Народно благостање — додатак

142

zuju na velike razmere razvitka »Zorke« u toku nekoliko poslednjih godina. Samo u 1936, 1937 i 1938, dakle za poslednje tri godine, sredstva s kojima preduzeće radi povećana su za preko 50 mil. din. U prvom redu to treba pripisati podizanju nove fabrike u Šapcu.

Sopstvena sredstva, bez čiste dobiti, dostigla su visinu od 61,95 mil. din. Od toga otpada 38,9 mil. na amortizacione fondove, 15 mil. din. na glavnicu i 13,04 mil. na razne rezervne fondove, koji su najvećim delom obrazovani već 1927 godine prilikom valorizacije predratnih investicija. Glavnica je povećana sa 5,75 na današnjih 15 mil. u toku pretprošle godine. Što se tiče amortizacionih fondova, već je spomenuto da oni iznose 33,9 mil. Krajem 1932 oni su bili bilansirani sa 12 mil. Amortizacija je vršena redovno i rigorozno. Posle 1982 u kojoj su bili iskazani sa 24,3 mil., stalnu tendenciju porasta pokazuju i »poverioci«. Krajem 1938 oni su bilansirani sa 57,9 mil. Sopstvena sredstva prema tuđim stoje po prilici kao 1 prema 1. Sopstvena su čak i nešto veća od tuđih, Чо је vrlo povolino. Do prošle godine bio je neobično povoljan i odnos između investicija i sopstvenih sredstava, jer su ova pokrivala ne samo sve investicije nego i jedan manji deo obrtnog kapitala. U toku prošle godine izvršene su vrlo velike investicije, što je u vezi s podizanjem nove fabrike u Šapcu. Ipak, za pokriće ukupnih investicija nije ni krajem 1938 upotrebljeno više od 3,5 mil. din. tuđih sredstava.

Investicije iznose 69,88 mil. din., od čega otpada 25,69 mil. na nepokretnosti i 44,19 mil. din. na mašine i uređaj. U toku 19838 izdato je za nove mašinerije oko 12 mil. i za nove nepokretnosti 16,3 mil. din. Roba je bilansirana sa 29,8 mil. prema 30,7 mil. u prethodnoj i 29,3 mil. u 1936 godini. Dužnici koji su kroz čitav niz godina pokazivali snažnu tendenciju porasta i koji su se sa ciglo 2,7 mil. din. u 1932 bili popeli na 44 mil. din. u 1997 do kraja prošle godine opet su smanjeni na 29,47 mil. Portfeliske menice iznose 3,9 mil. prema 862 hili du 19937 i 3,3 mil. din. krajem 1936.

Od 1993 do 1934 godine »Zorka« nije uopšte plaćala dividendu. Ona je u 1933 godini, prvi put posle dužeg perioda, završila svoju poslovnu godinu povoljno. U toku poslednjih 5 godina preduzeće je zabeležilo dalji napredak. Čisti dobitak u 1938 iznosio ie 2,11 mil. prema 2 mil. u prethodnoj i 1,9 mil. din. u 1936 godini. U skhladu sa povolinim razvitkom poslednjih godina bili su i bruto-prihodi stalno veći. U 1938 oni su iznosili 17,74 mil. U odnosu na prethodnu godinu povećani su za 31%. Plate i troškovi iz godine u godinu takođe rastu, ali sporije od povećanja bruto-prihoda. U 1988 za plate i troškove izdato je 3,97 mil. prema 8,26 mil. din. u prethodnoj godini. Znatni su i izdaci za poreze. U 1938 oni su iznosili 4,8 mil. Dotacija amortizacionom fondu u 1938 iznosi 6,60 mil. prema 8,26 mil. u 1937 i 2,76 mil. u 1936 godini. Povećanie ove pozicije je razumljivo s obzirom na ogromne nove investicije koje su izvršene poslednjih godina.

Kao što je već spomenuto, čisti dobitak za prošlu godinu iskazan je sa 2,11 mil. din. Tome treba dodati prenos dobitak iz ranijih godina od 3,8 mil. Poslednja glavna skupština »Zorke« imala je na taj način na raspoloženju iznos od 5,91 mil. din. Rezervnom fondu dotirano je 211 hilj., a na ime #%/o dividende isplaćen je iznos od 1,2 mil. din. Ostatak od 4,5 mil. prenet je na novi račun. Treba primetiti da je prenos dobiti na novi račun uvek znatan, jer nam to pokazuje da akcionari »Zorke« više polažu na unutrašnje jačanje društva nego na visoku dividendu.

