Народно благостање — додатак

"isključivo sredstva koja je uspevao da obezbedi komercijal-Bim delom svoga poslovanja.

Konkretna sposobnost naše zemlje na međunarodnoj turističkoj pijaci poslednjih godina se je prilično smanjila. S druge strane je došlo i do ogromnih promena u međunarodnom turističkom prometu, naročito posle poslednjih ргоmena u Srednjoj Evropi. Zbog toga se, radi održanja naših pozicija, mora tražiti nova turistička klijentela i sprovoditi jača turistička propaganda. Za to su potrebna i veća novV"čana sredstva. S obzirom na to treba i »Putniku« omogućiti da poveća svoje dosadašnje prihode i da dobije nova sredstva

Kao i ranijih godina, »Putnik« je i u 1988 upctrebio “znatan deo svojih sredstava na izradu i štampanje potrebnih publikacija (brošura, prospekata, letaka, afiša itd.) za turističko-propagandne ciljeve u zemlji i inostranstYu. Od 1924 „do kraja 1938 štampano je od strane »Putnika« ili je od njega subvencionisano izdanje 5,3 miliona kcmada raznog DpTopagandnog materijala. Samo u toku poslednje dve godine tiraž propagandnih publikacija iznosio je 1 mil. 8683 hili koтада за око 37,3 mil. strana. Vrlo aktivnu delatnost razvio je »Putnik« i na polju fotografske propagande. Samo u toku “poslednje tri godine izrađeno je u ateljeima društva preko 100 hili. komada raznih fotografija. Izrađeno ie i nekoliko filmova. U toku prošle godine, pored raznih kratkih snimanja, izvesnih predela i priredaba, snimlien je i jedan veći film u boji, a obnovlieno je i nekoliko kopija ranije snimljenih filmova. Društvo je organizovalo i čitav niz predavanja u cilju popularizovania turizma, pri čemu se je služilo i propagandom putem radia. Propagandni rad vrši se vrlo: intenzivno i u inostranstvu preko vlastitih biroa u Berlinu i Parizu i približno 800 putničkih biroa u inostranstvu. Društvo je o svom trošku angažovalo i specijalne. informativno-propagan·dne činovnike pri našim konzulatima u Budimpešti, Salcburgu i Celovcu, a ima svoje specilalne pretstavnike i u Hagu i Brislu. U toku prošle godine putem stranih novina i časoDisa plasirano је 416 članaka o našoj zemlji. Naročiti uspeh u propagandi turizma Društvo je imalo i putem svojih izložaba u Laipcigu, Pragu, Plovdivu, Budimpešti, Poznaniu, Mi·lanu, Solunu i Bratislavi.

Obilna sredstva koja su upotrebliena u svrhu propagande proističu iz rada komercijalnih jedinica društva. Prošlogodišnii promet putničkim kartama iznosio je 1655 miliona dinara i bio ie za 2,83% jači nego u 1937. Od toga otpada 127,77 mil. din. na prodaju jugoslovenskih i 31 mil. din. na prodaiu stranih železničkih karata. Od spomenutih jugoslovenskih železničkih karata prodata je skoro iedna polovina u inostranstvu. Celokupan bruto prihod »Putnika« od prodaje voznih karata u 1938 godini iznosio je 8,96 miliona, što odgovara komisionoi proviziji od 4,9d%. Međutim, svojim Rkomisionarima »Putnik« je isplatio 5,51 mil. din., a troškovi Odeljenja za obračunavanie i kontrolu karata iznosili su 553 ћи, (ако da је stvarni čisti prihod Društva od prodaje svih voznih karata u 1938 godini iznosio dinara 2 mil. 216 ћу. "Upravni troškovi »Putnika« u prošloj godini iznosili su 3,22 mil. To znači da prihodi od prodaje voznih karata, i pored najrigoroznije štednje, nisu bili dovolini da pokriju opšte upravne troškove. Kako »Putnik« snosi još i rizik oko na"plate i obračuna sa svojim komisionarima u zemlji i inostranstvu, kao i rizik u vezi sa transferom i promenama kur-

'Seva stranih valuta, postaje vrlo aktuelno i pitanje povišenja komisione provizije.

