Народно благостање — додатак

1937), »Сика ршкКапоуа«, Која је bila baža celokupnog rađa, više gotovo i ne postoji. Naiveći deo rude (oko 85%) vadi se sada iz rovova ležišta nazvanog »Tilva Mika«, koje se je počelo eksploatisati tek 1931 godine. Od obnavljanja eksploatacije posle rata do 1934 količina izvađene bakarne rude pokazivala je gotovo stalan porast i u toj godini je iznosila 862.000 tona. U 1935 i 1986 ona je pokazivala izvesno ораdanje, ali ie u 19837 opet dostigla onu iz 1934, a u prošloj godini porasla ie za oko 17%o0 na 759.510 tona. Od toga je izvađeno pod vedrim nebom sa ležišta »Čuka Dulkanova« 31.600 tona, iz podzemnih rovova istog ležišta 86.590 tona i iz podzemnih rovova ležišta »Tilva Mika« 641.320 tona. Rezerve- rude još su znatne, tako da ie eksploatacija obezbeđena još za dugi niz godina.

Izvađena ruda, koja sadrži prosečno 5,5%%/o bakra, upućuje se u topionička postrojenja, a ona siromašnija bakrom ranije je sasvim zanemarivana, dok se u 1933 upućuje najpre u odelenje za flotaciju, gde se proizvode koncentrati koji se posle šalju takođe u topionička postrojenja. Odelenje za flotaciju podignuto je u toku 1981 i }932 godine. Pošto su prvi eksperimenti dali zadovoljavajući rezultat, ovo odelenje je već u toku 1933 znatno prošireno. U toku 1936 i 1937 pristupilo se ie zatim ponovnom povećanju -postrojenija za flotaciju. Radovi su završeni: početkom 1938. Da su sredinom prošle godine ·sva nova· postrojenja u Ovom odelenju bila puštena-u pogon.· Ruda tretirana flotacijom u prošloj godini iznosila je 264.006 tona prema 147.460 tona u prethodnoj i 20.630 tona u 1933 godini. Iz spomenute bakrom siromašnije rude odelenje za flotaciiu dobilo ie prošle godine 35.009 tona koncentrata, koji su upućeni u topionička postrojenja.

'- Uporedo sa porastom količine izvađene rude do 1934 golovo stalno je rasla i proizvodnja sirovog bakra. U toj godini ona je iznosila već 44.370 tona prema 7.616 tona u 1913/14, poslednjoi predratnoj poslovnoj godini. Proizvodnja sirovog bakra u 1985 iznosila je ravno 39.000 tona. U toku poslednje tri godine ona opet postepeno: raste, ali još nije dostigla rekordno stanje iz 1934, iako je, količina rude koja je tretirana u prošloi godini za oko 17% veća od one tretirane 1934. To znači da je ruda koja je tretirana prošle godine znatno siromašnija bakrom. Inače, prošlogodišnja proizvodnja bakra »blister« iznosila ie 41.993 t. i to 37.402 t. u sadašnjem obliku i 459 i. rafinisanog. i istopljenog bakra u obliku anoda namenjenih elektrolizi.

Francusko društvo Borskih rudnika ne dobija samo bakarnu rudu, već takođe i potrebni krečnjak. Proizvodnja krečnjaka u 1937 iznosila je 202.770 tona. Prošlogodišnja bila je za oko 15% manja. Drvo koje je potrebno za eksploataciju dobija se takođe iz sopstvenih šuma, koje su udaljene oko 12 km. od centra eksploatacije. Do 1930 god. proizvođen je u sopstvenoj režiji za potrebe preduzeća i lignit. Jedino je Rkoks kupovan. Potrebni ugali sada se kupuje ođ Aleksinačkih rudnika i od Rudnika Bogovina.

Jedan od naiglavnijih faktora. ба Конћ zavisi uspeh poslovanja je cena bakra u Londonu. Nien pad, koji je počeo u 1920 godini, bio je zaustavljen tek u 1928. Taj pad bio je vrlo znatan, ali su uporedno s njim i proižVodni troškovi Borskih rudnika blagodareći povećanju proizvodnje i i podizanju sve većih i sve saVršenijih postrojenja, stalno smanjivani. Posle oporavljanja u 1998 i 1999 kurs bakra u Londonu je sve do 1935 opet padao. Sdruge strane se posle septembra

1931 smanjavala i vrednošt engleske funte, tako da bi u.

