Народно благостање — додатак

132

amortizacionih zapisa upotrebi 1,66 mil. maraka u namenjenu svrhu. |

Broi bančinih nameštenika povećao se u izveštajnoi periodi za 397 lica, tako da je niihov ukupni broj iznosio 2.135. Jedan deo novih nameštenika došao je sa preuzetim zavodima, »Steiermarkische Escompte bank« i »lIndustriekredit A. G.« a drugi deo, od prilike polovina, otpada па поуо паmeštene. Pretežni deo bančinih činovnika star je od 30—50 godina, a skoro polovina otpada na one od 40—50 godina starosti. To se objašnjava time što je austrijsko bankarstvo stalno nazadovalo posle rata, tako da nije bilo mogućno u Vvećoi meri namestiti mlađe snage. Posle anšlusa su se prilike izmenile na bolje. Banka je učinila sve što joj je bilo mogućno da se što bolje stara o socijalnim prilikama svojih nameštenika. Ona daje potpore u izvanrednim Sšlučajevima, tako na pr. namešteničkim porodicama prilikom porođaja, nameštenicima, koji su bez svoje krivice došli u težak položaj, poTodicama sa troje ili više dece itd. Banka ima svog lekara, koji dnevno prima u bančinim prostorijama. Na sportskom igralištu u Prateru, koje je banka iznaimila za svoje nameštenike, ovi mogu da se u cevojim slobodnim časovima bave lakom atletikom, tenisom i raznim igrama. Jednom u nedelju stoje bančinim činovnicima na raspoloženjie divno kupatilo Dianabad. U zimi se priređuju izleti na skijama i organizuju se skijaški kursevi. Nameštenici mogu da se oporave u bančinim dvama oporavilištima u Kraniskoi i u Dolnioj Austriji. ZaJednički izleti potpomažu se specijalnim doprinosima. Jedno veče je banka iznaimila Državnu operu za svoje nameštenike i omogućila im je slušanie jedne Wagnerove opere, Od bančinih nameštenika organizovan je orkestar, koji je u srazmerno kratkom roku dostigao umetnički nivo.

Naročito mnogo pažnje posvetila je banka stručnom unapređenju svojih saradnika. Ona je potpomogla učestvovanje na kursevima i na utakmici, koja se organizuje godišnje u Rajhu za svaku struku. Sama banka je uvela kurseve sa predavačima iz redova nameštenika. Broi stalnih učenika, koji je u Beču iznosio 150, a u provinciji skoro 100%i nameštenika, pokazuje veliki interes za njih. Novo uređena biblioteka isto tako daje mogućnost da se nameštenici usavršavaju u SVOJOJ struci i da obogate svoje opšte znanje. Da bi se stvorila jača spona između nameštenika banka izdaje časopis »Zajednica«, koji je postigao postavljeni cili.

Ono što je bilo mogućno banka je uradila za svoje nameštenike, i to sa namerom da što efikasnije potpomaže postizanje cilja, koji je namenjen banci u privredi Nemačke.

»PUTNIK« DRUŠTVO ZA SAOBRAĆAJ PUTNIKA 1 TURIZMA U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI, BEOGRAD

»Putnik« je u svakom pogledu intezesantno preduzeće. S obzirom. na pravnu formu to je akcionarsko društvo. Međutim, forma »kapitalističkogz« akcionarskog društva ne odgovora suštini i zadatku »Putnika«, jer je to u stvari, netečevno preduzeće nacionalnog i opšte-korisnog karaktera. »Putnik« obavlja poslove koji spadaju u nadležnost јаупоpravnih ustanova. Doduše, pored ovih, on obavlia i poslove čisto komercijalne prirode, ali ne toliko u cilju. da svojim akcionarima deli dividendu, koliko zbog toga što i takvi poslovi unapređuju turizam, a praktični rad na unapređenju turizma je najvažniji zadatak »Putnika«. Poslove komercijalne prirode »Putnik» obavlia i za.to, što oni donose Dotrebna sredstva za izvođenje propagande turizma. Na opštekorsni karakter »Putnika« ukazuje i činjenica, da je on Tešenjem Ministra finansija od 9 septembra 1938 i 4 maja 1939 za 10 godina oslobođen i od plaćanja poreza na dobitak (društvenog poreza), kao i opštinskih. Ni akcionari »Putnika« nisu

privatni kapitalisti, nego država i razne turističke organizaciie sa opštekorisnim obeležjem. :

