraćaju sve više oči na Jugoslaviju, gde leži Bor. Bor je, dakle, iedan element. narodne odbrane privredne prirode. I zbog toga se mnogo piše o Boru. Bilo je vesti kako i današnji imaOci prodaju svoje akcije. A bilo je vesti o tome da su se našli i kupci. Da bi kupaca bilo, to verujemo. Samo verujemo da današnji sopstvenici ne bj prodali. lJostalom, to nije ovde

БЕОГРАД, 29. ЈУЛИ 1939.

·1 što pravinijeg гагитеуапја sadašniosti

ГОДИНА Х1

važno, važno je da ukažemo na to da se o ovakvom jednom poduzeću kao što je Bor mnogo piše i govori, ali često bez osnova, tendenciozno | zlobno.

U analizama bilansa koje smo obiavili u br. 2 od & ianuara 1938 i br. 40 od 1 oktobra iste godine prikazali smo vrlo opširno njegovu istoriju, finansiisku snagu, poslovnu organizaciju i rad od osnivania do Егаја 1937 godine. Ovde bismo se, Zbog toga, mogli ograničiti na prikaze kretanja društvenih poslova u prošloi godini. Međutim za pravilno razumevanje toka posla i ekonomske sadržine pojedinih cifara u završnim računima to ne bi bilo dovolino. Ima bilansa koji se mogu razumeti kako treba samo uz istorijat i komentar. To važi u najvećoi meri za bilans Francuskog društva Borskih rudnika.

Kao primer koji nam pokazuje kako bi bio sasvim pogrešan zakliučak do koga se dolazi pogrešnim posmatranjem mrtvih cifara navodimo da čisti dobitak „Francuskog društva Borskih rudnika za prošlu godinu omogućuje isplatu bruto dividende od 129 franaka po akciji. Nominalna vrednost akcije je 100 franaka, iz čega treba da sledi да je dividenda dostigla visinu od 199%e. Neupućenima će izgledati da je to fantastičan dobitak. Međutim, u poređenju sa 1936 dividenda ie čak i pala. U toj. godini ona je nominalno iznosila čak 308%o Јрак Пт procentima stvarno se ne iskazuje ništa. Naime, vrlo je verovatno da stvarno ukamaćenje uloženog kapitala u prošloi godini nije dostiglo ni deseti deo procenta koji se dobija upoređenjem dividende sa nominalom akcija. Treba naime, imati u vidu nekoliko činjenica. Pre svega, Dored glavnice Društvo ima i znatne fondove, tako da uporedivanie same glavnice sa čistim dobitkom nema nikakvog opravđania. Šta više, posve pogrešan bi bio zakliučak do kojeg bi зе došlo upoređivanjem dobitka sa ukupnim' sopstvenim sredstvima, jer je dobitak iskazan u jako depresiranim francima, dok su se sopstvena sredstva formirala postepeno; znatan deo glavnice uplaćen je u predratnim zlatnim francima; ni svi fondovi nisu formirani iz prihoda od prodaje bakra. Neobično važnu ulogu pri formiranju rezervnih fondova, pa sledstveno i pri formiranju ukupnih sopstvenih sredstava, imala je primljena naknada za pretrpljene »ratne štete«, koja premaša iznos od 45 miliona franaka. Naizad, zbor depresijacije framcuskog franka, društvo je imalo znatne štete i prilikom vraćania svojih dugoročnih zaimova.

Mada se pomenute činjenice uzmu u obzir, rezultat rada društvenog izgledaće sasvim drugačije. Mislimo da će posle ovih napomena biti jasno, da se radi što potpunijeg тога тајо 2аgledati i u prošlost, tim pre što je ta prošlost bila vrlo bogata događajima, čije posledice imaju uticaja i na izgled najnovijeg bilansa društva.

1999 god. zabeležena je kao jedna od najsjajnijih u istoriji Francuskog društva Borskih rudnika. Te godine cena bakra u Londonu bila je dostigla rekordnu visinu od 85,80 po toni; a proizvodni troškovi bili su takođe dosta niski, jer