1931, 1932 i 1933 konačni rezultati morali da budu katastrofalni, da Društvo. nije uložilo najveće napore da i dalje sma: nji proizvodne troškove. Blagodareći popravljanju cena, čisti dobitak za 1936 i 1987 bio je opet' potpuno zadovoljavajući. Usled. nečuvene. nervdze naoružanja 19937 godina za razviće

cena metala bila je upravo abnormalna. U prvom tromesečju

1997 cena. bakra je stalno rasla, dostignuviši na-dan 10 marta

125

1937 visina od Lstg 80,5,0. Od aprila 19937 pa nadalje ranija ·hcsa je bila zamenjena neprekidnom besom. Prosečni kurs

za. celu 1937 god. bio ie ipak za oko Lstg 17 veći od onog iz prethodne godine. Spomenuta besa izazvala je mere u cilju redukcije pro-

izvodnje od strane Komiteta za restrikciju i koordinaciju pro-

daje bakra, Blagodareći tim merama kolebanje kurseva u toku 1938 bilo je srazmerno dosta umereno, ako ga UpOTe•

dimo s onim iz 1937 godine. Međutim, uprkos tome prosečna

prodajna cena bakra u 1988 bila je ipak za preko Lstg 14 niža nego u prethodnoj godini. Nepovoljan uticaj na poslovni rezultat preduzeća u prošloi godini imale su i tri druge činjenice, i to: porast nadnica, poskupljenje potrebnog materijala i povećanje poreza i prireza. Zbog dalje depresijacije francuskog franka pomenuto slabljenje konjunkture došo je samo delom do izražaia u završnim Tačunima POTS rudniKa za prošu godinu.

Istražni radovi u borskoj koncesiji i u raznim drugim koncesijama koje ovu okružuju vršeni su u toku prošle godine opet u znatno većoj meri nego što je to bio ranije slučaj. Ovim istražnim radovima je utvrđeno da u koncesiji postoje i izvesne nove mineralizovane zone, ali, kako izgleda, ohe nemaju većeg značaja. Indikacije do kojih se je došlo ipak opravdavaju nastavlianje istražnih rađova. Inače, imali smo već prilike da napomenemo da delatnost Društva Borskih rudnika nije više ograničena samo na bakar i na eksploatisanje Bora. Društvo je u toku poslednje tri godine razvilo veliku aktivnost i u drugim granama rudarstva. Ono je, pored ostalog, otkupilo i rudarske terene u Ajvaliji, kod Prištine, nedaleko od Trepče. Zakliučen je i sporazum sa društvom »Podrinje Consolidated Mines Ltd«, čiji se rudarski tereni nalaze između Krupnja i Ljubovije. I ovi tereni sadrže znatne količine dobre rude olova, cinka i srebra. U toku prošle godine nastavljeni su Како istražni radovi -·tako i otvVaranje izvesnih ležišta olova + cinka, koja su već ranije istražena. U analizi bilansa Borskih rudnika za 1986 god. utvrdili smo da je Društvo od 1929 god, do kraja 1986 isplatilo u našoi zemlji na ime raznih poreza i prireza ogromni iznos od 241,46 miliona dinara, iako je u tim godinama konjunktura za metale bila srazmerno dosta slaba. Fiskalno opterećenje društva u tim godinama bilo je čak i znatno veće, jer se u tom iznosu ne nalaze izdaci za carine, carinske dažbine, razne trošarine, kao ni socijalni tereti. U toku poslednje dve godine fiskalno opterećnje Bora bilo je vrlo znatno. Društvo је isplatilo: !

1937 1938 Ег. 26,693.331,30 49,820.565,— drž. neposrednog poreza 8,340.075,10 11,804.120,15 prireza i raznih taksa 9,346.362, — 9,413.683,— carina i car. taksa 44,379.768,40 #71,088.368,15 ukupno.

Za društveni porez koji se odnosi na dobit poslovne · 19938 godine rezevisano je daljih 61,5 mil. fr. U svom posled- · njem izveštaju Uprava društva napominie, da je još od 1 juna“ 1937 stupio na snagu jedan nov porez, koji iznosi 0,5% od iznosa prodaja. Zatim, da su samoupravni prirezi od 1 aprila 1938 povećani za 25%. I najzad, da je u martu 1939 odlučeno da se stvori fond narodne odbrane, koji će država popunjavati naplaćivanjem naročitog prireza od po prilici 25% па neposredne poreze. Mao što se vidi, poreski tereti i dalje rastu. (Yidi tabelu na sledećoj strani)

"Iz priložene tablice, u kojioi smo uporedili glavne bilansne podatke za poslednjih deset godina, vidi se da je u godinama opšte privredne depresije i sjajni posleratni razvi- · tak Borskih rudnika bio nešto usporen, Proizvodnja bakra, je, dođuše, sve do 1935, kao što smo već napomenuli, gotovo neprekidno rasla, ali je Društvo tek u 1936. moglo da iskaže