U upravi se nalaze gospoda: Ivan Hribar (pretsednik), doc. d-r Antonin Baš (potpretsednik), inž. Jan Dvoraček, Žorž Faj, d-r Cvetko Gregorić, d-r Nikola Kostrenčić, Edor Lefevr, inž. d-r Sigmund Litman, d-r Artur Marić, d-r Milan Marić, Sava Veljović i d-r Fran Vindišer. U nadzornom odboru su g.g.: Pero Blašković, Marko Bauer i Nikola Koda.

ЈУГОСЛАВЕНСКА СОЛВАЈ—ТВОРНИЦА Д. Д., ЛУКАВАЦ

И наша индустрија соде морала се у годинама кризе борити с огромним тешкоћама. Потрошња соде је нагло опадала, не само код нас, него и у другим земљама. Извоз је био ометан и девизним тешкоћама. Према подацима које објављује Народна банка наш извоз амонијачне и каустичне соде у току последњих десет година износио је:

Године хиљ. тона мил. ДИН. Године хиљ. тона

мил. дин. 1929 27,70 60,24 1934 7,54 22,46 1930 21,70 40,56 1935 7,07 24,67 1931 19,07 45,63 1936 7,71 20,23 1932 11,94 29,05 1937 6,13 15,78 1938 11,50 27,80 1938 971 19,28

Као што се види, у 1934 години извезли смо само 7,54 хиљ. тона амонијачне и каустичне соде, што значи да смо у тој години једва достигли једну четвртину извоза из 1929. У 1935 и 1936 извоз је остао у главном стабилан, да би у 1987 опет опао за око 20%. Потрошња и продаја у земљи од 1985 године постепено су расле. Међутим, тај пораст није ишао темпом који се могао очекивати с 06зиром на знатни развитак индустрије која треба соду. Узрок за то треба тражити у несразмерно великом оптерећењу содних производа бановинском трошарином. Ни у прошлој 1938 години продаја соде у земљи није била задовољавајућа, али се извоз, нарочито пред крај године, повећао, тако да је у 1988 био за око 50 већи него у претходној години. Ипак треба приметити да се још ни издалека није достигло стање од пре кризе. Наиме, извоз у 1938 једва је достигао једну трећину оног из 1929 и знатно је мањи чак и од оног из 1932 или 1938 године.

Југославенска Солвај-творница д. д., Лукавац, наш је највећи произвођач амонијачне соде (натријевог карбоната). Она спада истовремено и у ред наших највећих и финансијски најбоље фундираних индустриских предузећа. Основана је још пре 46 година од стране богате породице Солвај у Брислу. Постројења су најмодернија и стално се обнављају и допуњују. Данас фабрика искоришћује тек нешто више од половине свог производног капацитета и подмирује не само целокупну потрошњу наше земље, него извози своје производе и у Мађарску и остале државе Југоисточне Европе. У предузећу је запослено преко 100 мајстора и чиновника и око 500 радника, за које се уз фабрику налази читаво насеље са врло удобним и најхигијенскије уређеним становима, са посебном основном школом, соколаном, амбулантом, читаоницом итд.

У последњем извештају управног одбора Југославенске Солвај творнице д. д. каже се поред осталог: „Наше пословање у години 1938 било је задовољавајуће, што се види из постигнутог успјеха, који је знатно повољнији од прошлогодишњег, Продаја у земљи није нас ни ове године задовољила... Извоз наших продуката повећао се је, што

· је повољно дјеловало на цјелокупни успјех пословања...

Наша настојања да наш експортни посао проширимо и на друге сусједне земље, које би без даљњега могли подмиривати нашим производима нису до сада усјпела, обзиром на још неуређени платни промет са дотичним земљама"....

У доњој таблици упоредили смо главне билансне позиције фабрике за последње четири године. Односне цифре нам потврђују да је предузеће необично снажно фундирано. Извесно је да код нас има врло мало других фабрика које би се у том погледу могле ставити у исти ред са фабриком у Лукавцу.

Читајте „НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ“