Народно благостање — додатак

124

jie u Boru u toj godini najveći deo rude izvađen pod vedrim nebom. Posle 1929 godine opšte prilike pcstaju sve nepovoljnije. Cene metala sve do kraja 1935, sa izvesnim kolebanjima, naglo padaju, dok poresko opterećenje i drugi izdaci rastu.

Da bi se izbegli gubici, Društvo Borskih rudnika u to vreme ·

sve više usavršava svoja postrojenja i povećava proizvodnju. Za to potrebna nova sredstva nabavljena su zakliučeniem

novog obligacionog zajma od 40 mil. franaka, koji je етно-< van u martu 1931 god. po kursu od 96% i koji nosi kamatu

od 41/0/9, a treba da se amortizuje do 1951 godine. Do 1931 god. društvo је proizvodilo obični crni bakar, koji ie imao finoću od 94—96'/. Te godine se počinje proizvoditi tako zvani »blister«, koji sadrži oko 99,6%o čistoga bakra. Doduše, ni »blister« nije bio još sposoban za proizvodnju predmeta iz bakra. I on je sirovina kojia se morala putem rafinisanja prethodno pretvoriti u čisti metal. -Pofed ostaloga, iz »blistera« se moralo izdvojiti i zlato. Do 2 O 1988 rafinišanje je vršeno u inostranstvu. a : i

Ta poslednja etapa u rudarsko- topioničkoj industriji bakra vrši se, najzad, od 2 jula prošle godine delimično i u našoj zemlji, u Boru u novopodignutoj rafineriji sa kapacitetom od 12.000 tona godišnje. Društvo Borskih rudnika nije se odlučilo samostalno na podizanje postrojnja za elektrolizu, nego na intervenciju naše vlade. Naime, postrojenja za rafinisanie bakra zahtevaju veliki kapital, a njihov proizvod ne može se tako lako plasirati. Na tržištu bakra u svetu gospodare dve grupe, američka i engleska. Borski rudnici su prema niima autsajderi. Kao takvi oni su morali da postupaju sa većom opreznošću i da proizvede koncentrat koji se lako prodaje, a ne čisti bakar, tim pre što su transportni troškovi „bakra i koncentrata isti. |

' Podizanjem rafinerije bakra u Boru naša, žemlja је mnogo dobila. Time je stvorena mogućnost da se kod naš razvije čitav niz industrija za preradu čistog bakra i proiz-

5 S 25 Е E ~ с со =" o s & мо ЈЕ | = > e = 4 = | 55 = = 5 За ПЕР св 25 БЕ | u њи Рајса ага di 400 St о 1919/20 ' 29,36 __ | __ | 1920/21 6448 |. 9,43 о 1921/22 8572 0 | 1180. 36:40) 1922/23 А 21569 је — — ~ 12,89 52,49 ·: 1923/24 136% | 0. 1307 6340. | 1924/25 195,85 21,84 — | 9149 6581 1995/96 164,36 49,29 ___ 941. | 30,90 1996/27 | 8789, 17949. | __C | 321. 2536 1-1927 3841, 8760 | ____ 190. | 43:55 1998. · 87,94 240,51 _ - 390% 9400 1999 8190. 244% „ | ~ 3496. 11092. 1930 109,13 391,99 Ат )IB1,10 1931 114,08 349,75 - ___ 11227 1932 189,45 113,69 — -— 196665 1933 389,59 · 200,04 20,63 | 15788 1934 579,99 89,9 113,81 | 170,51 1935 597,13 51,42 11784 = 16912 1936 605,14 4,35. 131,55 1. 19524 1937 650,40 _ _ 14746 ___ 20277 1938 727,91 „ 31,60, 20403 _____179,76

Tek u 1928/24 godini količina izvađene rude: dostigla је.

