Народно благостање — додатак

126

Aktiva 1929 1930 1931 1932 1933 1934 · 1935 19867 1932... 1988: па дан 31 decembra svake godine — u hiljadama francuskih franaka" | Nepokretnosti 43.962 47.015 51.694 58.547 60.227 63.577 66.776 72.442 88.624 115.550 Розтојепја 28.147 32.876 39.787 49.127 54.196 58.170 74.303 76.151 94.722 106.433 Еађг. га ејекфто и — —— — — 3.677 37.501 Zalihe i dužnici. 91.358 85.381 72.931 67.482 57.702 71.179 — 65.068 115.226 142.668 195.300 Efekti i rimese 12.877 12.269 29.598 24.137 45.460 54.889 48.917 „44.364 60.494 40.933 Raspol. sredstva 59.759 10.974 23.482 31.369 52.485 30.376 30.947 37.109. 129.773 50.581 Sopstvene obvezn. 2.493 370 526 583 688 — 1.465 762 1.714 588 Razna aktiva 2.720 1.416 2.705 2.248 8.765 10.429 > 9.923 17.808 33.127 29.249 Разјуа ; Glavnica 15.000 15.000 15.000 15.000 15.000 15.000 „15.000 15.000 „60.000: &60.000 Obligacije i bonovi 19.000 1.044 40.535 39.350 38.675 30.622 29.872 29.097 97.347 25,522 Rezervni fondovi 3.873... 21.329 21.838 23.023 23.698 31.751 32.501 33.276 35.026 · 41.292 Ažija izdatih akcija 4.950 4.950 4.950 . 4.250 4.250 4,250 4.250 4.250 4.250 4.250 Fondovi amortizacije 64.315 18.127 68.031 78.849 87.698 95.830 107.846 119.880 138.651 171.106 Privremene rezerve | | _ та гагпе еуепфџа!. 21.000 21.000 28.716 28.716 28.716 28.716 28.716 28.716 929.192 29.192 za isplatu oblig. 8.290 840 1.361 287 19.979 18.428 18.441 19.307 19.389 19.311 za kamatu oblig. 27 11 303 614 281 218 212 212 187. 177 osoblju za ratne št. 97 27 27 94 94 19 19 19 19 19 za socijalno staranje 625 620 512 511 511 51 51 505 : 432 210 · та porez u Jugoslaviji 22.561 12.833 2.487 2.416 13.000 14.317 8.300 16.000 44.203 61.500 za prom. cene bakra 12.000 12.000 12.000 12.000 12.000 12.000 12.000 12.000 12.000 12.000 Роуегјос 12.285 11.622 15.821 17.579 12.004 11.770 9.002 29.678 55.733 55.338 Razna pasiva 888 1.085 929 605 1.487 3.484 3.015 4.250 18.304 10.772 Čisti dobitak 50.600 20.510 8.912 10.271 22.201 21.947 26.997 51.773 108.066 85.442 Zbir bilansa 234.240 190.301 „290.798 233.487 279.524 „288.964 „296.700 363.963 547.800 576.134 Didvidenda 44.695 18.445 7.195 8.695 19.195 19.195 23.695 46.352 93.356 76.240 Tantijema 4905 1.892 814 877 2.091 2.044 2.569 5.044 10.225 8.784 Divid. po akc, fr. 297 122 47 57 127 127 127 308 154 129 Казћоф Troškovi uprave 478 817 795 799 971 101 1137 1.310 2.693 2.658 Kvota i služba zajm. 993 678 2.693 2.510 2.557 2.454 2.240 3.145 3.158 3.080 Porezi u Francuskoj 89 72 63 70 81 101 94 100 203 261 Porezi u Jugoslaviji — — — — — — — 1.950 10.693 5.618 Prirezi i takse u Jug. 4.188 1.867 2.709 811 809 1.895: 3.319 2.082 8.340 11.804 Poreskoj rezervi — — — —— — — — 16.000 44.203 61.500 Trošk. poveć. glavn. — —— — —— — —— — 4.605 345 Otpisi hartija — — ______ __ — — — — 391 Čist dobitak 49.644 19.510 8.739 9.368 21.508 21.033 26.289 51.041 107.650 85.398 Prihođi Od prodaje bakra 50.499 17.030 10.240 10.240 23.254 23.641 31.220 75.121 175.908 166.023 Od kamate 5.168 5.915 4.688 3.146 2.653 9,754 1.860 3.819 3.747 4.326 Razni prihodi — — —— 173 14 — — 1.293 1.670 360 Zbir prih. ili rashoda 55.669 14.928 13.559 25.991 26.495 33.080 80.998 177.325 170.710

22.945

čistu dobit po prilici ravnu onoj iz 1999 godine. Sa 49,64 mil. franaka u 1929 čista dobit je bila pala na' ciglo 8,74 miliona franaka u 1981, što je posledica rapidno smanjenja cene bakra u Londonu. lako ie cena i u 1932, 1933 i 1934 i dalje naglo padala, ipak je Društvo bilo pošlo za rukom ne samo da zaustavi smanjivanje čiste dobiti, nego da je čak | poveća na 9,37 mil. un 1982 i na po 21,5 mil. franaka u 19383 i 1934 godini. To je ostvareno blagodareći podizanju novih najmodernijih postrojenja, koja su omogućila brzo povećanje proizvodnje i smanjenje proizvodnih troškova.

Povoliniia konjunktura za metale u 1935, 1986 i 1937 godine imala je, sasvim prirodno, povoljan uticaj i na kretanje čiste dobiti društva. Naizad, pcnovo smanjivanie cena bakra na svetskom tržištu, koje je počelo u 1937 godini, moгајо_је neizbežno dovesti i do ponovnog smanjivanja čiste dobiti. Za 1938 ova je iskazana sa 85,4 mil. franaka prema 107,7 mil. u 1937. Treba uzeti u obzir i činjenicu da je vrednost francuskog franka krajem 1988 bila za oko 28% manja nego U prethodnoj "Боди, док је u poređenju sa onom iz

1936 više nego prepolovljena. Cifra kojom je iskazana dobit za prošlu godinu je za skoro 70%e veća od one za 1936. Međutim, kada bi se dobit iskazala u dinarima, engleskim funtama ili dolarima, videlo bi se da je prošlogodišnja čista dobit stvarno znatno manja ne samo od one iz 1937, nego i od one koja je ostvarena u 19836 god. Ako se ne uzme u obzir depresijacija francuskog franka, biće pogrešni i svi zaključci do kojih bi se došlo prilikom ocene rezultata rada društvenoga, a naročito prilikom analize računa gubitka i dobitka za nekoliko poslednjih godina. :

Oporavljenje zbira bilansa počelo je već u 1931 godini. . За 2342 mil. franaka u 19929 ovaj je bio pao na 190,83 mil. u 1930. Međutim, već u 1932 zbir bilansa opet dostiže rekordno stanje iz 1999, da bi posle toga pokazivao i dalje stalan i neobično snažan porast. Krajem 1938 on iznosi 576 mil. fra- . naka, tako da je tri puta veći nego u 1930 godini. U odnosu па 1937 veći je za 28 miliona, a u poređenju sa onim iz 1985 · prošlogodišnji zbir bilansa je skoro dvostruk.

Ako зе zadržimo najpre kod pasive, vidimo da su: |