Соф пи 1туебај »Рштшка«, рогед орбјазпјепја о роslovima društva, daje i jedan iscrpan i temeljan pregled razvitka našeg turizma, naročito u 1938 godini. Broi turista porastao je sa 908 hilj. u 1937 na nešto preko 1 milion u 1938 godini i iznosi skoro 2 puta više nego u 1932 god. (519 hili.). Time je opet dostignuto rekordno stanje iz 1935 god. (1,01 mil.). Dok je broj domaćih turista u 1936 i 1937 pokazivao izvesno opadanje, dotle je u 1938 u poređenju sa prethodnom godinom zabeležen porast od 13,5%, па 720 hiliada (prema 768 hilj. u 1935). Broj stranih turista stalno raste. U 19938 godini imali smo ih 287 hili., za 32,6% više nego u 1933 godini. Stalno napredovanje pokazuje i broi probavlienih dana turista. Povećanie od 1933 do 1938 iznosi 24,0%. Inače, ukupan broj probavljenih dana turista u ]938 godini iznosio je 5,48 mil. prema 5,399 mil. u prethodnoi i 4,4 mil. dana u 1933 godini. Poseta turista iz klirinških zemalja je uvek daleko mnogobroinija od posete onih iz neklirinških

'zemalja. U 1938 bila jie za 467,9% veća od učešća {urista iz

neklirinških zemalja.

Na ogromni značaj turizma za turističke krajeve, kao i. za platni bilans naše zemlie ukazuju sledeći podaci (u milionima dinara):

605,3

1930 277,0 328,3 — 1931 279,5 251,5 530,8 — 1932 276,3 216,6 492,9 — 1933 427,5 273,6 701,1 150,8 122,8 1934 502,0 309,1 81,1 142,1 167,3 1935 510,1 317,0 827,1 164,8 152,3 1936 503,4 342,1 845,5 191,8 150,3 1937 572,2 389,5 961,5 276,5 13,0 1938 624,9 384,0 1.008,9 289,4 101,6

U 1938 naša turistička mesta imala su od ove privredne grane prihod od preko 1 milion dinara, od čega je otpadalo oko 69% na izdatke naših građana — turista, a 38% na izdatke stranih turista. Gornji podaci pokazuju dalie da je naš furistički bilans u pogledu prihoda od turističkoOg Dprometa s inostranstvom uvek bio aktivan, što je značajno ne samo zbog viškova prihoda koje ima naša zemlja od stranih turista, već i zbog našeg platnog bilansa prema inostranstvu. lako naš turistički promet iz inostranstva dosta zaostaje iza vrednosti naše spoline trgovine, ipak on prestavlja važnu DOziciju u našem platnom bilansu, pošto ie višak u turističkom iznosio u 1933 godini 24,8%/o, u 1934 godini 54,8%, u 19935 godini 49,7%0, u 1936 godini 50,2%, u 1937 godini 10,9% i u 1938 godini 129,4% viška iz našeg trgovinskog bilansa, odnosno u toku poslednjih 6 godina naša spolina trgvina donela nam ic po. prilici samo tri puta više stranih platežnih sredstava nego turizam.

»Putnikov« turističko-propagandni rad je vrlo obiman. Il u toku prošle godine »Putnik« ie bio u tesnom kontaktu sa međunarodnim turističkim ustanovama, kao i s našim nadležnim organima koji imaju veze sa turističkim prometom. U svom propagandističkom radu bio je potpomagan i .od nadležnih u Ministarstvima saobraćaja, trgovine i industrije, finansija itd., od Narodne banke i Centralnog presbiroa, od banskih uprava, opštinskih turističkih odbora, cd turističkih saveza i društava i srodnih ustanova. Neposredni izdaci »Putnika« za turističku propagandu u toku poslednjih 15 godina iznosili su 28,64 miliona dinara, od čega otpada preko 16 miliona dinara na četiri poslednje godine. To ie ogroman napor, pa ga ne možemo dovolino podvući, naročito s Obzirom na činjenicu da ie izvršen bez i jedne pare državnog novca. Društvo Putnik je do sada snosilo gotovo najveći deo

tereta turističke propagande naše: zemlje, koristeći” 7а' to