Народно благостање — додатак

1938 ukupna tuđa sretstva iznosila svega 91,6 mil. franaka, „док је na. glavnicu, čisti dobitak i razne fondove i privremene rezerve otpalo 484,5 mil. Tuđa sretstva se knjiže preko Tačuna »obligacija, »poverilaca« i »razne pasive«. Krajem 1938 obligacije su bilansirane sa 25,5 mil. Ovai obligacioni zajam iznosio je prvobitno 40 mil. fr., a. zakliučen је, Као što je već spomenuto, u martu 1931. Obligacije nose kamatu od 4.596 i treba da se amortizuju do 1951 godine. Za isplatu onih koje se nalaze još u opticaju već је stvorena jedna "rezerva od. 19,3 mil. fr. Već je spomenuto, da su Borski rud:nici i ranije uzimali obligacione zajmove. Pored toga što su uslovi tih zaimova za Bor bili vrlo povolini, Društvo je na njima imalo i posebnu znatnu zaradu, koja se javila kao posledice depresijacije francuskog franka.

Ogromna finansijska snaga Borskih rudnika uvek se је zasnivala u prvom redu na sopstvenim sredstvima. Kao što je već spomenuto, glavnica je prilikom osnivanja iznosila 5.5 :mil. fr.. U toku 1908 povišena је па 7 mil. a 1920 na 14 mil. Ovo poslednje povišenje izvršeno je po Kursu dd 175". Prema odluci glavne skupštine od 4 aprila 1997 glavnica je bila povišeha za još 1 milion, na 15 mil. fr., izdavanjem besplatnih akcija sa višestrukim pravom glasa, i io na teret računa ažije, na koji je prilikom "роуепја ејамnice u 1990 godine bila knjižena naplaćena razlika između nominale i emisionog kursa izdatih akcija. U decembru 1936 akcionari su doneli odluku da se glavnica poveća na 60 mil. 51 Nove akcije su izdate al pari. Još пепрјабет део оуе поуе emisije akcija (koje је dospevao 31 decembra 1938) u poslednjem bilansu iskazan je sa 33,75 mil. na račun dužnika “u altivi.

Rezervni fondavi dostigli su visinu od 45,54 mil. Krajem 1919/20 društveni »rezervni fondovi« su iznosili 7,8 mil, fr., do 30 juna 1996 bili su porasli na 8,5 mil., u aprilu 1927 smanjeni su, međutim, na 7,5 mil. u vezi sa već pomenutim izdavanjem akcija sa višestrukim pravom glasa; krajem . 1929

oni iznose 7,6 miliona, što znači da su bili čak i nešto manji

песо 10 godina pre toga. Međutim, već u sledećoj 1930 godini, rezervni fondovi društva su više nego utrostručeni, odnosno povećani su za 19 miliona, ier im je bio dotiran ceo iznos do tada amortizovanih obligacija i bonova za čiju ije isplatu upotreblien i jedan deo primliene naknada za ratne štete. Rezervnim fondovima je dotiran i iznos docnije amortizovanih obligacija, jer su one isplaćene delom iz čistog “dobitka, a delom upotrebom ranije stvorene privremene reZerVe. Blagodareći toi politici, rezervni fondovi su za posled· nih 10. godina povećani sa 7,6 mil. na 45,54. mil. franaka

Kraiem 1938 razne »privremene rezerve« iznose. 122,4 mil. fr. Od toga ie namenjeno za isplatu prošlogodišnjeg društvenog poreza u Jugoslaviji 61,5 miliona, zatim 19,8 mil. (izuzetnih u. glavnom iz čistog dobitka za 1933) za isplatu obligaciia, 12 miliona za. eventualne gubitke koji bi se mogli javiti usled fluktuacije cene bakra (od čega je 6 miliona теzervisano iz dobitka za 1928. i 6 miliona iz dobitka za 1929) i, najzad, 29,2 miliona za razne eventualnosti. U ovu poslednju privremenu rezervu uneto je 9 miliona iz suma парјасеnih na ime naknade za pretrpliene ratne štete, zatim: 3, miliona iz dobitka za 1929, dok je iznos od 7,7 miliona u 1931 godini. bio prenet sa računa amortizacionih fondova. Od svih navedenih >»privremenih« rezervi karakter prave privremene rezerve ima ona kola jie namenjena za isplatu ·društvenor poreza u Jugoslaviji. Sve ostale imaju karakter »trainih« rezervnih fondova. Amortizacioni fondovi su iskazani.sa 171,1 mil.. fr. Prošlogodišnja amortizacija iznosila je 32,45. mil. fr., a kalkulisana ie tačno prema propisima važećeg poreskog zakonodavstva. Knjigovodstvena vrednost ukupnih investicija posle kompenzacije fondova amortizacije iznosi samo 88,4 mil.

fr. To je veoma povoljno, jer investicije izvršene samo 4l toku 1937 i 1938 vrede više.