Deficitarni rezultat na proviziji prodatih voznih karata,

'kao i potrebna sredstva za turističku propagandu, »Putnik« је nastojao da obezbedi svojim bankarsko-deviznim poslo'vanjem u Vezi sa turističkim prometom, zatim organizovanjem društvenih i paušalnih putovanja, prodajom turističke „literature i vršenjem reklame na železnicama. Od celokupnog

133

Ovog poslovanja Društvo je u prošloj godini imalo prihod od 7 mil. 336 hilj. din. Celokupan rad »Putnikas« u prošloj godini zakliučen je sa jednim viškom od 374 hilj. dinara, koliko je ostalo posle pokrića svih troškova i upotrebe vrlo znatnog iznosa za ciljeve turističke propagandne.

Račun gubitka i dobitka »Putnika« za poslednje četiri gcdine ovako izgleda:

Rashodi 1935 1936 1937 1938 u hiljadama dinara

Lični izdaci 1.608 1.525 1.722 3.157 Materijalni izdaci 550 480 560 591 Porezi i takse 422 145 1.259 151 Otpis invent. i nepokr. 17 119 131 272 Otpis dubioznih potr. 101 202 129 59 Sudski i adv. troškovi — — 67 112 Izdaci za propagandu 4.081 8.139 4.018 4.876 Isplaćene provizije 4,253 4.721 5.636 5.511 Odeli. kontr. voznih kar. — — — 533 Trošk. komerc, jedin. 1.701 1.628 1.959 2.068 Kamata — — — 131 Razni — — — 180 Dobitak - 1.619 612 213 374

Prihođi Od prodaje karata 5.779 6.523 7.849 8.261 Od komerc. jedin. 8.395 5.499 7.474 9.404 Kamata — — — 75 Od nepokretnosti — — — 116. Razni prihodi 180 261 278 148 Prenos dobiti — 359 92 12 Zbir prihoda 14.348 19.573 15.694 18.017

Zbir prihoda dostigao je visinu od 18 mil. din. Povećanje prema prethodnoj godini iznosi 2,4 mil., a prema 1936 godini — 6 miliona dinara. To znači da su ukupni prihodi u 1938 bili za ravno 50% veći nego u 1986. Bruto-prihodi od komercijalnih jedinica, koji su bili pali sa 8, mil. din. u 1935 na 5,4 mil. u 1936, u toku poslednje dve godine opet su pokazivali tendenciju porasta. U 1988 sa 9,4 mil. din, to je bila najveća pozicija među prihodima. U vezi sa poćaniem prodaje voznih karata stalnu tendenciju porasta pokazuju i odnosni prihodi. U 1938 oni su iznosili, kao što је Već spomenuto, 8,96 mil. i bili su za 412 hilj. din. veći nego u prethodnoj godini. ;

Na strani rashoda vidimo da su lični izdaci u 1938 za 93% veći nego u 1937. To povećanje je samo jednim delom izazvano jačim prometom, pa ga treba pripisati u prvom redu uvođenju penzionog osiguranja i dotaciji novoosnovanom Potpornom društvu »Putnikovih« službenika. Osnivanjem ovog Potpornog društva učinjen je jedan neobično važan korak na polju socijalnog obezbeđenja službenika. Izdaci za poreze i takse, koji su u 1937 sa 1,26 mil. din. bili vrlo visoki, u 1938 iznosili su samo 151 hilj. din., po prilici jednako kao i u 1936 godini. Kod svih ostalih rashoda promene prema prethodnoj godini su srazmerno neznatne. Jedino treba naglasiti da su izdaci za propagandu povećani za oko 860 hilj. din., tako da su oni u 19838 godini iznosili skoro 5 mil. din.

Račun izravnanja

Aktiva 1985 1936 1937 1938 u hiljadama dinara

Gotovina i banke 816 999 1.845 2.335

Devize i valute 2.867 4.753 2.862 9.484