текогдапи го пји ргедга ти proizvodnju. Do kraja te godi-

ne bakarna ruda je vađena isključivo iz podzemnih rovova: ležišta nazvanog »Čuka. Dulkanova«. U toku 1924/25 počela. ie i eksploatacija pod. vedrim nebom, što je znatno pojevtinilo.

vodnju raznih artikala od bakra, Time su istovremeno stvoreni i uslovi za uposlenje sve većeg broja radnih ruku, a osigurano je i snabdevanje zemlje jednim polufabrikatom neobično važnim za narodnu odbranu, za podizanje ' električne industrije itd. Što ie najvažnije jeste činjenica, da se o prodaji zemlji nepotrebnih viškova čistog metala ne mora starati država, Već samo društvo. :

Rafineriia bakra u Bora puštena je u pogon 2 jula 1988 god. na svečan način. Dosadašnia delatnost rafinerije nije tekla bez izvesnih smetnji. U prvim mesecima rada razne teškoće su neizbežne. Društvu je ipak pošlo za rukom da do Кгаја 1938 proizvede 3.243 t elektrolitičkih katoda, čiji ie kvalitet potpuno zadovoljio potrošače. Sada se podižu Dostrojenia za izradu tankih poluga (wire-bars). Od proizvedenih katoda u prošloj godini je prodato državi i privatnim DOtrošačima 1579,5 tona i jednoj fabrici u Mađarskoi 200 tona.

·- Odvajanje zlata iz Sirovog bakra, koje se ie do podizanja rafinerije u Boru vršilo u celosti u inostranstvu, u granicama predviđenog kontingenta rafiniranja bakra u zemlji treba da se od sada vrši takođe kod nas. Do kraja prošle софпе гад око odvajania ovog zlata u Boru nije bio sasvim zadovoljavajući, tako da ie plemeniti metal koji odgovara već pomenutoj količini proizvedenih katoda u rafineriji u Boru do kraja decembra 1938 bio još imobilizovan. Tako isto bilo је imobilizovano i zlato iz sirovog bakra koji se ie u [0 угеme prerađivao, kao i ono iz zaliha koie još imaju oblik anoda pre elektrolize. Inače, sirovi bakar, koje proizvode Borski rudnici, sadrži po toni po 50 i više grama čistog zlata i 25 do 300 grama srebra. Na taj način Društvo dobija godišnje oko 92.000 kg zlata koje se u celosti ustupa našoi Narodnoj banci.

Cifre iz priložene tablice pretstavljaju kratak prešled proizvodnje i posleratnog razvitka Društva Borskih rudnik4, kao i najglavnijih faktora koji su na taj razvitak uticali.

~: + А Ед о SB Š O OM = 5 e Е8. 5. | - =. --_ 55 55 | -- 5 S = 9: = = Е О Бо Е GE i ~“ 2 59 а сена . а= а 5 259 ' ПА 57 7" ___| 10 9,74 ___ 2988. 5304 ____O 135) 5,9 86,82 71,83 ~ 5048 s ~ 0,99 :.6,40 139,40 73,14,0 65,96 – 6,58 7,76 158,58 68,13,2 82,15 — 12,62 : 7,19 160,54 67,14,5 89,32 — 12,98 „8:07. : 152,32 66,6,10 127,83 — 15,96 10,81 125,49 63,16,9 142,75 о. 18:08 7,01 66,08 62,18,0 123,87 — 19,55 15,09 150,85 69,8,11 124,10 — 30,70

20,67 169,65 85,8,0 124,03 14,72 49,64 24,46 182,90 69,2,7 128,88 19,89. 19,51 24,35 129,90 39,2,6 115,32 15,85 8,74

30,16. :125,63.. 36,6,10 . :89,14 9,61 9,37 40,39 . 146,11 36,15,3. · 8467 3,26 91,50 4437, 151,38' 3310 76,81 8,68 21,03 "39,00 163,08 . 35,14,81/» 74,24 19,82 26,29

39,40 98,03 42,18,5 82,39 12,34 51,04 39,41. | 146,33 59,19,4. „124,75 85,03 107,69 41,99 158,00 45,16,11 А · 61,62 · 85,40 ·

proizvodne troškove.: мени sa površine zemlje morald su se prethodno udaljti ogromne količine sterilnog materijala.: Do kraja. 1938 god. izvađeno je i odneto na prosečnu udalje-. nost od skoro 2 Кт око 2,78 miliona mš takve :sterilne maše: (od čega. 131.143. im u:prošloi godini prema 219.740 mš u.

ı