127

U aktivi vidimo da su investicije u stalnom porastu. Krajem 1938 bilansirane su u aktivi sa 259,5 mil. fr. U toku

"poslednjih 10 godina »nepokretnosti« sa koncesijom, zem'liištem, zgradama, rudnikom i istražnim radovima su skOTO utrostručene i krajem 19838 iznose 115,5 mil. fr. prema 43,9

mil. u 1999. U istom razdoblju bilansna vrednost »pcstrojenja«

је gotovo učetvorostručena i iznosi, ne računajući novu fa-

briku za elektrolizu, 106,4 mil. fr. prema 28 mil. fr. krajem 1999. Fabrika za elektrolizu bilansirana je sa 37,5 mil. prema 9,6 mil. krajem prethodne godine. Na investicije otpada preко 45%" cele aktive. Kada bi se svi francuski franci iskazani u poslednjem bilansu sveli na istu vrednost, tai procenat bi bio znatno veći. Daljih 34% aktive otpada na zalihe i dužnike, 79% na efekte i rimese, 9%o na odmah raspoloživa sredstva i 5% na razne aktivne račune. U poređeniu sa prethodnom godinom pozicija »zalihe i dužnici« povećana je za 52,6 mil. fr.,

“dok su >»raspoloživa sredstva« smanjena za 72 mil. fr., а

»efekti i rimese« za 920 mil. Inače, u tcku prošle godine za nove investicije izdato je 79, 46 mil. fr., i to oko 34 mil. za novu fabriku za elektrolizu, 1, 7 mil: fr. za ostala postrojenja i 27 mil. fr. za nepokretnosti (zemljišta 380 hiljada Пе zgrade 5,78 mil. i istražni radovi 920,75 mil.). |

| Kao. što ie već naglašeno upoređivanje podataka iz računa gubitaka i dobitaka je otežano zbog depresijacije francuskog franka, kao i zbog ranije depresijacije dinara. Dok je od 1927 do 1931 godine odnos između franka i dinara bio u glavnom stalan, dotle je od 1931 do 1934 padala vrednost dinara a u toku 1937, 1937 i 1938 smanjivana je kursna vrednost franka. Na kretanje prihoda od prodaje uticala je, razume se, i cena bakra na svetskom tr>ištu, koja se je, kao što je spomenuto, takođe često meniala. Dalje treba imati u vidu, da do 1986 preko računa gubitka i dobitka nisu knjiženi porezi. Na strani rashoda iskazivani su samo porezi i takse, a isplata poreze u Jugoslaviji vršena je upotrebom рогезке rezerve. Do 1936 ı sve dotacije ovoj rezervi vršene su redovno pre godišnjeg zakliučka knijga, i to na teret računa prihoda od prodaje bakra. Ni u 1936, 1937 i 1938 preko računa, »porezi u Jugoslaviji« (na strani rashoda) nije knjižen sav porez koji društvo plaća, već samo onaj deo koji se nije mogao pokriti upotrebom poreske rezerve. Već smo naglasili :da su porezi i prirezi vrlo znatni.

Prihodi od prodaje bakra u 1988, po odbitku neposrednih proizvodnih troškova (nadnica socijalnih treta, materijala, carina, amortizacije itd.) iskazani su sa 166 mil. fr. prema 171,9 mil. fr. u prethodnoj, 75,12 mil. u 1986 i 31,2 mil:, U 1935 godini. Zbog depresijacije franka, ove cifre ne možemo bez daljeza uporedđivati. Društvo je imalo uvek i srazmerno dosta znatne prihode od kamate. Međutim, s obzirom na naglo povećanje proizvodnje i prihoda od prodaje, uticaj prihoda od kamate na konačni rezultat poslovanja je znatno opao. Na strani zajmova, porezi i prirezi i dotacije poreskoj TeZeTVI.

Čist dobitak za 1938 omogućuje isplatu bruto-dividendeod 129 franaka na svaku običnu i 132 franaka na svaku prioritetnu akciju. Na obične akcije na ime, po odbitku kuponskog poreza, plaća se neto 104,50 franaka, a na obične akcije koje glase »na donosioca« po 99,33 franaka.

U Borskim rudnicima je zaposleno oko 6 hiljada radnika i nameštenika, kojima se pružaju sve moderne higijenske udobnosti.

U upravi Francuskog društva Borskih rudnika su 8. 9 Eugen Mirabaud (pretsednik), Marcel Champin (potpretsednik), Jean Boissonnas, d-r Ferdinand Gramberg, Jean Mirabaud, Pierre Mirabaud, Jacques Puerari, Milan Stefanović i grof Andre Walewski, Generalni direktor ie g. Fav, ageneralni sekretar g. R. Gastambide.